Станичење

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Станичење
Stanicenje.jpg
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.609
Географске карактеристике
Координате43°12′07″ СГШ; 22°30′17″ ИГД / 43.201833° СГШ; 22.504833° ИГД / 43.201833; 22.504833Координате: 43°12′07″ СГШ; 22°30′17″ ИГД / 43.201833° СГШ; 22.504833° ИГД / 43.201833; 22.504833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина512 м
Станичење на мапи Србије
Станичење
Станичење
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Станичење је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из 2002. било је 609 становника (према попису из 1991. било је 742 становника).

Овде је пронађена античка некропола током радова на источном краку Коридора 10.[1] Још један локалитет пронађен је 2017. године.[2]

Овде се налазе Бегов мост у Станичењу, Железничка станица Станичење и Вотивна двоколица из Станичења.

Историја[уреди]

По извештају из 1896. године у месту је била српска основна четрвороразредна школа са 43 ученика. По разредима: 12, 10. 8, 13.[3]

Станичење - Бегов мост


Демографија[уреди]

У насељу Станичење живи 518 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,7 година (46,0 код мушкараца и 49,4 код жена). У насељу има 207 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,94.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.388
1953. 1.395
1961. 1.299
1971. 1.090
1981. 845
1991. 742 742
2002. 609 610
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
598 98,19 %
Роми
  
9 1,47 %
Македонци
  
1 0,16 %
непознато
  
1 0,16 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Црква[уреди]

У селу се налази црква Св. Николе, најстарија црква у Понишављу. У питању је једнобродна грађевина с краја 13. века, која је живописана 1331/32. године. На сачуваном ктиторском натпису пише: извољењем Оца и свршењем Сина и поспешењем Светога Духа, сазда се и ослика овај храм Св. Николе о трошку Арсенија и Јефимије и Константина (...) у дане благоверног цара Ивана Асена, а код господина Белаура године 1331-1332.

Референце[уреди]

  1. ^ Још један археолошки локалитет на Коридору 10 биће затрпан! („Вечерње новости“, 31. јул 2015)
  2. ^ Откривен још једaн археолошки локалитет на Коридору 10 („Политика”, 23. март 2017)
  3. ^ "Отаџбина", Београд 1896. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]