Општина Костајница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Општина Костајница
Грб Костајнице
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Костајница
Становништво
Становништво (2013.) 6.308
Географске карактеристике
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)

Kostajnica municipality.svg

Остали подаци
Начелник општине Драго Бундало (СДС)
Поштански број 79224
Позивни број 52
Крсна слава Тројице
Дан града 2. април

Дан одржавања прве сједнице скупштине општине Српска Костајница 1995. године.

Веб-сајт http://www.opstina-kostajnica.com}-

Општина Костајница (некада Босанска Костајница и Српска Костајница) је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је насељено мјесто Костајница. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у општини Костајница укупно је пописано 6.308 лица.[1]

Општина Костајница смјештена је на сјеверозападном дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине, на десној обали ријеке Уне (око 40 км од њеног ушћа у ријеку Саву). Сјеверну и сјеверозападну границу чини ријека Уна, која је уједно и државна граница према Републици Хрватској, на источној страни граничи са општином Козарска Дубица, а на западној са општином Нови Град.

Насељена мјеста[уреди]

Мапа насељених места општине Костајница

Општина Костајница има површину од 85,12 km2, чине је подручје града са 11 села, и једна је од најмлађих општина у Републици Српској, (формирана 1995.године). Подручје општине Костајница чине насељена мјеста:

Горња Слабиња, Грдановац, Гумљани, Зовик, Календери, Костајница, Мракодол, Мраово Поље, Петриња, Побрђани, Подошка и Тавија.

Историја[уреди]

Општина Костајница постојала је до 1963. године, када је уз још неколико општина у СР БиХ, СФРЈ (Козарац, Љубија, Ивањска, Равно, Челић и друге) укинута и њена територија подељена и припојена тадашњим општинама Босански Нови (данас општина Нови Град) и Босанска Дубица (данас општина Козарска Дубица). У току распада Југославије, поново је успостављена као посебна општина. После потписивања Дејтонског споразума, у цјелини је ушла у састав Републике Српске. Име граду и општини промењено је у Српска Костајница, а најновијим уредбама прво јој је враћено предратно име Босанска Костајница (одлука ОХР-а), а потом садашњи назив Костајница (одлука Народне скупштине Републике Српске).

Географски положај[уреди]

Општина Костајница смјештена је на сјеверозападном дијелу Републике Српске и Босне и Херцеговине, на десној обали ријеке Уне (око 40 км од њеног ушћа у ријеку Саву). Сјеверну и сјеверозападну границу чини ријека Уна, која је уједно и државна граница према Републици Хрватској, на источној страни граничи са општином Козарска Дубица, а на западној са општином Нови Град.

Регионални положај Костајнице (саобраћајнице, тржиште), као и оријентација према западној Европи су велика предност Костајнице. Општина Костајница је од Бања Луке удаљена око 100 км, Загреба 100 км, Приједора 50 км.

На подручју општине има доста извора питке воде, а подручје општине је богато кестеновом шумом.

Становништво[уреди]

По службеном попису становништва из 1991. године, општина Босанска Костајница (тада у саставу општине Босански Нови) имала је 6.231 становника, распоређених у 12 насеља.

Национални састав гласи:

Агенција за статистику Босне и Херцеговине објавила је коначне резултате пописа становништва 1.7.2016. на основу спорне методологије по којој су у стално становништво убројани и држављани који више година живе и раде у иностранству што је у супротности са европским статистичким стандардима због чега Република Српска не признаје ове резултате као релевантне.

Национални састав гласи:

Национални састав по насељеним мјестима 1991.[уреди]

Национални састав насеља 1991. године, био је сљедећи:

  • Босанска Костајница - ук.3.786, Срби - 1.715, Муслимани - 1.659, Хрвати - 126, Југословени - 182, остали - 86
  • Горња Слабиња - ук.154, Срби - 154
  • Грдановац - ук.205, Срби - 161, Хрвати - 31, Југословени - 8, остали - 5
  • Гумњани - ук.51, Срби - 50, остали - 1
  • Календери - ук.176, Срби - 171, Југословени - 3, остали - 2
  • Мракодол - ук.359, Срби - 311, Муслимани - 47, Хрвати - 1
  • Мраово Поље - ук.49, Срби - 49
  • Петриња - ук.581, Срби - 568, Хрвати - 3, Муслимани - 1, Југословени - 4, остали - 5
  • Побрђани - ук.144, Срби - 143, остали - 1
  • Подошка - ук.95, Срби - 95
  • Тавија - ук.575, Срби - 550, Хрвати - 5, Југословени - 16, остали - 4
  • Зовик - ук.74, Срби - 74

Природне љепоте[уреди]

Смјештена у чистом амбијенту готово нетакнуте природе, Костајница обилује очуваним природним љепотама. Питоми брежуљци, шума питомог кестена, бројни извори питке воде,

ријечица Стригова и ријека Уна су јединствене одлике овог краја. Шума питомог кестена - питоми кестен, на подручју општине Костајница, присутан је на површини од око 400 ha.

Захваљујући природном богаству шумом кестена Костајница се може похвалити манифестацијом "Кестенијада" која се одржава сваке године почетком мјесеца октобра.

Током ове манифестације организују се: етно изложба женских ручних радова, дефиле костими ученика у креацијама од кестена и јесењих плодова и дегустацији печеног кестена на улицама града.

Познате личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]