Душан Џамоња

Из Википедије, слободне енциклопедије
Душан Џамоња
Dzamonja.jpg
Душан Џамоња
Датум рођења (1928-01-31)31. јануар 1928.
Место рођења Струмица
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Датум смрти 14. јануар 2009.(2009-01-14) (80 год.)
Место смрти Загреб
Хрватска

Душан Џамоња (Струмица, 31. јануар 1928Загреб, Хрватска, 14. јануар 2009) је био југословенски вајар и члан САНУ.

Биографија[уреди]

Скулптура Душана Џамоње у Ријеци
Спомен-рељеф посвећен жртвама фашизма убијеним у Јасеновцу
Гроб породице Џамоња на загребачком гробљу Мирогој

Завршио је Академију ликовиних уметности у Загребу, код професора Вање Радауша и Фране Кршинића, а магистрирао 1951. године код Антуна Аугустинчића.

У Београд долази 1954. године, када је у Галерији УЛУС имао своју прву велику изложбу. Године 1970. започиње са изградњом летњиковца и атељеа у Врсару, према сопственом пројекту, бајковитим парком скулптура.

Године 1977. добија Рембрантову награду у Базелу из Гетеове фондације, а 1987. године сели се у Брисел, где има атеље.

Члан је Српске академије наука и уметности од 15. децембра 1988. године.

Умро је у Загребу 14. јануара 2009. године.[1]

Стваралаштво[уреди]

Стваралаштво Душана Џамоње у оставило је трајан белег у споменичкој архитектури Југославије.

Споменик револуције на Мраковици, Козара, Босна изграђен 1972. године, монументалних је димензија (34/16 метара), од армираног бетона и челика. Решен је као комплекс у јединственом склопу скулптуре, архитектуре и пејзажа, а уз њега и подземни докумециони музеј, осветљен одозго кроз кружну перфорацију, димензија 26/30 метара. Овај споменик остао је трајан белег и успомена на жртве фашистичког терора.

Споменик револуцији у Мославини, Подгарић, изграђен 1967. година од армираног бетона и алуминијума, као крила димензија 10/20 метара, и Спомен костурница палих југословенских бораца током два светска рата у Барлети (Италија) изграђена 1969. године од армираног бетона, димензија 70/35/11 метара су такође његови значајни објекти.

И у материјалима, и у форми, Џамоња обухвата и сједињује органски и неоргански свет. Док су су градивни материјали његових скулптура неоргански метали, клинци, ланци, стакло, гранит, бетон, добијене форме су органске, покренуте у ритму, динамично одржавајући биоритам живог света.

Стваралачки поступак, наоко једноставан и лако читљив, је управо веома сложен, конструктиван и инспиративан. једноставни облици, облице, савијене призме, делови сфера и сегмената круга, варирају и понављају се у ритму уметничког сензибилитета, стварајући апстрактну архитектуру новог израза.

Оно што се раније назирало у његовој скулптури сада добија јасне одреднице праве нове архитектуре. Његове форме су јасне и изводљиве, и као макро урбанистичке целине, и као визионарски пројекти, не само споменичке него и утилитарне архитектуре.

Учествовао је на конкурсу за Спомен обележје жртвама 11. септембра 2001. године у Њујорку. Инспирисан варијацијама форми полумесеца и сегментима кугли, и комбинацијама ових форми, стварајући простор лепоте и склада, радио је пројекте за велики исламски религиозни и културни центар у Саудиској Арабији, 1985. године. Израдио је пројекте за џамију у Орану и за џамију и исламски центар у Ријеци, 2001. године.

Изложбе[уреди]

Имао је велики број самосталних изложби у Загребу, Београду, Милану, Сплиту, Венецији, Цириху, Љубљани, Риму, Хагу, Клагенфурту, Ђенови, Скопљу, Келну, Манхајму, Дубровнику, Диселдорфу, Сарајеву, Лондону и др.

Учесник је и бројних репрезентативних ликовних манифестација у Југославији и иностранству и то Биеналу у Венецији, Медитеранском биеналу у Александрији, „Експо 58“ у Бриселу, Биеналу у Антверпену, Триеналу у Београду, Биеналу младих у Паризу, Биеналу у Сполету, Биеналу у Сан Марину, „Тригону“ у Грацу, Биенали у Сао Паулу, Биеналу цртежа у Ријеци, Јадранском биеналу у Риминију, „Документа“ у Каселу и др.

Најзначајнија дела[уреди]

Референце[уреди]


Литература[уреди]

  • Драго Здунић, ур. Револуционарно вајарство. „Спектар“ Загреб, 1977. година.
  • Џулио Карло Арган. Џамоња. „Младост“, Загреб 1981. година.
  • Федор Џамоња. Душан Џамоња. „Калиграф“, Загреб 2001. година.

Спољашње везе[уреди]