Милан Кукић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛАН КУКИЋ
Milan Kukić.jpg
Милан Кукић
Датум рођења (1915-07-03)3. јул 1915.
Место рођења Баљци, код Билеће
 Аустроугарска
Датум смрти 19. фебруар 1943.(1943-02-19) (27 год.)
Место смрти Рама
Независна Држава Хрватска НД Хрватска
Члан КПЈ од 1941
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Народни херој од 23. јула 1952.

Милан Кукић (Баљци, код Билеће, 3. јул 191519. фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у селу Баљци код Билеће, 3. јул 1915. године у сиромашној сељачкој породици. Основну школу је завршио у Билећи, а након тога бавио се земљорадњом. Након одслуженог војног рока одлази у Пећ 1937. године где је завршио жандармеријски курс. Ту га је затекла капитулација Југославије. Пробио се са оружјем у свој родни крај и почео припрему устанка. Од раније је био под утицајем радничког покрета, па је 1941. године примљен у КПЈ.[1]

Међу првима је ступио у партизанску чету у Баљцима и био изабран за њеног команданта у септембру 1941. године. Борио се против усташа око Билеће и на правцу Требиње - Билећа. Успешно је командово акцијом на железничку станицу у Билећи у којој је уништена усташко-жандармеријска посада и нападом на касарну у селу Јасен када је заробљен већи број усташа. Овом победом партизани су овладали простором јужно од Билеће и онемогућили снабдевање јаког усташког гарнизона у самом месту.[1]

Почетком априла 1942. године прешао је у Јужнохерцеговачки НОП одред и постављен је за командира чете са којом је учествовао у свим борбама у јужној Херцеговини у долини Неретве. После повлачења партизнаских снага из Херцеговине у јуну 1942. године, повукао се у Западну Босну у саставу Херцеговачког НОП одреда. Када је 10. августа 1942. године формирана Десета херцеговачка бригада Кукић је постављен за командира треће чете првог батаљона, а од октобра је заменик команданта овог батаљона. Истакао се у борбама на Купресу, Влашићу око Гламоча, у борбама за ослобођење Жепча и Прозора у другој половини 1942. и почетком 1943. године. У борбама око Прозора је рањен.[2]

Са својим борцима је извојевао сјајну победу над непријатељски мснагама код Марине пећине 19. фебруара на путу Прозор − Рама. Италијани су претпрели тешке губитке, заплењено је 5 тенкова, 12 камиона и велику количину ратног материјала, убијено је 210 и заробљено 280 италијанских војника. Због изузетне храбрости показане у овој борби војници су га назвали „херој Раме”. У борбама за варошицу Раму 19. фебруара 1943. године погинуо је од хаубичке гранате.[2]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 23. јула 1952. године, проглашен је за народног хероја.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]