Душан Грк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ДУШАН ГРК
Dusan Grk.jpg
Душан Грк
Датум рођења(1906-04-07)7. април 1906.
Место рођењаКљенци, код Стоца
 Аустроугарска
Датум смрти15. март 1994.(1994-03-15) (87 год.)
Место смртиПодгорица, Црна Гора Црна Гора
 СР Југославија
СупругаАнђа Грк
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ одоктобра 1941.
Учешће у ратовимаАприлски рат
Народноослободилачка борба
СлужбаЈугословенска војска
НОВ и ПО Југославије
Народни херој од23. јула 1952.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден за храброст
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Душан Грк (Кљенци, код Стоца, 7. април 1906Подгорица, 15. март 1994), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 7. априла 1906. године у селу Кљенци код Стоца. Рано је остао без родитеља, па се од ране младости бринуо за вишечлану породицу. До Другог светског рата радио је као земљорадник, сезонски радник и шофер.

За време Априлског рата 1941, налазио се у 61. пуку, као командир топовског одељења. До 16. априла је учествовао у борбама против италијанске војске код Скадра, након чега се вратио кући.

После капитулације Југославије, укључио се у припреме за оружани устанак. Учествовао је у формирању устаничке чете из општина Дивин и Берковићи. Ова чета је обезбеђивала велики збег становништва у селу Јабуке, између Кубаша и Засаде, а 27. јула је поразила усташе код Предоља. Крајем августа, Душан је са својом четом учествовао у разбијању усташко-домобранских гарнизона у Берковићима, Дивину, Плани и Билећи.

У септембру и октобру, Душан је радио на оснивању и организовању партизанских јединица. У октобру је примљен за члана Комунистичке партије Југославије. Тада је био командир партизанске чете у Милавићима. Крајем децембра, био је постављен за политичког комесара Столачког партизанског батаљона. Крајем марта 1942. године, био је постављен за заменика команданта Јужнохерцеговачког партизанског одреда. Душан је у овом одреду учествовао у успешним борбама против италијанских и усташких јединица код Храсна и Пребиловца крајем априла и почетком маја 1942. године.

Од марта 1942. године, Грк је био члан Среског комитета КПЈ за Столац и политички радник на терену. Крајем маја, четници и италијански војници су напали партизанску болницу у Звијерини и заробили неколико партизанских руководилцаца, међу којима и Душана. Исте ноћи успео је да побегне из затвора и са групом бораца пробио се до Оперативног штаба НОПО за Херцеговину. Затим је са херцеговачким и делом снага Прве пролетерске бригаде учествовао у разбијању четника и ослобађању партизанске болнице.

Јуна 1942, после повлачења из Херцеговине, Душан је био постављен за заменика команданта Првог батаљона Десете херцеговачке бригаде, а од октобра је био командант батаљона. Почетком јануара 1943, по наређењу Штаба Десете херцеговачке бригаде и одобрењу Централног комитета КПЈ, био је упућен из Модрика на Влашићу са групом бораца на партијски рад у Херцеговину, са задатком да окупи и повеже партијске организације. Пошто је крајем јануара 1943. стигао, у столачком крају је повезао партијске организације и формирао Јужнохерцеговачки партизански одред. Тада је био изабран и за члана Окружног комитета КПЈ за средњу Херцеговину.

После продора Десете херцеговачке бригаде у Херцеговину априла 1943, Јужнохерцеговачки одред је као батаљон ушао у састав бригаде, а Душан је био постављен за његовог команданта. Батаљон је учествовао у свим борбама бригаде током Битке на Сутјесци.

После повратка у Херцеговину крајем јуна 1943, Душан је постао члан Среског комитета КПЈ за Столац. Од октобра је био председник Среског НОО-а, а од 1944. Окружног НОО-а за јужну Херцеговину и члан Окружног комитета КПЈ за јужну Херцеговину. Од септембра 1944, био је члан Обласног одбора НОФ-а за Херцеговину и Обласне народноослобдилачке скупштине за Херцеговину. Био је и већник и члан ЗАВНОБиХ-а и АВНОЈ-а. Од краја 1944. до октобра 1945. године, био је председник Обласног одбора НОФ-а Херцеговину.

После рата, вршио је мнноге одговорне дужности у Стоцу и Мостару, а поред тога је био и члан Главног одбора ССРН БиХ од 1947. до 1960, члан Савезног одбора ССРН Југославије, члан Главног одбора СУБНОР БиХ до 1973. и члан Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. Био је посланик републичке и Савезне скупштине у више сазива.

Умро је 15. марта 1994. године у Подгорици. Сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и многих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 23. јула 1952. године.

Литература[уреди]