Милица Гојковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милица Гојковић
Пуно имеМилица Гојковић
Датум рођења(1989-00-00)1989.(31/32 год.)
Место рођењаБеоград, СФР Југославија
ОбразовањеАкадемија уметности
УниверзитетАлфа универзитет
Занимањеглумица
Битна улогаСенке над Балканом — Мара
Беса — Уна Перић
Жигосани у рекету — Лола
Веза до IMDb-а

Милица Гојковић (Београд, 1989) српска је телевизијска и позоришна глумица.

Биографија[уреди | уреди извор]

Како из три покушаја није успела да упише Факултет драмских уметности, Милица Гојковић је глуму уписала на Академији уметности београдског Алфа универзитета у класи професора Небојше Дугалића и асистенткиње Хане Селимовић.[1] Са њом у класи студирали су Невен Бујић, Петар Дамјановић, Младен Дедић, Лора Ђуровић, Јован Јелисавчић, Лана Карајклајић, Оља Левић, Тања Марков, Миљана Поповић, Сара Цвијовић и Маја Шуша.[2] По завршетку студија углавном је наступала у београдским позориштима, а остварила је и неколико споредних улога у домаћим филмовима и серијама.[3] Широј јавности представила се улогом Маре у серији Драгана Бјелогрлића Сенке над Балканом из 2017.[4] Татјана Њежић, новинарка листа Блиц, сврстала ју је међу три најзапаженије младе глумице те године, уз Јовану Гавриловић и Јовану Стојиљковић.[5]

Године 2019, примљена је у ансамбл Југословенског драмског позоришта, заједно са колегама Јоакимом Тасићем и Миодрагом Драгичевићем.[6]

Улоге[уреди | уреди извор]

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности.
Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/
Режија Позориште Премијера
Удес Кадмовића свијех Антигона Софокле, Есхил[а] Небојша Дугалић
Хана Селимовић
Академија уметности Београд 2012.[8]
Сан летње ноћи Пук Вилијам Шекспир 2012.[2]
Муза Муза Павлова Борис Гргуровић Исидора Гонцић Театар Вук 13. новембар 2012.[9]
Пер Гинт Жена у зеленом /
Хуху / Мршавко[10]
Хенрик Ибсен Небојша Дугалић
Хана Селимовић
Академија уметности Београд 8. јун 2013.[11]
Казимир и Каролина Ели Еден фон Хорват Гордана Гонцић Снежана Тришић
Исидора Гонцић
Атеље 212 18. децембар 2014.[12]
Струјосек Стаја Александар Радивојевић Александар Швабић 16. март 2015.[13]
Палилулски роман Свастика Бранислав Нушић Егон Савин Београдско драмско позориште 12. јун 2015.[14]
Позив на погубљење Александар Червински Бобан Скерлић 8. октобар 2015.[15]
Човек, звер и врлина Ноно Луиђи Пирандело Егон Савин 26. фебруар 2016.[15]
Пасивно пушење Зорка (глас)[16] Небојша Ромчевић Звездара театар 8. октобар 2016.[17]
Под жрвњем Олга Драгослав Ненадић Југословенско драмско позориште 16. октобар 2016.[18]
Хотел Слободан промет Викторија Жорж Фејдо Милош Кречковић Борис Лијешевић 23. децембар 2016.[19]
Ајнштајнови снови Бетина, Мица, Ђузепина,
Балерина, Млада Доменика
Ален Лајтмен Јелена Мијовић
Русомир Богдановски
Слободан Унковски 15. октобар 2017.[20]
Месец дана на селу Верочка Иван Тургењев Ива Милошевић 2. фебруар 2018.[21]
Деведесете Цеца Горан Миленковић Славко Милановић Егон Савин Народно позориште у Београду 27. март 2018.[22]
Врат од стакла Мирна Биљана Србљановић Јагош Марковић Југословенско драмско позориште 5. октобар 2018.[23]
Ујка Вања Софија Александровна (Соња) Антон Павлович Чехов Егон Савин 8. децембар 2018.[24]
Натан Мудри Реха, Сита 1 Готхолд Ефрајм Лесинг Димитрије Коканов Јована Томић 9. март 2019.[25]
Много буке ни око чега Беатриче Вилијам Шекспир Милош Кречковић Ива Милошевић 29. новембар 2019.[26]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Год. Назив Улога
2007. Крај часа (кратки филм) Уна
2010. Четвртак (кратки филм) Ивана
2014. Излаз у случају опасности (кратки филм) Девојка
2016. Кога боли * (кратки филм) Ања
2016. Сумњива лица Мала
2017. Сенке над Балканом Мара
2018—2019. Беса (серија) Уна Перић
2019—2021. Жигосани у рекету Лола
2019. Жмурке Зора
2021. Нечиста крв: Грех предака

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Награда за најбољу глуму целокупној екипи кратког филма Четвртак на фестивалу „Young Cuts“ у Монтреалу 2010. године[27]
  • Годишња награда ЈДП 2017. године за колективну игру ансамблу представе Под жрвњем[28]
  • Златна антена на 8. Федису, за најбољу женску епизодну улогу у телевизијској серији Сенке над Балканом[29]
  • Награда Ружица Сокић за најбоље глумачко остварење у позоришној сезони 2017/2018.[30]
  • Годишња награда ЈДП 2019. године за колективну игру ансамблу представе Натан Мудри[31]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Представа је рађена по мотивима Софоклеових трагедија Цар Едип и Антигона, односно Есхиловог дела Седморица против Тебе.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Milica Gojković - mlada glumica koja nikoga nije ostavila ravnodušnim: Ne vidim nikakvu razliku između ljubavnih scena i nekih drugih”. espreso.rs. 26. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  2. ^ а б „Први корак” (PDF). Академија уметности Београд. 2012. стр. 11. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 1. 12. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  3. ^ Kalaba, Ana (27. 11. 2017). „Ko je zapravo Mara, prostitutka u koju se Srbija zaljubila”. noizz.rs. Приступљено 30. 11. 2017. 
  4. ^ Milinčić, Jelena (25. 11. 2017). „Milica Gojković: Uz pravu osobu ne treba mi mnogo da bih bila srećna”. gloria.rs. Архивирано из оригинала на датум 29. 11. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. 
  5. ^ Nježić, Tatjana (26. 2. 2018). „TALENTOVANE, LEPE I VREDNE Ovo su tri glumice budućnosti”. Блиц. Приступљено 21. 2. 2021. 
  6. ^ „Jugoslovensko dramsko obeležilo svoj dan”. Б92. 3. 4. 2019. Приступљено 4. 4. 2019. 
  7. ^ Билтен, број 9. 57. Стеријино позорје. ziladoc.com. 2. 7. 2012. стр. 15. Приступљено 21. 2. 2021. 
  8. ^ „Studenti III godine Glume na Akademiji umetnosti, u klasi prof. Nebojše Dugalića i asistenta Hane Selimović, nastupiće na Pozorju mladih 57. Sterijinog pozorja u Kulturnom centru Novog Sada”. Фејсбук. Академија уметности Београд. 31. 5. 2012. Приступљено 21. 2. 2021. 
  9. ^ Керенац, Весна (мај 2014). „Годишњак позоришта Србије 2012/2013.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 80. Приступљено 21. 2. 2021. 
  10. ^ „Per Gint, Letnja noć bez sna, Naši dani!”. kupime.com. мај 2014. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2014. Приступљено 21. 2. 2021. 
  11. ^ „Diplomska predstava studenata Glume”. Академија уметности Београд. 8. 6. 2013. Приступљено 21. 2. 2021. 
  12. ^ „Казимир и Каролина”. Атеље 212. Приступљено 21. 2. 2021. 
  13. ^ „Струјосек”. Атеље 212. Приступљено 21. 2. 2021. 
  14. ^ Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав (мај 2016). „Годишњак позоришта Србије 2014/2015.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 19. Приступљено 21. 2. 2021. 
  15. ^ а б Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра (мај 2017). „Годишњак позоришта Србије 2015/2016.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 17. Приступљено 21. 2. 2021. 
  16. ^ „Пасивно пушење”. Дани комедије. Приступљено 21. 2. 2021. 
  17. ^ „Пасивно пушење”. Звездара театар. Приступљено 21. 2. 2021. 
  18. ^ „Под жрвњем”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 21. 2. 2021. 
  19. ^ „Хотел Слободан промет”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 21. 2. 2021. 
  20. ^ „Ајнштајнови снови”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 21. 2. 2021. 
  21. ^ „Месец дана на селу”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 2. 2. 2018. 
  22. ^ „Деведесете”. Народно позориште у Београду. Приступљено 21. 2. 2021. 
  23. ^ „Врат од стакла”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 21. 2. 2021. 
  24. ^ „Ујка Вања”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 21. 2. 2021. 
  25. ^ „Натан Мудри”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 21. 2. 2021. 
  26. ^ „Много буке ни око чега”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 21. 2. 2021. 
  27. ^ „Kratki film „Četvrtak“ nagrađen u Montrealu”. Филмски центар Србије. 13. 10. 2010. Приступљено 21. 2. 2021. 
  28. ^ „Dodeljene nagrade za Dan JDP-a”. FoNet. Н1. 3. 4. 2017. Приступљено 21. 2. 2021. 
  29. ^ „Marko Janketić i Milica Gojković dobili Zlatnu antenu”. nadlanu.com. 10. 10. 2018. Приступљено 21. 2. 2021. 
  30. ^ „Глумици Милици Гојковић награда Ружица Сокић”. Танјуг. Вечерње новости. 15. 12. 2018. Приступљено 21. 2. 2021. 
  31. ^ „Додељене годишње награде Југословенског драмског позоришта”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 3. 4. 2019. Приступљено 21. 2. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]