Луиђи Пирандело
| Луиђи Пирандело | |
|---|---|
 Луиђи Пирандело | |
| Пуно име | Луиђи Пирандело |
| Датум рођења | 28. јун 1867. |
| Место рођења | Агриђенто, Краљевина Италија |
| Датум смрти | 10. децембар 1936. (69 год.) |
| Место смрти | Рим, Краљевина Италија |
| Школа | Универзитет у Бону |
| Награде | Нобелова награда за књижевност Награда Оби за најбољу продукцију позоришног комада |
| Потпис |  |
Луиђи Пирандело (итал. Luigi Pirandello; Агриђенто, 28. јун 1867 — Рим, 10. децембар 1936), био је италијански романописац, песник и драматург.[1] Добитник је Нобелове награде за књижевност 1934, због његове “храбре и бриљантне обнове драме и сцене”.[2] Његова дела укључују романе, стотине кратких прича, 40 представа, од којих су нека написана и на сицилијанском. Пиранделове трагичне фарсе сматрају се претечама драме апсурда. Један од најзначајнијих драмских писаца 20. века, који је отворио нове путеве модерне драматургије.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у породици више класе у сиромашном предграђу града Агриђенто на Сицилији. Његов отац, Стефано, припадао је богатој породици која је била укључена у производњу сумпора, а мајка, Катарина Ричи Грамито, била је из буржоаске породице. Обе породице, Пирандело и Ричи Грамито, биле су анти-Бурбонци и активно учествовали у борби за уједињење и демократију. Стефано је учествовао у чувеном Походу хиљаде, а касније пратио Гарибалдија све до битке Аспромонте. Катарина, која је била једва напунила 13 година, била је приморана да прати оца на Малту, где је послат у егзил због супротстављања Бурбонцима. Али, отворена наклоност Гарибалдију и јак осећај идеализма тих првих година били су брзо трансформисани, пре свега код Катарине, у љуто и горко разочарање које је створило уједињење. Пирандело је касније тај осећај издаје и огорчености изразио у неколико својих песама и у роману Стари и млади. Такође је вероватно да је ова атмосфера разочарања у младом Луиђију пробудила осећај несклада између идеала и стварности који је препознатљив у његовом есеју о хуморизму.[3]
Дела[уреди | уреди извор]
Главне представе[уреди | уреди извор]
- 1916: Liola
- 1917: Tako je (ako vam se tako čini)
- 1917: Il piacere dell'onestà
- 1918: Igra uloga
- 1919: Čovek, zver i vrlina
- 1921: Šest lica traže pisca
- 1922: Henrik IV
- 1922: L'imbecille
- 1922: Obući gole
- 1923: Čovek sa cvetom u ustima
- 1923: Život koji si sebi dao
- 1924: Svaka na svoj način
- 1927: Dijana i tetka
- 1930: Večeras, improvizujemo
Романи[уреди | уреди извор]
- 1904: Il fu Mattia Pascal
- 1908: L'esclusa
- 1911: Suo marito
- 1913: I vecchi e i giovani
- 1925: Quaderni di Serafino Gubbio
- 1926: Uno, nessuno e centomila
Кратке приче[уреди | уреди извор]
- 1922–37: Novelle per un anno
Поезија[уреди | уреди извор]
- 1889: Mal giocondo
- 1891: Pasqua di Gea
- 1894: Pier Gudrò, 1809–1892
- 1895: Elegie renane, 1889–90
- 1901: Zampogna
- 1909: Scamandro
- 1912: Fuori di chiave
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Luigi Pirandello - Biographical”. www.nobelprize.org. Приступљено 20. 03. 2018.
- ^ „Nobelprize.org”. www.nobelprize.org. Приступљено 20. 03. 2018.
- ^ (језик: италијански) Biografia di Luigi Pirandello, Biblioteca dei Classici italiani di Giuseppe Bonghi (Accessed 2 November 2010)
Литература[уреди | уреди извор]
- Giudice, Gaspare. Luigi Pirandello, UTET, 1963.
- Baccolo, L. Pirandello. Milan: Bocca. 1949 (second edition).
- Di Pietro, L. Pirandello. Milano: Vita e Pensiero. 1950. (second edition).
- Ferrante, R. Luigi Pirandello. Firenze: Parenti. 1958.
- Gardair, Pirandello e il Suo Doppio. Rome: Abete. 1977.
- Janner, A. Luigi Pirandello. Firenze, La Nuova Italia. 1948.
- Monti, M. Pirandello, Palermo: Palumbo. 1974.
- Moravia. A. "Pirandello" in Fiera Leteraria. Rome. 12 December 1946.
- Pancrazi, P. "L'altro Pirandello" In Scrittori Italiani del Novecento. Bari: Laterza. 1939.
- Pasini. F. Pirandello nell'arte e nella vita. Padova. 1937.
- Podestà. G. "Kafka e Pirandello", Humanitas, XI, 1956, pp. 230–44.
- Sarah Zappulla Muscarà, Enzo Zappulla, Pirandello e il teatro siciliano, Giuseppe Maimone Editore, Catania 1986.
- Mirella Maugeri Salerno, Pirandello e dintorni, Giuseppe Maimone Editore, Catania, 1987.
- Sarah Zappulla Muscarà (a cura di), Narratori siciliani del secondo dopoguerra, Giuseppe Maimone Editore, Catania 1990.
- Elio Providenti (a cura di), Archeologie pirandelliane, Giuseppe Maimone Editore, Catania, 1990.
- Carlo Schirru, Per un’analisi interlinguistica d’epoca: Grazia Deledda e contemporanei, Rivista Italiana di Linguistica e di Dialettologia, Fabrizio Serra editore, Pisa-Roma, Anno XI, 2009, pp. 9–32.
- Virdia. F. Pirandello. Milan:Mursia. 1975.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Луиђи Пирандело на Викимедијиној остави. |
- Luigi Pirandello на сајту Пројекат Гутенберг (језик: енглески)
- Луиђи Пирандело на сајту Internet Archive (језик: енглески)
- Луиђи Пирандело на сајту LibriVox (језик: енглески)
- Сва његова дела на италијанском
- Presentation for Nobel Prize[мртва веза]
- His bold and ingenious revival of dramatic and scenic art Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2013)
- Listen to some Pirandello's work in Italian on audio MP3 – free download[мртва веза]
- Pirandello's Girgenti. Places in Agrigento associated with his literary works
- Panoramic virtual tour of Piazza Luigi Pirandello in Agrigento
- The Light from the House Opposite (The Panton Audio Library)
- Suo Marito, English translation, Her Husband, by Martha King and Mary Ann Frese Witt.
- Новински исечци на тему Луиђи Пирандело у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)
- One, No One, and One Hundred Thousand, translated by William Weaver, published in 2018 by Spurl Editions
