Луиђи Пирандело

Луиђи Пирандело
Луиђи Пирандело
Пуно име	Луиђи Пирандело
Датум рођења	(1867-06-28)28. јун 1867.
Место рођења	Агриђенто  Италија
Датум смрти	10. децембар 1936.(1936-12-10) (69 год.)
Место смрти	Рим  Италија
Школа	Универзитет у Бону
Награде	Нобелова награда за књижевност Награда Оби за најбољу продукцију позоришног комада
Потпис

Биста Луиђија Пирандела у Палерму

Луиђи Пирандело (итал. Luigi Pirandello; Агриђенто, 28. јун 1867 — Рим, 10. децембар 1936), био је италијански романописац, песник и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1934, због његове “храбре и бриљантне обнове драме и сцене”. Његова дела укључују романе, стотине кратких прича, 40 представа, од којих су нека написана и на сицилијанском. Пиранделове трагичне фарсе сматрају се претечама драме апсурда. Један од најзначајнијих драмских писаца 20. века, који је отворио нове путеве модерне драматургије.

Биографија

Рођен је у породици више класе у сиромашном предрађу града Агриђенто на Сицилији. Његов отац, Стефано, припадао је богатој породици која је била укључена у производњу сумпора, а мајка, Катарина Ричи Грамито, била је из буржоаске породице. Обе породице, Пирандело и Ричи Грамито, биле су анти-бурбонци и активно учествовали у борби за уједињење и демократију. Стефано је учествовао у чувеном Походу хиљаде, а касније пратио Гарибалдија све до битке Аспромонте. Катарина, која је била једва напунила 13 година, била је приморана да прати оца на Малту, где је послат у егзил због супротстављања Бурбонцима. Али, отворена наклоност Гарибалдију и јак осећај идеализма тих првих година били су брзо трансформисани, пре свега код Катарине, у љуто и горко разочарање које је створило уједињење. Пирандело је касније тај осећај издаје и огорчености изразио у неколико својих песама и у роману Стари и млади. Такође је вероватно да је ова атмосфера разочарања у младом Луиђију пробудила осећај несклада између идеала и стварности који је препознатљив у његовом есеју о хуморизму.

Дела

Главне представе

• 1916: Liolà
• 1917: Così è (se vi pare)
• 1917: Il piacere dell'onestà
• 1918: Il gioco delle parti
• 1919: L'uomo, la bestia e la virtù
• 1921: Sei personaggi in cerca d'autore
• 1922: Enrico IV
• 1922: L'imbecille
• 1922: Vestire gli ignudi
• 1923: L'uomo dal fiore in bocca
• 1923: La vita che ti diedi
• 1924: Ciascuno a suo modo
• 1927: Diana e la Tuda
• 1930: Questa sera si recita a soggetto

Романи

• 1904: Il fu Mattia Pascal
  

  L'Umorismo, 1908
• 1908: L'esclusa
• 1911: Suo marito
• 1913: I vecchi e i giovani
• 1925: Quaderni di Serafino Gubbio
• 1926: Uno, nessuno e centomila

Кратке приче

• 1922–37: Novelle per un anno

Поезија

• 1889: Mal giocondo
• 1891: Pasqua di Gea
• 1894: Pier Gudrò, 1809–1892
• 1895: Elegie renane, 1889–90
• 1901: Zampogna
• 1909: Scamandro
• 1912: Fuori di chiave

Литература

• Giudice, Gaspare. Luigi Pirandello, UTET, 1963.
• Baccolo, L. Pirandello. Milan: Bocca. 1949 (second edition).
• Di Pietro, L. Pirandello. Milano: Vita e Pensiero. 1950. (second edition).
• Ferrante, R. Luigi Pirandello. Firenze: Parenti. 1958.
• Gardair, Pirandello e il Suo Doppio. Rome: Abete. 1977.
• Janner, A. Luigi Pirandello. Firenze, La Nuova Italia. 1948.
• Monti, M. Pirandello, Palermo: Palumbo. 1974.
• Moravia. A. "Pirandello" in Fiera Leteraria. Rome. 12 December 1946.
• Pancrazi, P. "L'altro Pirandello" In Scrittori Italiani del Novecento. Bari: Laterza. 1939.
• Pasini. F. Pirandello nell'arte e nella vita. Padova. 1937.
• Podestà. G. "Kafka e Pirandello", Humanitas, XI, 1956, pp. 230–44.
• Sarah Zappulla Muscarà, Enzo Zappulla, Pirandello e il teatro siciliano, Giuseppe Maimone Editore, Catania 1986.
• Mirella Maugeri Salerno, Pirandello e dintorni, Giuseppe Maimone Editore, Catania, 1987.
• Sarah Zappulla Muscarà (a cura di), Narratori siciliani del secondo dopoguerra, Giuseppe Maimone Editore, Catania 1990.
• Elio Providenti (a cura di), Archeologie pirandelliane, Giuseppe Maimone Editore, Catania, 1990.
• Carlo Schirru, Per un’analisi interlinguistica d’epoca: Grazia Deledda e contemporanei, Rivista Italiana di Linguistica e di Dialettologia, Fabrizio Serra editore, Pisa-Roma, Anno XI, 2009, pp. 9–32.
• Virdia. F. Pirandello. Milan:Mursia. 1975.

Спољашње везе

• Luigi Pirandello на сајту Пројекат Гутенберг (на језику: енглески)
• Луиђи Пирандело на сајту Internet Archive (на језику: енглески)
• Луиђи Пирандело на сајту LibriVox (на језику: енглески)
• Сва његова дела на италијанском
• Presentation for Nobel Prize
• His bold and ingenious revival of dramatic and scenic art
• Listen to some Pirandello's work in Italian on audio MP3 – free download
• Pirandello's Girgenti. Places in Agrigento associated with his literary works
• Panoramic virtual tour of Piazza Luigi Pirandello in Agrigento
• The Light from the House Opposite (The Panton Audio Library)
• Suo Marito, English translation, Her Husband, by Martha King and Mary Ann Frese Witt.
• Новински исечци на тему Луиђи Пирандело у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)
• One, No One, and One Hundred Thousand, translated by William Weaver, published in 2018 by Spurl Editions