Луиђи Пирандело

Луиђи Пирандело
Луиђи Пирандело
Пуно име	Луиђи Пирандело
Датум рођења	(1867-06-28)28. јун 1867.
Место рођења	Агриђенто Италија
Датум смрти	10. децембар 1936.(1936-12-10) (69 год.)
Место смрти	Рим Италија
Школа	Универзитет у Бону
Награде	Нобелова награда за књижевност Награда Оби за најбољу продукцију позоришног комада
Потпис

Биста Луиђија Пирандела у Палерму

Луиђи Пирандело (итал. Luigi Pirandello; Агриђенто, 28. јун 1867 — Рим, 10. децембар 1936), био је италијански романописац, песник и драматург. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1934, због његове “храбре и бриљантне обнове драме и сцене”.

Његова дела укључују романе, стотине кратких прича, 40 представа, од којих су нека написана и на сицилијанском. Пиранделове трагичне фарсе сматрају се претечама драме апсурда.

Један од најзначајнијих драмских писаца 20. века, који је отворио нове путеве модерне драматургије.

Биографија

Рођен је у породици више класе у сиромашном предрађу града Агриђенто на Сицилији. Његов отац, Стефано, припадао је богатој породици која је била укључена у производњу сумпора, а мајка, Катарина Ричи Грамито, била је из буржоаске породице. Обе породице, Пирандело и Ричи Грамито, биле су анти-бурбонци и активно учествовали у борби за уједињење и демократију. Стефано је учествовао у чувеном Походу хиљаде, а касније пратио Гарибалдија све до битке Аспромонте. Катарина, која је била једва напунила 13 година, била је приморана да прати оца на Малту, где је послат у егзил због супротстављања Бурбонцима. Али, отворена наклоност Гарибалдију и јак осећај идеализма тих првих година били су брзо трансформисани, пре свега код Катарине, у љуто и горко разочарање које је створило уједињење. Пирандело је касније тај осећај издаје и огорчености изразио у неколико својих песама и у роману Стари и млади. Такође је вероватно да је ова атмосфера разочарања у младом Луиђију пробудила осећај несклада између идеала и стварности који је препознатљив у његовом есеју о хуморизму.

Дела

Главне представе

• 1916: Liolà
• 1917: Così è (se vi pare)
• 1917: Il piacere dell'onestà
• 1918: Il gioco delle parti
• 1919: L'uomo, la bestia e la virtù
• 1921: Sei personaggi in cerca d'autore
• 1922: Enrico IV
• 1922: L'imbecille
• 1922: Vestire gli ignudi
• 1923: L'uomo dal fiore in bocca
• 1923: La vita che ti diedi
• 1924: Ciascuno a suo modo
• 1927: Diana e la Tuda
• 1930: Questa sera si recita a soggetto

Романи

• 1904: Il fu Mattia Pascal
  

  L'Umorismo, 1908
• 1908: L'esclusa
• 1911: Suo marito
• 1913: I vecchi e i giovani
• 1925: Quaderni di Serafino Gubbio
• 1926: Uno, nessuno e centomila

Кратке приче

• 1922–37: Novelle per un anno

Поезија

• 1889: Mal giocondo
• 1891: Pasqua di Gea
• 1894: Pier Gudrò, 1809–1892
• 1895: Elegie renane, 1889–90
• 1901: Zampogna
• 1909: Scamandro
• 1912: Fuori di chiave

Спољашње везе

• Luigi Pirandello на сајту Пројекат Гутенберг (на језику: енглески)
• Сва његова дела на италијанском
• Presentation for Nobel Prize
• His bold and ingenious revival of dramatic and scenic art