Митрополит београдски Мелентије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Митрополит београдски Мелентије
Melentije pavlovic.jpg
Митрополит Мелентије Павловић
(уље на платну Георгија Бакаловића, 1839.)
Место рођења Врбава (Горња Гружа)
Датум смрти 11. јуна 1833.
Место смрти манастир Враћевшница
Гроб манастир Враћевшница

Мелентије (Павловић; 17761833) је био београдски митрополит од 1831. до 1833, први Србин митрополит у Београду.

Султановим хатишерифом из 1830. Срби су добили право слободе вероисповести и да могу бирати свог митрополита Србина уместо до тада Грка, како је у писму и кнез Милош захтевао, „синове нашег Отечества можемо имати за епископе“. Тако је 1831. Мелентије постао први Србин на трону београдских митрополита после дуго времена, јер до тада су од 1801. на том положају били искључиво Грци (Леонтије, Агатангел и Антим). Тада је у Србији било три епархије: Београдска, Ужичка и Шабачка, којима је од 1833. придодата и Тимочка. Цариградски патријарх Константин I је својим писмом од јануара 1832. дао Српској цркви аутономију. Од тада носи титулу архиепископ београдски и митрополит српски.

Мелентије је био сарадник кнеза Милоша Обреновића. Први црквени устав Београдске митрополије је дао 1833. године. Прикупљао је старе србуље, старе повеље и друге рукописе и припремао их за штампу. Рођен је у селу Врбава (Горња Гружа), био је у блиском сродству са Томом Вучићем Перишићем. Био је игуман манастира Враћевшница, а уз манастир је направио основну школу, пету по реду у Србији. Разболео се и преминуо у манастиру Враћевшници 11. јуна 1833. године, где је и сахрањен.

Галерија[уреди]


Претходник:
Антим
митрополит београдски

18311833.

Наследник:
Петар

Спољашње везе[уреди]