Михајло Собољевски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Михајло Собољевски
Mihajlo Soboljevski nova.jpg
Михајло Ј. Собољевски
Датум рођења (1923-07-15)15. јул 1923.
Место рођења Домбрава, Нови Град
Краљевина Југославија Краљевина СХС
Датум смрти 1. јун 2015.(2015-06-01) (91 год.)
Место смрти Београд
 Србија
Професија војно лице
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
У току НОБ-а Политички комесар чете
Друге далматинске бригаде
Служба НОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19421968.
Чин потпуковник
Одликовања
Орден за храброст
Орден за храброст
Орден народне армије
Орден за војне заслуге
Орден за војне заслуге
Орден заслуга за народ са сребрним венцем

Михајло Собољевски - Мићо (пољ. Michał Sobolewski; Домбрава, Нови Град, 15. јул 1923Београд, 1. јун 2015) учесник Народноослободилачке борбе, политички комесар НОВ-а и ПОЈ-а и потпуковник ЈНА.

Биографија[уреди]

Рођен је 15. јула 1923. године у некадашњем пољском насељу Домбрава, од оца Јохана и мајке Ане Павловски у сиромашној сељачкој породици пољских имиграната. Био је десето дете у породици, са 3 брата и 6 сестара, а у књигу рођених уписан је под именом Mihovil Sobolewski.
Основну школу завршио је у родном селу.

Године 1936, сели се у село Драговци. Почетком четрдесетих година прошлог века, одлази да ради у руднику у селу Бановићи, крај Тузле.

26.11.1942., године добровољно одлучује да приступи Народноослободилачкој војсци, тачније Другој чети Трећег батаљона која припада Другој далматинској пролетерској ударној бригади. У борбама код Прибоја 1943. године, рањен је у ногу и руку, приликом опкољавања усташа, немаца и четника. Услед последица рањавања, пада са коња у замрзнуту реку, из које су га на срећу извукли његови саборци.

Вероватно пре него што је био рањен, у зиму 1943. године у Новој Вароши, Михајло Собољевски и народни херој Стево Ј. Опачић су извели смелу акцију, Михајло је опазио групу немачких и четничких војника. Стево Ј. Опачић наређује Михајлу да се сагне како би на његово раме ставио пушкомитраљезац, Стево затим пуца на непријатељске војнике. Резултат, значајни губици за немце и четнике као и добар број њихових војника који је избачен из строја. За смелу акцију Михајло Ј. Собољевски и његов ратни друг народни херој Стево Ј. Опачић су били похваљени од стране својих надређених. Стево Ј. Опачић је често причао о овој смелој акцији и храбрости тада два војника Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије међу ратним друговима.

У јеку шесте непријатељске офанзиве, немачке операције Кугелблиц, Михајло је тешко рањен у главу, приликом чувања моста на реци Увац, где су се налазила четири припадника НОВЈ, међу којима је био и народни херој Стево Ј. Опачић. Изненада, услед дејстава немачких тенкова, почиње гранатирање моста, као и куће где су ослободиоци били смештени. У том тренутку Михајло Собољевски и један од његових сабораца су тешко рањени, а Михајла је погодио гелер у главу, код десног увета и у руку. Уз губитак велике количине крви и тешком муком почињу да се повлаче пузећи по снегу, праћени звуцима немачке артиљерије. Када су мислили да ће их снага издати и да неће преживети, у помоћ им је притекао народни херој Стево Опачић који им је спасао живот. Михајло је у болници провео неколико дугих месеци, борећи се за живот. Приликом поновног укључивања у ратне операције, због свог пожртвовања и залагања у тешким борбама против окупаторских снага, постао је носилац неколико медаља, међу којима је медаља за храброст и медаља заслуга за народ.

Михајло Ј. Собољевски је такође био члан делегације под командом народног хероја, носиоца бројних југословенских одликовања Пеке Дапчевића коме су италијански фашисти потписали капитулацију у Беранима 1943. године, капитулација се односила за подручје Црне Горе.

Крајем октобра 1944. године Михајло Јохан Собољевски са Другом далматинском пролетерском ударном бригадом ослобађа Дубровник од окупатора, затим са својим саборцима тријумфално улази у Дубровник.

Учествовао је у операцијама ослобођења Црне Горе, у Мостаркој операцији 1945. године, затим у операцијама 4. армије учествује у ослобођењу Карлобага, Раба, Цреса, Лошиња и Истре. Борбени пут завршава учешћем у ослобођењу Трста као политички комесар чете са чином поручника.

После рата дао је писмену изјаву за повратак кући, али на наговор виших официра, одлучује да остане у ЈНА. Завршио је војну школу у Сарајеву и војне курсеве у Београду, а војну службу имао је у Суботици, Сомбору, Новој Пазови и Инђији. Затим је служио у Новом Саду, Сплиту и на крају у Тузли. Такође је био члан Комунистичке партије Југославије од 1944. године. Један део војне службе провео је у Контраобавештајној служби, која је настала од Трећег одсека Одељења за заштиту народа.

1962. године је промовисан у чин потпуковника ЈНА, да би на крају војне службе био демобилисан 1. марта 1968. године са истим чином . Поред Михајла и његова сестра је била учесница Народноослободилачке борбе која је умрла 1945. године.
Стриц је познатом југословенском историчару пољског порекла др. сц. Михаелу Соболевском.

Умро је 1. јуна 2015. године након краће и теже болести на ВМА у Београду. Испраћен је уз највише војне почасти 4. јуна 2015. године у Београду.

Михајло Ј. Собољевски је носилац следећих југословенских одликовања:

Референцe[уреди]

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Број 41 21. мај 1946 — Страна 443, одликован Орденом за храброст.
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ Број 15 21. фебруар 1948 — Страна 182, у чину потпоручника одликован Орденом за храброст наредбом штаба Треће армије ЈА. Као потпуковник одликован Орденом за војне заслуге са златним мачевима, Указом 172 од 22. децембра 1967. године, врховног команданта НОВЈ, маршала Јосипа Броза Тита.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]