Џим Лавел

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Jim Lovell)
Џејмс Лавел
Jim Lovell official 1966 portrait.jpg
Званични НАСА-ин портрет Џима Лавела
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно име Џејмс Артур Лавел млађи
Датум рођења (1928-03-25)25. март 1928.(89 год.)
Место рођења Кливленд, Охајо, Сједињене Америчке Државе САД
Образовање АМА(BS, 1952)
Занимање тест пилот
Статус пензионисан
Чин US-O6 insignia.svg Капетан, USN
Време у свемиру 29 дана 19 сати 3 минута
Селекција астронаутска група из 1962. године
Мисије Џемини 7, Џемини 12, Аполо 8, Аполо 13
Лого мисија
Gemini VII patch.png Gemini 12 insignia.png
Apollo-8-patch.png Apollo 13-insignia.png
Пензионисање 1973. година
Одликовања
PresMedalFreedom.jpg

Џејмс Артур „Џим“ Лавел млађи (енгл. James Arthur "Jim" Lovell, Jr.; рођен 25. марта 1928.) је бивши амерички астронаут и капетан америчке ратне морнарице, најпознатији по томе што је био командант мисије Аполо 13 која је претрпела велика оштећења на путу ка Месецу, али је успешно окончана (вративши астронауте на Земљу) захваљујући залагањима посаде и контроле мисије. Лавел је такође био и пилот командног модула мисије Аполо 8, прве мисије која је одвела људе у орбиту око Месеца. Један је од само 24 човека који су путовали на Месец, први је од само двојице људи који су летели до Месеца два пута, и једини који је тамо путовао два пута а да није слетео на Месечеву површину. Лавел је такође био први човек који је у свемир летео четири пута.

Детињство и образовање[уреди]

Рођен је 1928. године у Кливленду, савезна држава Охајо. Мајка му је била Чехиња. Убрзо се његова породица преселила у Милвоки (Висконсин), где је завршио средњу школу и постао Eagle Scout.[1][2][3][4] Отац му је погинуо у саобраћајној несрећи када је био веома млад, и око две године је провео код рођака у месту Тере Хоут у Индијани.

Још као дечак, Лавел је био заинтересован за ракете и склапао је моделе ракета који су могли да се лансирају.[5]

Касније је две године похађао унивезитет у Висконсину, а након тога је дипломирао 1952. године на Морнаричкој академији. Убрзо затим примљен је у АРМ. Исте године оженио је Мерилин Герлах, и са њом добио четворо деце: Барбару (1953), Џејмса (1955), Сузан (1958) и Џефрија (1966).

Каријера у морнарици[уреди]

По завршетку тренинга за пилота у фебруару 1954. године, Лавел је служио као пилот ловаца за ноћне мисије. У јануару 1958. године уписао се на шестомесечни курс обуке за тест пилота, заједно са Чарлсом „Питом“ Конрадом и Волијем Широм. Лавел је дипломирао као први у класи.[5] Касније исте године, Лавел, Конрад и Шира стављени су на списак од укупно 110 кандидата за пројекат Меркјури. Шира је постао један од Меркјури седам астронаута, али Лавел и Конрад нису успели да се квалификују због здравствених разлога – Лавел због привременог увећаног билирубина у крви, а Конрад јер је одбио да учествује по други пут у напорним медицинским испитивањима. Лавел је наставио службу као пилот и инструктор наредне четири године, уз позивно име Шејки (енгл. Shaky) које му је наденуо Конрад.[6]

Забележио је преко 7,000 часова лета на разним типовима авиона, од тога више од 3,500 на млазњацима.

Каријера у агенцији НАСА[уреди]

Џим Лавел у командном модулу током мисије Аполо 8.

Агенцији НАСА је 1962. године била потребна друга група астронаута за пројекте Џемини и Аполо. Лавел се поново пријавио и овог пута је примљен, као и његов дугогодишњи пријатељ Пит Конрад.

Лавел је први пут полетео у свемир летелицом Џемини 7 у децембру 1965. године, а командант мисије био је колега астронаут Френк Борман. Овај лет поставио је тадашњи рекорд од 14 дана проведених у свемиру, и летелица је била „мета“ за прво спајање летелица у орбити са капсулом Џемини 6А. Након тога, Лавел је био командант мисије Џемини 12 у новембру 1966. године, а други члан мисије био је Баз Олдрин. Са ова два лета током пројекта Џемини, Лавел је 1966. године имао више времена проведеног у орбити него било који други астронаут.

Следећи пут Лавел је у свемир полетео као члан мисије Аполо 8, која је полетела 21. децембра 1968. године, и требало да уђе у орбиту око Месеца. Летелица је ушла у орбиту на Бадње вече и направила укупно десет орбита око Месеца, углавном кружних на висини од око 110 километара, које су укупно трајале око 20 сати. Током ове мисије снимљена је чувена фотографија Излазак Земље. Свој повратак кући започели су на Божић паљењем мотора док се летелица налазила иза Месеца гледано са Земље (ово је био најнапетији део мисије, јер летелица није имала директан контакт са контролом мисије). Када је контакт поново успостављен, Лавел се јавио са добрим вестима „За вашу информацију, постоји Деда Мраз.“ Командни модул мисије Аполо 8 безбедно је слетео 27. децембра 1968. године.

Лавел чита новински извештај о повратку посаде Апола 13 на Земљу.

Следећа на реду била је, касније ће се испоставити веома напета и умало катастрофална, мисија Аполо 13, којом је он командовао. Полетео је ракетом Сатурн V 11. априла 1970. године. Остала два члана посаде били су пилот комадног модула Џек Свајгерт и пилот лунарног модула Фред Хејз. Лавел је са Хејзом требало да слети на површину Месеца. Међутим, 13. априла, приликом рутинског мешања резервоара са течним кисеоником на путу ка Месецу, услед оштећене изолације на кабловима дошло је до варничења што је изазвало пожар унутар резервоара. Течни кисеоник се убрзо претворио у гас под високим притиском, након чега је уследила експлозија која је уништила резервоар и оштетила други резервоар са кисеоником. Након мање од два сата све залихе кисеоника испариле су у свемир, а самим тим су престале да раде и горивне ћелије које су напајале енергијом командни модул. Овим је аутоматски отказано слетање на површину Месеца, а главни задатак мисије постао је безбедан повратак чланова посаде на Земљу.

Посада је морала да погаси све системе командног модула и искористи лунарни модул као „брод за спасавање“, који им је обезбеђивао напајање, ваздух за дисање и погон. Користећи погонски систем лунарног модула Лавел и посада успели су да се врате на трајекторију слободног повратка са које су скренули након експлозије, и поставе брод на путању око Месеца која ће их затим вратити ка Земљи. На основу прорачуна које су контролори одрадили на Земљи, Лавел је морао да спроведе две корекције курса користећи мотор и контролне потиснике лунарног модула, док је за мерење времена морао да користи ручни сат. Посада мисије Аполо 13 безбедно се вратила на Земљу 17. априла. Лавел је један од тројице астронаута који су на Месец летели два пута, али за разлику од Џона Јанга и Јуџина Сернана, он никада није крочио на његову површину. Вероватно је да су чланови посаде Апола 13 током лета иза Месеца били удаљенији од планете Земље него астронаути током осталих мисија пројекта Аполо, тако да су они били најдаље од своје планете.[7]

У популарној култури[уреди]

Глумац Том Хенкс је глумео Лавелов лик у филму Аполо 13, базираном на књизи Изгубљени Месец коју је написао Џим Лавел. Лавел се појављује у споредној улози на крају филма, као капетан брода Иво Џима који је покупио чланове посаде Апола 13 након слетања у океан.

Референце[уреди]

  1. „Collecting the Final Frontier: Ohio Historical Society's Collections Blog”. ohiohistory.org. 
  2. „Newsletter Spring 2000: Notable Americans with Czech Roots”. afocr.org. Архивирано из оригинала на датум 23. 01. 2008. Приступљено 29. 11. 2007. 
  3. Townley, Alvin (2006). Legacy of Honor: The Values and Influence of America's Eagle Scouts. New York: St. Martin's Press. стр. 80—86. ISBN 978-0-312-36653-7. 
  4. Ray, Mark (2007). „What It Means to Be an Eagle Scout”. Scouting Magazine. Boy Scouts of America. Приступљено 05. 01. 2007. 
  5. 5,0 5,1 Lovell, Jim; Kluger, Jeffrey (1995). Apollo 13: Lost Moon. New York: Pocket Books. ISBN 0-671-53464-5. 
  6. Wolfe (1979). стр. 15.
  7. Salgado, José Francisco (30. 06. 2006). „Captain James A. Lovell, Jr. Timeline” (PDF). Adler Planetarium & Astronomy Museum. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 11. 2007. Приступљено 04. 10. 2007. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]