Пожега (Славонска)

Координате: 45° 19′ 57″ С; 17° 40′ 28″ И / 45.33247° С; 17.67436° И / 45.33247; 17.67436
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Пожега (Хрватска))
Пожега
Црква свете Терезе
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаПожешко-славонска
Становништво
Становништво
 — 2011.19.506
 — густина145,68 ст./km2
Агломерација (2011.)26.248
Географске карактеристике
Координате45° 19′ 57″ С; 17° 40′ 28″ И / 45.33247° С; 17.67436° И / 45.33247; 17.67436
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина155 m
Површина133,9 km2
Пожега на карти Хрватске
Пожега
Пожега
Пожега на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникДарко Пуљашић (ХДЗ)
Поштански број34000
Позивни број+385 34
Регистарска ознака
Веб-сајт
http://www.pozega.hr/

Пожега је град у Хрватској и административно средиште Пожешко-славонске жупаније. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 26.248 становника, а у самом насељу је живело 19.506 становника.[1]

Пожега се налази у средишту плодне долине у средишњој Славонији. Од 1921. до 1991. године, град је носио име Славонска Пожега, јер је истоимени назив носио и град у Србији.

Историја и култура[уреди | уреди извор]

У доба античког Рима звана Vallis aurea (Златна долина). У 13. веку средиште жупаније; Била је између 1536-1688. године под Турцима, средиште санџака. Историјско језгро настаје у доба касног барока, јер је већина старог нестало у ратовима. Гимназија основана 1699. године, прераста 1754-1773. године у пожешку академију (вишу гимназију)[2].

Пожега је постала "Краљевска варош" 1767. године, када је у њој живело 2250 становника.[3]

Покренут је 1862. године у Пожеги политички лист "Славонац".[4]

Више старих цркава, међу којима је и Св. Духа, за Турака претворена у џамију. Посебно складно делује градски трг; Градски музеј са богатим збиркама. Североисточно од Пожеге се налази Кутјево познато по виноградима, старом винском подруму и висококвалитетним винима.

Културна историја Срба у Пожеги[уреди | уреди извор]

Петар Перо Коњевић (1857—1882), српски трговац из Пожеге и добротвор

Гостовала је у Пожеги "Дружина србског народног позоришта" током октобра и новембра 1864. године. Репертоар је чинило двадесетак представа, међу којима су биле заступљене и националне теме попут:"Бој на Косову", Сеоба Србаља", "Зидање Раванице", "Немања", "Сан Краљевића Марка" и др. Одазвала се у великом броју публика "свих сталежа", па је било зараде. Организацију су поднели мештани Антун Ковачевић фишкал и Ђорђе Илић трговац.[5]

Велики српски добротвор Петар Коњевић из Пожеге, оставио је за просветне циљеве српског народа 30.000 ф.[6]

Пожега је била 1885. године место у Пакрачком изборном срезу за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 1219 православних становника.[7]

Срби из Пожеге су 1895. године купили 266 акција Српске банке из Загреба.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

У првој половини августа 1942. из Славонске Пожеге и среза похапшено је више од 1000 лица, жена и деце и послато у логоре Јасеновац и Стару Градишку.

У срезу Славонска Пожега, људи су одвођени и дању и ноћу у усташке затворе, али су само ноћу саслушавани и страшно мучени. После саслушања неке су остављали у затвору, да би их и у наредним ноћима стављали на муке, а потом испребијане и измучене пуштали кућама. Неки су, пак после мучења одводили у оближње поље или у шуму и ту их убијали. По причању другог свештеника из истог среза над Србима је одмах почео "незапамћен терор". И по дану и по ноћи усташе су тукли, мучили, пљачкали и убијали Србе. "Нико није био сигуран. Свештеницима је забрањивано свако чинодејство. Једне ноћи су и мене напали. Претресли су ми кућу, тобоже тражећи оружје, и оптужили ме да сам пуцао у сопствени радио-апарат када је Павелић говорио при оснивању хрватске државе, иако је апарат био потпуно неоштећен. У мојој парохији било је око сто усташа, који су одмах предузели читаву хајку на Србе. И људи и жене и деца морали су бежати готово сваког дана из куће у шуму и сакривали се. Тог дана у мојој парохији погинуло је 14 Срба, а многи су премлаћени да никада оздравити неће. Пуцало се и убијало свуда". У местима и селима славонско-пожешког среза Срби су морали око руке да носе траку са натписом „православац“.

У Загребу је издата наредба да се Срби на улици могу кретати само између 8 и 18 часова, доцније је та наредба проширена и на Јевреје, а слобода кретања проширена од 6 до 21 час увече. Затим је наређено да се сви Срби и Јевреји иселе из центра Загреба на периферију, где им је било одређено место за становање. Загребачким Србима је још наређено да као и Јевреји носе траку око руке, и то белу са натписом „православац“. Овакву наредбу је издао још раније усташки стан у Славонској Пожеги.

У јулу 1941. У славонско-пожешком срезу спаљена су села; Пасиковци, Црљенци и Потераћ.

Православну цркву у Славонској Пожеги пошто је порушен црквени торањ, црква је претворена у касапницу.

У славонско-пожешком срезу порушене су цркве у Трештановцима, Болмачи, Чачавцу, Славонској Пожеги и Смољановцима.

Свештеника Данила Ђуђуна усташе су нашле у возу између Славонске Пожеге и Новске заједно са војницима. Чим су га приметили почели су га исмевати, чупали му браду, говорити му срамне и погрдне речи и тући га. Затим су наредили да се никуда из вагона не сме маћи.

Становништво[уреди | уреди извор]

Попис 2011.[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 26.248 становника, од чега је у самој Пожеги живело 19.506 становника.

Попис 2001.[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2001. године, Град Пожега је имао 28.201 становника, од чега је у самој Пожеги живело 20.943 становника.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 1991. године, општина Славонска Пожега је имала 71.745 становника, распоређених у 209 насељених места.

година пописа укупно Хрвати Срби Југословени остали
1991. 71.745 57.277 (79,83%) 9.759 (13,60%) 1.546 (2,15%) 3.163 (4,40%)
1981. 71.286 53.305 (74,77%) 9.557 (13,40%) 5.894 (8,26%) 2.530 (3,54%)
1971. 73.071 56.538 (77,37%) 13.387 (18,32%) 1.101 (1,50%) 2.045 (2,79%)

Бивша велика општина Славонска Пожега је новом територијалном организацијом у Хрватској укинута и формирани су Градови: Пожега, Кутјево и Плетерница и општине: Брестовац, Велика, Јакшић, Каптол и Чаглин.

Славонска Пожега (насељено место), национални састав[уреди | уреди извор]

Националност[8] 1991. 1981. 1971.
Хрвати 15.862 (75,36%) 13.764 (69,28%) 13.548 (74,50%)
Срби 3.130 (14,87%) 2.483 (12,49%) 3.350 (18,42%)
Југословени 870 (4,13%) 2.920 (14,69%) 634 (3,48%)
остали и непознато 1.184 (5,62%) 700 (3,52%) 652 (3,58%)
Укупно 21.046 19.867 18.184

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Славонска Пожега је имало 21.046 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
15.862 75,36%
Срби
  
3.130 14,87%
Југословени
  
870 4,13%
Чеси
  
65 0,30%
Муслимани
  
56 0,26%
Македонци
  
48 0,22%
Словенци
  
39 0,18%
Црногорци
  
37 0,17%
Албанци
  
31 0,14%
Мађари
  
27 0,12%
Италијани
  
21 0,09%
Немци
  
17 0,08%
Словаци
  
15 0,07%
Пољаци
  
10 0,04%
Русини
  
10 0,04%
Руси
  
4 0,01%
Аустријанци
  
3 0,01%
Бугари
  
1 0,00%
Грци
  
1 0,00%
Јевреји
  
1 0,00%
Украјинци
  
1 0,00%
остали
  
11 0,05%
неопредељени
  
458 2,17%
регион. опр.
  
31 0,14%
непознато
  
297 1,41%
укупно: 21.046

Привреда[уреди | уреди извор]

Образовање[уреди | уреди извор]

Спорт[уреди | уреди извор]

Познате личности[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 5. 3. 2017. 
  2. ^ "Школски лист", Нови Сад 1859. године
  3. ^ "Српски летопис", Будим 1844. године
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1862. године
  5. ^ "Даница", Нови Сад 1864. године
  6. ^ "Школски лист", Сомбор 1884. године
  7. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]