Пркосава — разлика између измена

Координате: 44° 23′ 23″ С; 20° 25′ 19″ И / 44.389666° С; 20.421833° И / 44.389666; 20.421833
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м +en:
м r2.7.1) (Робот уклања: en:Prkosava
Ред 155: Ред 155:
[[Категорија:Насељена места у централној Србији]]
[[Категорија:Насељена места у централној Србији]]


[[en:Prkosava]]
[[fr:Prkosava]]
[[fr:Prkosava]]
[[pt:Prkosava]]
[[pt:Prkosava]]

Верзија на датум 7. март 2011. у 03:18

Пркосава је насеље у општини Лазаревац у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 317 становника (према попису из 1991. било је 339 становника).

Пркосава
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаЛазаревац
Становништво
 — 2011.317
Географске карактеристике
Координате44° 23′ 23″ С; 20° 25′ 19″ И / 44.389666° С; 20.421833° И / 44.389666; 20.421833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина283 m
Пркосава на карти Србије
Пркосава
Пркосава
Пркосава на карти Србије
Остали подаци
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Историја

Село се налази источно од Места Лазаревца. У арачки списковима из првих десетина 19.века помиње се Пркосава; имала је 1818.г. 16, и припадала је Катићевој Кнежини. По попису из 1921.г. Пркосава је имала 49 кућа са 308 становника. Предање вели да су се доселила два брата, Вулић и Вујић, од Сјенице, и да су се Настанили најпре у Рудовцима. Услед неке свађе напусте ово место и „у пркос“ Рудовчанима населе се у непосредној близини, у забран који је припадао Црљенцима. Због тога што су овде дошли из „пркоса“ веле да је село добило ово име. Од ова два брата су породице Вућићи и Вулићићи. . (подаци крајем 1921 године).[1] [2]

Демографија

У насељу Пркосава живи 264 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,5 код жена). У насељу има 97 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 393
1953. 445
1961. 448
1971. 367
1981. 351
1991. 339 339
2002. 317 317
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
 309 97,47%
Македонци
  
 6 1,89%
Југословени
  
 1 0,31%
непознато
  
 0 0,0%


Становништво према полу и старости[5]
м
ж
? 0
  
  
 0
80+ 3
  
  
 2
75—79 5
  
  
 10
70—74 7
  
  
 13
65—69 7
  
  
 6
60—64 4
  
  
 4
55—59 17
  
  
 6
50—54 16
  
  
 22
45—49 22
  
  
 16
40—44 5
  
  
 9
35—39 7
  
  
 6
30—34 11
  
  
 10
25—29 12
  
  
 9
20—24 16
  
  
 10
15—19 7
  
  
 9
10—14 7
  
  
 7
5—9 7
  
  
 12
0—4 10
  
  
 3
Просек : 40,2 42,5
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 75 84 94 90 87 99 97
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 13 25 15 24 11 6 2 1 0 0 3,27
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 139 36 85 10 8 0
Женски 132 17 83 25 7 0
УКУПНО 271 53 168 35 15 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 97 11 0 72 3
Женски 24 5 0 2 4
УКУПНО 121 16 0 74 7
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 1 7 1 0 0
Женски 0 1 0 6 0
УКУПНО 1 8 1 6 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 2 3 1
УКУПНО 0 0 2 3 1
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 2
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 2

Референце

  1. ^ Подаци су узети из: из описа Пркосава од М. Маринковића ( рукопис се налази у Етнолошком семинару Београдског универзитета) и из дела наведених код села М. Црљенци.
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена Литература

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис pериод 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
  • Напоменa

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.


Спољашње везе


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пркосава&oldid=4139047”