Привреда Републике Македоније

Из Википедије, слободне енциклопедије
Привреда Републике Македоније
Валута денар
Фискална година календарска година
Чланство у организацијама СТО, ОЕБС
Статистика
БДП (номинална) 22.22 милијарди (2012.)
БДП раст -0,3 % (2012.)
БДП по становнику 10.800 (2012.)
БДП по сектору пољопривреда (16.7 %), индустрија (23.5 %), услуге (63.8 %) (2010 [1])
Инфлација (ИПЦ) 3.3 % (2012.)
Становништво
испод линије сиромаштва
30.4 %
Џини индекс 43.2 (2009.)
Радна снага 940.600 (2012.)
Радна снага
по занимањима
пољопривреда: 6,3%
индустрија: 26,0%
услуге: 57,3% (2012.)
Размена
Извоз $4.002 милијарди (2012.)
Извозна добра храна, пиће, дуван, текстил, гвожђе, челик, ауто делови
Главни извозни партнери Немачка (25,5 %), Италија (6,1 %), Бугарска (5,2 %), Грчка (4,5 %)
Увоз $6,511 милијарди (2012.)
Увозна добра машине и опрема, аутомобили, хемикалије, гориво, храна
Главни увозни партнери Грчка (17,7 %), Немачка (11,5 %), Уједињено Краљевство (9,3 %), Бугарска (8,7 %), Италија (5,0 %), Турска (4,8 %)
Бруто спољни дуг $6,807 милијарди (2012.)
Јавне финансије
Приходи $2,884 милијарди (2012.)
Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима

Распад СФРЈ 1991. године је лишио Републику Македонију, до тада најзаосталију републику СФРЈ финансијске помоћи. Одсуство инфраструктуре, економске санкције њеном највећем трговинском партнеру СР Југославији и економски ембарго Грчке су кочили приредни раст до 1996. године. Привредном расту је махом допринела страна помоћ.

Успешна приватизација 2000. године је повећала државне резерве на око 700 милиона долара. Ипак, економија доста зависи од увоза енергената попут нафте и природног гаса.

Историја[уреди]

За време Османског царства, производња у тадашњем скопском санџаку је била чисто пољопривредна, као и до краја Другог светског рата. Током постојања СФРЈ, Македонија је зависила углавном од помоћи федералног Београда. Осим јединог дотадашњег индустријског центра Скопља, појавили су се нови центри производње, попут Прилепа, Велеса, Куманова и Битоља.

После распада СФРЈ, привреда ове државе је трпела проблеме због недостатка трговинских партнера све до1996. године. Од тада, привреда Републике Македоније бележи сталан привредни раст, који јер успорен светском економском кризом. Међутим, због начина пословања македонских банака, криза није оставила веће негативне последице.

Народна банка Републике Македоније.

Република Македонија има отворену тржишну економију. Распад СФРЈ 1991. године је лишио Републику Македонију, до тада најзаосталију републику СФРЈ финансијске помоћи. Одсуство инфраструктуре, економске санкције њеном највећем трговинском партнеру СР Југославији и економски ембарго Грчке су кочили привредни раст до 1996. године. Привредном расту је махом допринела страна помоћ.

Успешна приватизација 2000. године је повећала државне резерве на око 700 милиона долара. Ипак, економија доста зависи од увоза енергената попут нафте и природног гаса. Незапосленост је на веома високом нивоу — 34,5% у 2008. години, недостатак квалификоване радне снаге такође је у великој мери разлог спорог развоја. Главни трговински партнери су Србија, Немачка, Грчка и Бугарска.

Земља има мале резерве минерала — бакра, олово-цинка, гвожђа и руде никла. Од индустрија највише се истичу прехрамбена и дуванска индустрија, производња гвожђа и челика. Национална валута је македонски денар: 1 денар = 100 дена.

Народна банка Републике Македоније је централна банка Републике Македоније, основана је 19. октобра 1946. године. Основне функције Народне банке Македоније су да утврђује и спроводи монетарну политику, води политику курса денара, чува девизне резерве и управља њима, издаје новчанице и ковани новац и стара се о функционисању платног промета и финансијског система.

Пољопривреда[уреди]

Жетва пиринча у Кочанском крају.

Република Македонија поседује 334.226 ха пољопривредног земљишта, а сматра се да је наводњавано нешто више од 190.000 ха пољопривредног земљишта.

Пољопривредне се површине понајвише користе за узгој култура на ораницама и вртовима (72%), под засадима воћака је 3,6% а под виноградима 6,5% коришћених пољопривредних површина. Оранице се највише користе за узгој житарица (65%), за којима следи узгој поврћа (11,5%) и крмног биља (11,2%). Најчешће узгајана култура житарица била је пшеница, а од индустријског биља сунцокрет.

У воћарству највећи број стабала заузимају стабла јабука, за којима следе шљиве те крушке. У сточарству Републике Македоније доминира овчарство.

Сматра се да је удео пољопривреде у бруто домаћем производу Републике Македоније 2010. године износио 10,6% и тај проценат је у паду од 2004. године. Пољопривредни сектор, укључујући и рибарство и шумарство, запошљава 19% популације.[2]

Туризам[уреди]

Поглед на бистро Охридско језеро и Цркву Свети Јован Канео.

Туризам у Републици Македонији је релативно развијен и доприноси 1,8% БДП-а у 2008. Између 1997. и 2008. године, промет хотела и ресторана повећан је у просеку за 4,64% годишње. Број страних посетилаца је такође у порасту стално, на пример за 14,6% у 2011. години, посебно из суседних земаља попут Грчке, Србије и Албаније али и земаља западне Европе и Сједињених Држава.[3]

Република Македонија иако нема излаз на море, има туристичке потенцијале, захваљујући планинама и очуваној природи, као и три национална парка. Својеврсна туристичка престоница земље је Охрид, који је под заштитом УНЕСКО. Град је познат по језеру, окружен са неколико плажа и по бројним историјским споменицима. Скопље, политички и економски центар, изгубио је много од свог наслеђа током разорног земљотреса из 1963. године, али и даље има богат туристички садржај. Године 2010. покренут је пројекат Скопље 2014, а састоји се углавном од изградње музеја и владиних зграда, те подизања споменика познатијим историјским личностима из македонске историје.

Град Битољ је познат по својој архитектури из 19. века и многи конзулати су отворени када је град био под Отоманским царством. Такође у Републици Македонији је развијен сеоски туризам, а најпознатија одредишта су Галичник и Брајчино. Катланово је познато по Катлановској бањи, која се налази непосредно северно од села и спада у најважније бање у Републици Македонији.[4]

Макроекономски показатељи[уреди]

БДП
година 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016
БДП 15.5 2.3 2.5 3.3 4.4 4.4 3.7 3.5 3.6 3.5 3.4 3.7 5.0 5.9 5.7 6.9 8.6 9.1 9.7 9.1 10.1 10.7 11.4 12.2 13.0 13.8
БДП (ППП) 10.7 10.3 9.7 9.7 9.8 10.1 10.5 10.9 11.6 12.4 12.1 12.4 13.0 14.3 15.4 16.7 18.3 19.6 19.6 19.9 20.8 21.8 23.0 24.3 25.7 27.2
раст БДП-а n/a -6.6% -7.5% -1.8% -1.1% 1.2% 1.3% 3.3% 4.3% 4.5% -4.5% 0.8% 2.8% 4.6% 4.3% 4.9% 6.1% 5.0% 0.9% 0.7% 2.9% 3.6% 4.1% 4.0% 3.9% 3.9%
БДП по становнику (у америчким доларима) 8115 1201 1315 1734 2269 2232 1883 1795 1837 1785 1704 1861 2489 2930 2801 3387 4252 4468 4749 4431 4911 5228 5525 5908 6290 6654
куповна моћ 5617 5341 5025 5013 5031 5153 5298 5512 5811 6182 6016 6149 6443 7049 7599 8225 8962 9600 9584 9727 10112 10608 11176 11176 12430 13135
Извор: ММФ

Референце[уреди]

  1. The World Factbook
  2. „Agroklub Republika Makedonija”. Приступљено 13. 3. 2017. 
  3. The State of Tourism in Macedonia, Makstack, 22. 5. 2015.
  4. Панов Митко. „Енциклопедија на селата во Република Македонија“. Патрија, Скопје. (1998). стр. 148.

Спољашње везе[уреди]