Пегаз (сазвежђе)
Сазвежђе | |
Латинско име | Pegasus |
---|---|
Скраћеница | Peg |
Генитив | Pegasi |
Симболизује | Пегаз |
Ректасцензија | 23 |
Деклинација | +20[1] |
Површина | 1121 sq. deg. (7) |
Најсјајнија звезда | Ениф (ε Peg) (2,38m) |
Метеорски ројеви | Пегазиди |
Суседна сазвежђа | |
Видљиво у распону +90° и −60°. У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у октобру. |
Сазвежђе Пегаз је једно од 88 савремених сазвежђа и једно од 48 сазвежђа које наводи Клаудије Птоломеј у свом Алмагесту. Представља крилатог коња из грчке митологије, и заједно са оближњим сазвежђима Персеј, Андромеда, Цефеј и Касиопеја део је представе мита о Персеју.[2]
Звезде
[уреди | уреди извор]Најсјајније звезде Пегаза су назване најчешће у складу са положајем који имају на представи коња. Сва имена су арапског порекла. Најсјајнија звезда је Ениф, ε Пегаза, а нема звезде са ознаком δ, јер је накадашња δ Пегаза — Алферац — по савременој класификацији α Андромеде.
Ознака | Име | Магнитуда | Спектрална класа | Значење |
---|---|---|---|---|
α | Маркаб | 2,49 | B9 | седло |
β | Шиат | 2,4 — 2,8 | M2 | нога |
γ | Алгениб | 2,84 | B2 | пупак |
ε | Ениф | 2,4 | K2 | нос |
ζ | Хомам | 3,4 | B8 | човек високог духа |
η | Матар | 3,02 | G2 | кишна срећна звезда |
θ | Бахам | 3,5 | A2 | домаће животиње |
μ | Садалбари | 3,6 | M2 | срећна звезда ужитка |
За осам звезда које припадају овом сазвежђу се зна да имају планете, а 51 Пегаза је прва звезда налик Сунцу око које је детектована екстрасоларна планета. IK Pegasi је најближа звезда кандидат за супернову. Око звезде HD 209458 орбитира планета HD 209458 b — прва екстрасоларна планета у чијој је атмосфери детектована водена пара.
Остали објекти
[уреди | уреди извор]Од Месјеових објаката у Пегазу се налази збијено звездано јато М15. NGC 7331 је спирална галаксија удаљена 14,249 мегапарсека од Сунчевог система.
У сазвежђу Пегаз се налази и Стефанов квинтет — група од пет галаксија, од чега су четири гравитационо повезане док се пета само привидно налази у истој области.
Приказ
[уреди | уреди извор]На ноћном небу се лако уочава астеризам који чине α, β и γ Пегаза и α Андромеде (тзв. „велики Пегазов квадрат“). Стране квадрата су дужине око 10°. Дијагонално од Алфераца почиње врат Пегаза, који се завршава Енифом као њушком.
Види још
[уреди | уреди извор]- Пегазиди — метеорски рој чији је радијант у сазвежђу Пегаз
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Pegasus, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 13. 2. 2014.
- ^ Thurston, Hugh (1996). Early Astronomy. Springer. стр. 3. ISBN 978-0-387-94822-5.
Литература
[уреди | уреди извор]- Schlegel, Gustaaf (1967) [1875]. Uranographie Chinoise (на језику: француски). Taipei, Republic of China: Ch'eng Wen Publishing Company.
- Staal, Julius (1988). The New Patterns in the Night Sky: Myths and Legends of the Stars. Blacksburg: McDonald and Woodward Publishing Company. ISBN 0939923106.
- Allen, Richard Hinckley (1963) [1899]. Star Names: Their Lore and Meaning (reprint изд.). New York City: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7.
- Fischer, Debra; Driscoll, Peter; Isaacson, Howard; Giguere, Matt; Marcy, Geoffrey W.; Valenti, Jeff; Wright, Jason T.; Henry, Gregory W.; Johnson, John Asher; Howard, Andrew; Peek, Katherine; McCarthy, Chris (2009). „Five Planets and an Independent Confirmation of HD 196885 Ab from Lick Observatory”. The Astrophysical Journal. 703 (2): 1545—56. Bibcode:2009ApJ...703.1545F. S2CID 15524804. arXiv:0908.1596 . doi:10.1088/0004-637X/703/2/1545.
- Garnavich, P. (1998). „Supernova 1998cf in NGC 3504”. IAU Circular. 6914 (6914): 1. Bibcode:1998IAUC.6914....1G.
- Gizis, J. E.; Monet, D. G.; Reid, I. N.; Kirkpatrick, J. D.; Burgasser, Adam J. (2000). „Two Nearby M Dwarf Binaries from 2MASS”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 311 (2): 385—88. Bibcode:2000MNRAS.311..385G. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03060.x .
- Hevelius, Johannes (1687). Catalogus Stellarum Fixarum (на језику: латински). Gdaņsk, Poland: Gedani, typis J.-Z. Stollii.[мртва веза]
- Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
- Jenniskens, Peter (септембар 2012). „Mapping Meteoroid Orbits: New Meteor Showers Discovered”. Sky & Telescope: 22.
- Kovtyukh, V. V.; Chekhonadskikh, F. A.; Luck, R. E.; Soubiran, C.; Yasinskaya, M. P.; Belik, S. I. (2010). „Accurate Luminosities for F-G Supergiants from Fe II/Fe I Line Depth Ratios”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 408 (3): 1568—75. Bibcode:2010MNRAS.408.1568K. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17217.x .
- Levy, David H. (2005). David Levy's Guide to Variable Stars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60860-2.
- Matheson, P.; Jha, S.; Challis, P.; Kirshner, R.; Calkins, M. (2001). „Supernova 2001ac in NGC 3504”. IAU Circular. 7597 (7597): 3. Bibcode:2001IAUC.7597....3M.
- Moore, Patrick (2000). Exploring the Night Sky with Binoculars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79390-2.
- Motz, Lloyd; Nathanson, Carol (1991). The Constellations: An Enthusiast's Guide to the Night Sky. London, United Kingdom: Aurum Press. ISBN 978-1-85410-088-7.
- Nogami, Daisaku; Masuda, Seiji; Kato, Taichi (1997). „The 1994 Superoutburst of the New SU UMa-type Dwarf Nova, SX Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 109: 1114—21. Bibcode:1997PASP..109.1114N. doi:10.1086/133983 .
- O'Meara, Stephen James (2011). Deep-Sky Companions: The Secret Deep. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19876-9.
- Proctor, Richard Anthony (1870). A Star Atlas for the Library, the School and the Observatory. London, United Kingdom: Longmans, Green.
- Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2001). Stars and Planets Guide. Princeton University Press. ISBN 0-691-08913-2.
- Robertson, J. W.; Honeycutt, R. K.; Turner, G. W. (1995). „RZ Leonis Minoris, PG 0943+521, and V1159 Orionis: Three Cataclysmic Variables with Similar and Unusual Outburst Behavior”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 107: 443—49. Bibcode:1995PASP..107..443R. doi:10.1086/133572 .
- Russell, Henry Norris (октобар 1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469—71. Bibcode:1922PA.....30..469R.
- Skiff, Brian A.; Lockwood, G.W. (1986). „The Photometric Variability of Solar-type Stars. V. The Standard Stars 10 and 11 Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 98 (601): 338—41. Bibcode:1986PASP...98..338S. JSTOR 40678678. doi:10.1086/131763 .
- Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders: From Novice to Master Observer. North Sebastopol, California: O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6.
- Wagman, Morton (2003). Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others. Blacksburg, Virginia: The McDonald & Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-78-6.
- Wagner, R. Mark; Thorstensen, John R.; Honeycutt, R. K.; Howell, S. B.; Kaitchuck, R. H.; Kreidl, T. J.; Robertson, J. W.; Sion, E. M.; Starrfield, S. G. (1998). „A Photometric and Spectroscopic Study of the Cataclysmic Variable SX Leonis Minoris in Quiescence and Superoutburst”. The Astronomical Journal. 109 (2): 787—800. Bibcode:1998AJ....115..787W. doi:10.1086/300201 .
- Baldwin, Emily (25. 6. 2010). „Radio observations shed new light on Hanny's Voorwerp”. Astronomy Now. Pole Star Publications Ltd. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2012.
- Beck, Sara J. (16. 7. 2010). „Delta Scuti and the Delta Scuti variables”. Variable Star of the Season. AAVSO (American Association of Variable Star Observers). Приступљено 8. 11. 2012.
- „Leo Minor, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 15. 10. 2012.
- Schneider, Jean. „Planet HD 82886 b”. The Extrasolar Planets Encyclopaedia. Paris Observatory. Приступљено 25. 10. 2012.
- „ESA/Hubble Picture of the Week: Galaxy in a spin”. Hubble website. Архивирано из оригинала 13. 11. 2017. г. Приступљено 23. 10. 2012.
- „IMO Meteor Shower Calendar 2012 | International Meteor Organization”. The International Meteor Organization. 1997—2012. Приступљено 31. 10. 2012.
- James, Andrew (7. 2. 2011). „'The '"Constellations : Part 2 Culmination Times"'”. Southern Astronomical Delights. Sydney, New South Wales. Приступљено 19. 10. 2012.
- „Hubble Zooms in on a Space Oddity”. European Southern Observatory. 10. 1. 2011. Архивирано из оригинала 28. 06. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2012.
- Kaler, Jim. „Beta Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 30. 3. 2007.
- Kaler, Jim. „21 Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
- Kaler, Jim. „Praecipua”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
- Grant, Shawn. „Leo Minor”. Deepsky Online. Knoxville Observers. Архивирано из оригинала 1. 4. 2012. г. Приступљено 14. 11. 2012.
- McDonald Observatory (5. 12. 2005). „Astronomers Find Most Stable Optical Clock in Heavens; Aids Understanding of Stars' Lives”. Phys.Org. Архивирано из оригинала 23. 07. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2012.
- Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 2859”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
- Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3003”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
- Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3344”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
- Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3486”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
- Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3504”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
- Ridpath, Ian (1988). „Urania's Mirror”. Old Star Atlases. Приступљено 5. 11. 2012.
- Ridpath, Ian (1988). „Constellations – Part Two”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
- Ridpath, Ian (1988). „Leo Minor”. Star Tales. Приступљено 5. 11. 2012.
- Ridpath, Ian (1988). „Chapter One Concluded...Filling the Remaining Gaps”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
- Rincon, Paul (5. 8. 2008). „Teacher finds new cosmic object”. BBC News. Приступљено 19. 10. 2012.
- „Beta Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 8. 11. 2012.
- „SU Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
- „SV Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
- „21 Leonis Minoris – Variable Star of delta Sct type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 15. 10. 2012.
- „37 Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 5. 11. 2012.
- „46 Leonis Minoris – Variable Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 2. 11. 2012.
- „GJ 356 B – Star in double system”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
- „HD 82886”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 19. 10. 2012.
- „LHS 2216 – High Proper Motion Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 21. 10. 2012.
- „R Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
- „RY Leonis Minoris – Pulsating White Dwarf”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
- „S Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
- „U Leonis Minoris – Semi-regular pulsating Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
- „Interacting Galaxy Pair Arp 107”. Spitzer Space Telescope website. Spitzer Science Center, California Institute of Technology. 9. 6. 2005. Приступљено 19. 10. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- http://www.astronomytoday.com/astronomy/pegasus.html Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јун 2011)
- http://www.astro.wisc.edu/~dolan/constellations/constellations/Pegasus.html Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2016)
- http://www.topastronomer.com/StarCharts/Constellations/Pegasus.php Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2011)
- The Deep Photographic Guide to the Constellations: Pegasus
- The clickable Pegasus
- Star Tales – Pegasus
- Warburg Institute Iconographic Database (medieval and early modern images of Pegasus)