Споменик природе Петничка пећина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петничка пећина
Споменик природе Петничка пећина
Доња пећина - извор реке Бање
Положај
Место
Одлике
Геологија (тип) крашка
Дужина 600 m
Петничка пећина

Споменик природе Петничка пећина се налази на 300 m од Истраживачке станице у Петници, насељеном месту на територији града Ваљева.[1]

Изглед пећине[уреди]

У пећини и њеној непосредној околини пронађена су најстарија сведочанства о животу људи у западној Србији. Истраживање овог археолошког локалитета почело је у 19. веку када су прва истраживања обавили Јосиф Панчић и Јован Цвијић. Поред археолошке она поседује и велику спелеолошку и палеонтолошку вредност. Пећина се састоји од око 600m дугих канала и бројних одаја. Подељена је на два дела - Горњу и Доњу пећину. Доња је знатно мања од Горње, али има проходнији улаз. Из ње извире понорница Бања. Горња пећина је, пак, већих димензија и представља сплет одаја и канала. Њена најпространија одаја (Концертна дворана) има природно осветљење које потиче од два отвора („вигледи”) на таваници. Све ове особине, као и погодни климатски фактори, пружиле су идеалне услове за сигурно склониште људима и живот ретким животињским и биљним врстама.[2]

Археолошко-антрополошка истраживања[уреди]

Археолошко-антрополошка истраживања спроведена 1969. године потврдила су да је археолошки локалитет који се налази испред улаза у Петничку пећину, прво комплетно неолитско станиште у Југославији, старо 6000 година. На другом локалитету, у самој пећини, откривено је огњиште, кости пећинског медведа, хијене, срндаћа, али и делови војничке опреме из периода Римљана (укључујући и коцкице за игру), остаци средњовековних збегова локалног становништва и др. Најчешће ископине испред пећине су бројна оружја и остаци керамичких посуда којима су се служили неолитски људи. И поред великог броја артефаката, ово налазиште још увек није потпуно истражено и стални је предмет инетересовања програма археологије у Истраживачкој станици, али и стручњака из свих крајева Југославије и иностранства.

На месту Бела стена, на око 5 km од Петнице су откривени уљни шкриљци и богато налазиште фосилних биљних и животињских остатака из ранијих геолошких епоха. Недавно је, захваљујући стручњацима ИС Петница и уз помоћ румунских палеонтолога, један од фосила идентификован као до сада непозната и нова врста пеликана - српски пеликан (Pellicanus serbica). Занимљиво је да је географ Јован Цвијић још двадесетих година прошлог века предлагао да Универзитет у Београду направи центар за теренску праксу својих студената управо у Петници, образлажући то изванредним природним и историјским окружењем на малом простору и добром саобраћајном позицијом. Цвијић је сматрао да је околина Петничке пећине идеална за оснивање установе при тадашњој Високој школи у којој би се млади окупљали и бавили науком.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. „Петничка пећина”. Моја авантура. Приступљено 12. 3. 2017. 
  2. „Петничка пећина”. ТО Ваљево. Приступљено 12. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди]