Церјанска пећина
| Церјанска пећина | |
|---|---|
 Водопад на улазу у Церјанску пећину | |
| Положај | |
| Место (планина, река) | |
| Одлике | |
| Дужина | 6.025 m |
| Надм. висина | 515 m m |
| Старост | 2 мил. година |
Церјанска пећина је ерозивно тектонски, крашки спелеолошки објекат који се налази у југоисточној Србији, на 15 километара од Ниша, у атарима села Церје и Кравља.[1] Налази се на територији нишке градске општине Пантелеј.
О пећини[уреди | уреди извор]
Церјанска пећина је удаљена 15 km од Ниша. Налази се у ширем простору излетишта Каменички вис, на северним пределима Калафата. Улаз у Церјанску пећину налази се на надморској висини од 515 m, на месту где понире Провалијска река. Пећина је хидролошки активна чак и током сушних месеци. Процене геолога су да је Церјанска пећина настала пре више од 2 милиона година.[2] Први назив пећине је био Провалија. Главни ходник пећине је дугачак 3360 метара, а укупна дужина испитаних пећинских канала је 7.149 метара, по чему је ово други најдужи истражени пећински систем у Србији.[3] Висина пећинских дворана и ходника варира између 15 и 40 метара, а плафон пећине се делимично састоји од кречњака.
Називи пећине[уреди | уреди извор]
- Церјанска пећина — званични назив пећине
- Провалија — локални назив, према називу речице која понире у пећину
- Церјанка — назив који су дали први истраживачи из Спелеолошког одсека Планинарског савеза Београда (СОБ)
Пећински накит[уреди | уреди извор]
Пећину украшава богат пећински накит: сталактити, сталагмити, хеликтити, таласасте драперије, пећински корали и кристални цветови који се простиру целом њеном дужином. Посебну вредност пећине чине хеликтити или пећинске руже.[3] Хеликтити су посебна врста пећинског накита која се супротно физичким законима и земљиној тежи формира и пружа у свим правцима услед деловања ваздушних струјања.[4]
Заштита пећине[уреди | уреди извор]
Пећина је под заштитом од 1955. године у оквиру групе спелеолошких објеката северног Калафата под називом пећина Пропала.[5] Завод за заштиту споменика природе је 1998. године прогласио Церјанску пећину за природно добро прве категорије са површином од 64 хектара.[6] Јавно предузеће Дирекција за изградњу града Ниша је задужено за управљање пећином, као и за заштиту и развој пећине.[7]
У пећини се може наћи и ватрени даждевњак који се налази на листи строго заштићених животињских врста.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Церјанска пећина -
Поглед из пећине -
Степенице које воде до пећине -
Мост на улазу у Церјанску пећину -
Табла на улазу у пећину -
Водопад на улазу у Церјанску пећину -
Мост на улазу у Церјанску пећину
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Академски спелеолошко-алпинистички клуб. „Церјанска пећина”. Приступљено 30. 1. 2015.
- ^ Туристичка организација Ниш. „Церјанска пећина”. Архивирано из оригинала 23. 02. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015.
- ^ а б NišCafe. „Излетишта у Нишу”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015.
- ^ РТС. „Добродошли у Церјанку”. Приступљено 30. 1. 2015.
- ^ „Туристичка организација Ниш”.
- ^ Сафари клуб. „Церјанска пећина”. Архивирано из оригинала 24. 03. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015.
- ^ Дирекција за изградњу града Ниша. „Церјанска пећина”. Архивирано из оригинала 16. 02. 2015. г. Приступљено 30. 1. 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Академски спелеолошко-алпинистички клуб (АСАК) - Церјанска пећина
- Уредба о заштити споменика пророде „Церјанска пећина“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
- Уредба о заштити споменика пророде „Церјанска пећина“
