Церје (Ниш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Церје
Церје.jpg
Церје
Административни подаци
Држава Србија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаПантелеј
Становништво
 — 2011.Пад 212
Географске карактеристике
Координате43°25′27″ СГШ; 21°54′23″ ИГД / 43.424166° СГШ; 21.9065° ИГД / 43.424166; 21.9065Координате: 43°25′27″ СГШ; 21°54′23″ ИГД / 43.424166° СГШ; 21.9065° ИГД / 43.424166; 21.9065
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина539 м
Церје на мапи Србије
Церје
Церје
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Церје је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у планинском подручју Каменичког виса, Дебелог врха и Лабуновске реке, на око 16 км северно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 306 становника (према попису из 1991. било је 386 становника).

Историја[уреди]

У турским пописима из 15. века Церје се не спомиње. У попису 1564. године помиње се под садашњим називом са 26 домаћинстава и 16 неожењених и то као влашко село с примићуром Манилом, сином Боје. Асимилација сељана у србо-хришћанску рају вероватно је обављена у 16. и 17. веку. Касније се губе подаци о Церју да би било споменуто 1835. и 1841. године у вези са народном буном. У овој другој устаничкој години, заједно са осталим побуњеним селима (121 село у нишком крају), и Церје је било спаљено.

Церје је одувек имало велики атар, па су његова задружна домаћинства, поред заједничке сеоске земље, и у турском и у посттурском периоду имала крупне поседе, веће од 10 хектара. Али и поред тога Церје је у економском погледу представљало сиромашније село, оријентисано предоминантно на екстензивно планинско сточарство и продају шумског дрвета. Церје је најјаче сточарско село на сектору планине Калафат, с бројним појатама. С ових појата до 1940. године ношено је млеко за качкаваљаџиницу на потезу званом Крст, где су се у једној сезони производила око два вагона качкаваља. Осим својих, овчари Церја су током лета чували овце и домаћинстава из других села. После Другог светског рата, већ од 1955/60. године наступиле су значајније тенденције исељавања радно способног становништва, с постепеним застаревањем села (старачка домаћинства). Истовремено, већина одсељених и даље држи своје поседе на селу развијајући тиме мешовиту привреду.

У церјанском атару, године 1953, када се после једне велике кише обрушио улаз, откривена је до тада непозната Церјанска пећина. Више километара ове пећине истражено је наредне, 1954. године, а затим су је систематскије испитивали и наши познати спелеолози, др Ј. Петровић и др Ж. Мартиновић.

Према подацима пописа у Церју је 1971. године живело 99 пољопривредних, 50 мешовитих и 4 непољопривредна домаћинства.

Саобраћај[уреди]

До Церја се може доћи приградском линијом 14А ПАС Ниш - Виник - Каменица - Бреница - Каменица - Церје.

Демографија[уреди]

Крајем 19. века (1895. године) Церје је село са 53 задружна домаћинства и 600 становника, а 1930. године у њему су живела 103 домаћинства и 731 становника.

У насељу Церје живи 187 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 53,3 година (51,2 код мушкараца и 55,6 код жена). У насељу има 92 домаћинствa, а просечан број чланова по домаћинству је 2,30.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 935
1953. 982
1961. 917
1971. 652
1981. 512
1991. 386 386
2002. 306 306
2011. 212
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
306 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Саобраћај[уреди]

До насеља се може доћи приградском аутобуском линијом ПАС Ниш—Церје (линија бр. 14А).

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. стр. 287.

Спољашње везе[уреди]