Пређи на садржај

Султанија Гулушту

С Википедије, слободне енциклопедије
Гулушту Ханим
Датум рођења1831.
Место рођењаСухуми, Абхазија, Османско царство
Датум смрти1865. (33–34)
Место смртиИстанбул, Османско царство
СупружникАбдулмеџид I

Гулушту Ханим (турски изговор: [ɟylysˈty]; османски турски: کلستو خانم; рођена као принцеза Фатма Чачба; око 1831 − око 1865) била је деветнаеста супруга султана Абдулмеџида I и мајка султана Мехмеда VI, последњег султана Османског царства.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Гулушту Ханим је рођена 1831. године у Сухуми, Абхазији. Рођена је као Фатма (или Фатима) Чачба, или Хенријет Чачба, и била је члан абхашке кнежевске породице Шервашидзе. Њен отац је био принц Тахир бег Чачба,[1] а мајка Афисе Ханим Лакерба.[2] Била је унука Келеша Ахмед-бега Шервашидзеа, шефа државе Кнежевине Абхазије.[3]

Фатма је са породицом дошла у Цариград (данас познат као Истанбул), где јој је отац умро 1832. У доби од десет година поверена је у царски харем, где је промењено њено рођено име према обичају османског двора у Гулушту.[2]

Гулушту се удала за Абдулмеџида I у августу 1854.[2] Уздигнута је до титуле „Пете срећнице“. 1856. године добила је титулу „Четврта срећница“. 30. јула 1856. родила је своје прво дете, ћерку Медиху.[4] [5] Пет година касније, 14. јануара 1861. године, родила је своје друго дете, сина Шехзада Мехмеда Вахидедина (будући Мехмед VI).[6]

Смрт

[уреди | уреди извор]

После смрти Абдулмеџида I 1861. године, Гулушту Ханим се преселила у палату на обали, где је умрла 1865. године, од избијања колере.[7] Сахрањена је у сопственом маузолеју смештеном у Фатиховој џамији, у Истанбулу.[2][8]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Aredba, Rumeysa (2009). Sultan Vahdeddin'in San Remo günleri. Edadil Açba (1. baskı изд.). İstanbul: Timaş Yayınları. ISBN 978-975-263-955-3. OCLC 434092375. 
  2. ^ а б в г Açba, Harun (2007). Kadınefendiler, 1839-1924 : [son dönem Osmanlı padişah eşleri] (1. baskı изд.). İstanbul: Profil Yayıncılık. ISBN 978-975-996-109-1. OCLC 604967261. 
  3. ^ Tuna, Mahinur (2007). İlk Türk kadın ressam : Mihri Rasim (Müşfik) Açba : 1886 İstanbul-1954 New-York (1. baskı изд.). Kadıköy, İstanbul: As Yayın. ISBN 978-975-01725-0-2. OCLC 244111408. 
  4. ^ Uluçay, M. Çağatay (2001). Padişahların kadınları ve kızları (4. basım изд.). Ankara: Türk Tarih Kurumu Basımevi. ISBN 978-975-437-840-5. OCLC 949604569. 
  5. ^ Deniz, Şefaattin (2015-06-30). „Sultan Abdülmecid Vakıflarından Çırağan Mecidiye Camii”. Vakıflar Dergisi. 0 (43). ISSN 1011-7474. doi:10.16971/vd.54680. 
  6. ^ World War I : encyclopedia. Spencer Tucker, Priscilla Mary Roberts. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. 2005. ISBN 1-85109-420-2. OCLC 61247250. 
  7. ^ BARDAK, MURAT (2017). NESLISHAH : the last ottoman princess. [Place of publication not identified]. ISBN 978-1-61797-844-9. OCLC 1024312433. 
  8. ^ Sakaoğlu, Necdet (2015). Bu mülkün kadın sultanları : valide sultanlar, hatunlar, hasekiler, kadinefendiler, sultanefendiler (1. Basım изд.). İstanbul. ISBN 978-605-171-079-2. OCLC 961810963. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Султанија_Гулушту&oldid=27019130”