Црква Светог Николе у Призрену

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Црква Светог Николе.
Црква Светог Николе
Church of St. Nicholas, Prizren.jpg
Обновљен храм 2011. године
Опште информације
МестоПризрен
ОпштинаПризрен
Држава Србија
Врста споменикацрква
Време настанка14. век
Тип културног добраспоменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштитуРепублички завод за заштиту споменика културе
Рушевине храма у марту 2004.

Црква Светог Николе или Тутићева црква у Призрену је подигнута 1331/1332. године и налази се у центру данашњег града. Током марта 2004. године је оскнављена и покушано рушење од стране албанских екстремиста. Припада Епархији рашко-призренске Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Историјат цркве[уреди | уреди извор]

Првобитна црква Светог Николе била је до темеља срушена, а потом су је бујице засуле песком и земљом.[1] Обновљена је 1857. године, када је и проширена са северне, јужне и западне стране и препокривена дрвеним кровом, о чему је остављен натпис изнад улаза у цркву.[2] Како је пцрква оплавом била затрпана крајем 18. века, 1857. године је обновљена благословом митрополита Мелетија, када су њени темељи откривени, приликом уређивања митрополитске баште. Проширена је и покривена дрвеним кровом, и о томе је над улаом у цркву остављен натпис. [3]

Њен ктитор је био властелин Драгослав Тутић, чије монашко име је било Никола, са супругом Белом, а касније је постала део властелинства манастира Високи Дечани. Сама грађевина је малих димензија, једнобродне основе, док су се у њеној унутрашњости очували трагови живописа. Радови на конзервацији и рестаурацији црквице, обављани су у периоду од 1967. до 1970. године. Република Србија ју је 1990. године прогласила за споменик културе од изузетног значаја[4][5] и ставила под своју заштиту. Током Мартовског погрома над Србима 2004. године, црквица светог Николе је, попут Богородице Љевишке и других српских цркава у Призрену, спаљена и тешко оштећена[5][6]. Током наредних године, на црквици су обављани радови да би се вратила у своје првобитно стање[7].

Архитектура и живопис[уреди | уреди извор]

Црква светог Николе је мала грађевина од камена и опеке, са основом једнобродне цркве, над којом се уздиже осмострана купола, реконструисана крајем седме деценије XX века. Олтарска апсида је полукружна, са нишама полукружног облика за ђаконикон и проскомидију. Камени ктиторски натпис је сачуван само делимично, али се, на основу преписа из XIX века, зна да је црквица подигнута 1331/1332. године.

Живопис у црквици је очуван у мањој мери, а претпоставља се да је настао непосредно након градње[5]. На основу стила, распореда и тема сачуваних фресака, сматра се да их је насликала иста група зографа којима се приписују најстарији живопис призренске цркве светог Спаса и фреске у цркви светог Ђорђа у Речанима код Суве Реке[5], срушеној средином 1999. године[8]. Ова група је највероватније урадила и две иконе:

Мартовски напад и обнова[уреди | уреди извор]

Током Мартовског погрома, са цркве је откинут оловни кров[6], уништени су прозори, а однета је и ограда око цркве[7]. Унутрашњост цркве је запаљена и вандализована (у цркви су пронађени остаци канте за отпатке, ђубре и људски измет[6]), тако да су остаци живописа и мермерне површине оштећене[7]. Камени делови цркве су оштећени помоћу чекића[7], а на олтарској апсиди је плавим спрејем написан графит PDK, што је скраћеница Демократске партије Косова, чији је председник, некадашњи вођа ОВК, Хашим Тачи.

Обнова цркве[уреди | уреди извор]

Прва фаза поправки је изведена 2005. године и обухватила је постављање новог оловног крова, врата и прозора. Црквено двориште је очишћено, постављена је нова гвоздена ограда, поломљене подне плоче су замењена, а зидно камење и опеке који су претрпели оштећења су замењени или поправљени[7]. У 2007. години су вршене поправке на унутрашњости цркве и уведене су електричне инсталације, да би током 2009. године били обављени рестаураторски радови на живопису црквице светог Николе[7].

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јастребов, Стара Србија, 37.
  2. ^ Николић (С.), Црква Св. Николе, 114–115
  3. ^ Марковић, Лела (2021). Православље, бр. 1297, 1. април, Обнова светиња Призрена, као обнова духовног и националног идентитета. Београд: СПЦ. стр. 34. 
  4. ^ Споменици културе од изузетног значаја Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2008) (језик: српски)
  5. ^ а б в г Црква Св. Николе — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 
  6. ^ а б в „Инфо-билтен ЕРП КиМ 17-05-04: Експертска делегација Савета Европе завршила посету споменицима на Косову и Метохији који су уништени у мартовском погрому. Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2011. Приступљено 27. 11. 2009. 
  7. ^ а б в г д ђ 05 Црква св. Николе (Тутићева црква) у Призрену. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2009. Приступљено 27. 11. 2009. 
  8. ^ Црква Св. Ђорђа — Споменици културе у Србији”. САНУ (на језику: српски). 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]