Главна страна
Жарко Зрењанин
Жарко Зрењанин Уча (Избиште, код Вршца, 11. септембар 1902 — Павлиш, код Вршца, 4. новембар 1942) био је револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Војводини и народни херој Југославије.
Године 1923. завршио је Учитељску школу и службовао у селу Канатларци, а потом у родном Избишту. Бавио се и просветитељским радом. Године 1927. је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије, а убрзо је постао секретар Окружног комитета КПЈ за јужни Банат. Године 1933. је био ухапшен због издавања илегалног комунистичког листа и осуђен на три године затвора. Након изласка са робије 1936. године, наставио је са партијским радом радећи на обнови партијских организација у Војводини. Крајем 1938. је обновио рад Покрајинског комитета КПЈ за Војводину, а 1939. године је постао његов политички секретар. Због политичко-револуционарног рада био је више пута хапшен. Године 1940. изабран је у чланство Централног комитета КПЈ. По окупацији Југославије, 1941. године организовао је припреме за ослободилачку борбу у Војводини. Највише је радио у Банату и иницијатор је стварања партизанских одреда и њихових првих оружаних акција.
Напади 11. септембра 2001.
Напади 11. септембра 2001. били су серија координисаних терористичких напада против Сједињених Америчких Држава који су се догодили у уторак, 11. септембра 2001. године. Према званичном извјештају Комисије 911, 19 особа, мреже милитантних вахабијских организација, отело је 4 америчка авиона. Два су ударила у Светски трговински центар (СТЦ) на Менхетну у Њујорку, по један у сваки солитер у 17 минута разлике, убрзо након чега су се оба солитера срушила. Трећи авион је ударио у Пентагон, главно седиште Министарства одбране САД у Вашингтону. Четврти авион се срушио у руралном делу Пенсилваније 130 km источно од Питсбурга након што су путници пружили отпор отмичарима.
Извештај комисије 9/11 је показао да су нападачи претворили отете авионе у највеће самоубилачке бомбе у историји, те су извршили најубитачније нападе икад почињене против Сједињених Америчких Држава. Напади 11. септембра су релативно најзначајнији догађај који се до сада десио у 21. веку у смислу општих економских, социјалних, културних и војних последица које су уследиле у Сједињеним Америчким Државама и многим другим деловима света.
Статистике каријере Ендија Марија
Енди Мари је британски тенисер. Провео је 41 узастопну недељу као први тенисер света. До прве позиције је стигао 7. новембра 2016. Са 29 година, постао је други најстарији тенисер који први пут долази на чело АТП листе. На другом месту се нашао још 17. августа 2009. па тако држи и рекорд за најдуже чекање једног играча да после другог стигне на прво место (7 година, 82 дана).
Поседује 46 титула у каријери што га ставља на четврто место међу активним тенисерима. У периоду 2006—2017 освајао је макар једну титулу и имао минимум 25 победа по сезони. На турнирима мастерс серије тријумфовао је четрнаест пута, на седам од девет такмичења (једино му недостају Индијан Велс и Монте Карло). На турниру у Лондону (Квинс клуб) има освојених рекордних пет титула. Гренд слем турнире је освајао три пута, Отворено првенство САД 2012. и Вимблдон 2013. и 2016. Први је Британац победник Вимблдона у појединачној конкуренцији још од Фреда Перија 1936. Један је од десет тенисера у опен ери који су играли у сва четири гренд слем финала. Први је тенисер са освојене две златне олимпијске медаље у појединачној конкуренцији, у Лондону 2012. и Рио де Жанеиру 2016. Такође, на ОИ у Лондону је освојио и сребро у конкуренцији мешовитих парова са Лором Робсон.
Вести
- 30. август — За време државне посете француског председника Макрона Србији потписан је уговор о испоруци 12 борбених авиона Рафал српском ратном ваздухопловству.
- 30. август — Представници паралелних структура власти у Приштини су у пратњи полицајаца наоружаних дугим цевима упали у зграде општина Републике Србије на северу АП Косова и Метохије.
- 11. август — Ватерполо репрезентација Србије победом над Хрватском с резултатом 13 : 11 освојила је златну медаљу на ватерполо турниру на ЛОИ ’24.
- 10. август — Кошаркашка репрезентација Србије победом над Немачком с резултатом 93 : 83 освојила је бронзану медаљу на кошаркашком турниру на ЛОИ ’24.
- 4. август — У финалу тениског турнира на ЛОИ ’24, победом од 7 : 6, 7 : 6 над Карлосом Алкаразом, Новак Ђоковић, освојио је златну медаљу и комплетирао златни слем каријере.
- 31. јул — У нападу Израела на зграду у Техерану, Иран, убијен је Исмаил Ханије, један од вођа Хамаса.
- 26. јул — Дефилеом бродова на Сени, са спортским делегацијама земаља учесница, у Паризу су отворене Летње олимпијске игре 2024. године.
11. септембар
- 1297 — Шкоти под командом Ендруа Марија и Вилијама Валаса су поразили енглеску војску у бици на Стерлиншком мосту.
- 1697 — Хабсбуршкa војска под командом принца Еугена Савојског је поразила османлијску војску у бици код Сенте, чиме се практично завршио Велики турски рат.
- 1709 — Англо-холандско-аустријске трупе под командом војводе од Марлбороа и принца Еугена Савојског оствариле су Пирову победу против Француза у бици код Малплака, најкрвавијој бици 18. века.
- 1714 — Након 14 месеци опсаде, бурбонска војска је заузела Барселону у Рату за шпанско наслеђе.
- 1973 — Војним пучем у Чилеу оборен је председник Салвадор Аљенде и на власт је дошла војна хунта на челу са генералом Аугустом Пиночеом.
- 2001 — У самоубилачком нападу отетим авионима на Светски трговински центар у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, погинуло око 3.000 људи.
- 2013 — Више од милион Каталонаца је направило људски ланац као знак подршке независности Каталоније.
Да ли сте знали
- … да је прва жена премијер у источној Европи била Милка Планинц?
- … да је руска револуционарка Александра Колонтај прва жена амбасадор на свету?
- … да бадем припада роду шљива (породица руже)?
- … да је Србин Душан Попов био једна од главних инспирација Ијану Флемингу за лик Џејмса Бонда?
- … да је Непал једина држава на свету која нема заставу правоугаоног или квадратног облика?
- … да је химну Хрватске „Лијепа наша домовино” компоновао Србин Јосиф Руњанин?
- … да je нојево око веће од његовог мозга?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,6 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 694.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 382.819 корисника отворило налог, а од тога су 742 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице