Пређи на садржај

Timozin α1

С Википедије, слободне енциклопедије
Protimozin, alfa
NMR struktura timozina alfa-1. PDB 2l9i[1]
Dostupne strukture
2L9I
Identifikatori
Simboli PTMA; TMSA
Vanjski ID OMIM188390 MGI97803 HomoloGene130496 GeneCards: PTMA Gene
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 5757 100504173
Ensembl ENSG00000187514 ENSMUSG00000026238
UniProt P06454 P26350
RefSeq (mRNA) NM_001099285.1 XM_003085343.2
RefSeq (protein) NP_001092755.1 XP_003085391.1
Lokacija (UCSC) Chr 2:
232.57 - 232.58 Mb
Chr 1:
86.53 - 86.53 Mb
PubMed pretraga [1] [2]

Timozin α1 je peptidni fragment izveden iz protimozina alfa, proteina koji je kod ljudi kodira PTMA genom.[2]

Thimozin α1 je glavna komponenta timozinske frakcije 5, koja je odgovorna za aktivnost tog preparata u obnavljanju imunske funkcije kod životinja bez grudne žlezde. To je bio prvi kompletno sekvencirani i sintetisani peptid iz timozinske frakcije 5. Za razliku od β timozina, sa kojim nije genetički i hemijski srodan, timozin α1 se formira kao fragment sa 28 aminokiselina, iz dužeg prekurzora sa 113 aminokiselina, protimozina α.[3] On pospešuje ćelijski posredovanu imunost kod ljudi kao i eksperimentalnih životinja.[4]

Terapeutska primena

[уреди | уреди извор]

Timozin α1 je odobren u 35 zemalja za lečenje Hepatitisa B i C, kao i za upotrebu sa vakcinama za pojačavanje imunskog responsa u treatmentu drugih bolesti.[5][6]

  1. ^ Elizondo-Riojas, M. A.; Chamow, S. M.; Tuthill, C. W.; Gorenstein, D. G.; Volk, D. E. (2011). „NMR structure of human thymosin alpha-1”. Biochemical and Biophysical Research Communications. 416 (3–4): 356—361. PMID 22115779. doi:10.1016/j.bbrc.2011.11.041. 
  2. ^ Manrow RE, Leone A, Krug MS, Eschenfeldt WH, Berger SL (1992). „The human prothymosin alpha gene family contains several processed pseudogenes lacking deleterious lesions”. Genomics. 13 (2): 319—31. PMID 1612591. doi:10.1016/0888-7543(92)90248-Q. 
  3. ^ Garaci E (2007). „Thymosin alpha1: a historical overview”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 1112: 14—20. PMID 17567941. doi:10.1196/annals.1415.039. 
  4. ^ Wara DW, Goldstein AL, Doyle NE, Ammann AJ (1975). „Thymosin activity in patients with cellular immunodeficiency”. N. Engl. J. Med. 292 (2): 70—4. PMID 1078552. doi:10.1056/NEJM197501092920204. 
  5. ^ Garaci E; Favalli C; Pica F; et al. (2007). „Thymosin alpha 1: from bench to bedside”. Ann. N. Y. Acad. Sci. 1112: 225—34. PMID 17600290. doi:10.1196/annals.1415.044. 
  6. ^ Goldstein AL, Goldstein AL (2009). „From lab to bedside: emerging clinical applications of thymosin alpha 1”. Expert Opin Biol Ther. 9 (5): 593—608. PMID 19392576. doi:10.1517/14712590902911412.