Биоград на Мору

Биоград на Мору
Биоград на Мору;
	Биоград на Мору
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Задарска жупанија
Основан	10. век
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	5.601
— густина	148 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	43° 56′ 16″ С; 15° 26′ 42″ И / 43.93782° С; 15.44491° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	2 m
Површина	35,5 km2
	Биоград на Мору Биоград на Мору на карти Хрватске
Остали подаци
Градоначелник	Иван Кнез (ХДЗ)
Поштански број	23210
Позивни број	+385 23
Регистарска ознака	ZD
Веб-сајт
	Службена презентација града

Биоград на Мору (познато још и као Zaravecchia^[1] - "Стари Задар") је град у Хрватској, у Задарској жупанији.

Географија

Биоград, град и лука у северној Далмацији, налази се 28 km јужно од Задра. Смештен је на малом полуострву и копну. На његовој северној страни је увала Бошана а на јужној Солине. Испред града су острва Планац и Св. Катарина (са светиоником). Просечна температура ваздуха у јануару је 7 а у јулу 24,5 °C, с просечним годишњим падавинама од 840 mm. У ували Солине налази се велика јавна, пешчана плажа окружена боровом шумом. Биоград је локални трговачки и прометни центар, с добрим везама према својем залеђу, околним обалним насељима и градићима и острвом Пашманом. Биоград је центар ревијере која обухвата Св. Петар на Мору, Турањ, Св. Филип и Јаков, Биоград, Пакоштане и Драге, као и више насеља на острву Пашману: Ткон, Крај, Пашман, Баротул, Мрљане, Невиђане, Добропољана, Бањ и Ждрелац, и Вргаду на истоименом острву.^[2]

Историја

Биоград на Мору је хрватски краљевски град који се први пут спомиње средином X века, док је у XI веку био седиште хрватских краљева и бискупа. Највећи процват Биоград је доживео као престоница средњовековних хрватских владара, а године 1102. у њему је крунисан и угарски краљ Коломан. Године 1202. Биоград је уточиште бегунцима из Задра, те се назива и Zara vecchia. Од 1409. до 1797. је под влашћу Венеције. Страдао је у млетачко-турским ратовима, а 1521. и 1646. је порушен и запаљен. У 16. и 17. веку у Биограду је средиште хрватске народне војске која је имала велику улогу у ратовима против Турака.

Године 1838. "Стари Задар" је тек "убого село" са 105 домова и 450 становника.^[1]

Туристички развој Биограда почео је између два светска рата. Први гости, Чеси, почели су долазити у Биоград током 1920-их. Први хотел саграђен је 1935. на месту данашњег хотела Илирија.

Становништво

Према попису из 2001. Биоград на Мору је имао 5.259 становника.

Према попису из 2011. године, Биоград на Мору је имао 5.569 становника.^[3]

Град Биоград на Мору

Број становника по пописима

Националност^[4]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	5.259	5.315	4.560	3.486	2.418	2.115	1.806	1.495	1.181	1.137	1.044	796	675	693	649

напомене:

Настао из старе општине Биоград на Мору.

Биоград на Мору (насељено место)

Број становника по пописима

Националност^[4]	2001.	1991.	1981.	1971.	1961.	1953.	1948.	1931.	1921.	1910.	1900.	1890.	1880.	1869.	1857.
бр. становника	5.259	5.315	4.560	3.486	2.418	2.115	1.806	1.495	1.181	1.137	1.044	796	675	693	649

напомене:

До 1971. исказивано под именом Биоград.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Биоград на Мору је имало 5.315 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	4.488	84,44%
Срби	409	7,69%
Југословени	125	2,35%
Словенци	20	0,37%
Муслимани	11	0,20%
Македонци	10	0,18%
Албанци	7	0,13%
Црногорци	6	0,11%
Мађари	5	0,09%
Италијани	4	0,07%
Немци	4	0,07%
Бугари	3	0,05%
Аустријанци	2	0,03%
Пољаци	2	0,03%
Словаци	2	0,03%
Чеси	2	0,03%
Румуни	1	0,01%
остали	3	0,05%
неопредељени	146	2,74%
регион. опр.	10	0,18%
непознато	55	1,03%
укупно: 5.315

Индустрија

Индустрија је базирана на пољопривреди, рибарству и туризму. Биоград је трајектна лука за острво Пашман.

Споменици и знаменитости

Завичајни музеј града Биограда на Мору

Образовање

Основна школа Марије Ешкиње
Средња школа Биоград на Мору

Спорт

Спорски тимови :

Ватерполо пливачки клуб „Биоград"
Хрватски фудбалски клуб „Приморац"
Рукометни клуб „Биоград"
Атлетски спортски клуб „Маратон"
Атлетски клуб „Солине"
Карате клуб „Б"
Тениски клуб „Биоград"
Тениски клуб „Ас"
Једриличарски клуб „Биоград"
Ронилачки клуб „Албамарис"
Спортско-риболовно удружење„Подланица“
Пливачки клуб „Дупин"
Кошаркашки клуб „Биоград"
Одбојкашки клуб „Биоград"
Клуб одбојке на песку „Солине"
Јет ски клуб „Маестрал"

Партнерски градови

Референце

^ ^а ^б "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
^ funtravel1 (24. 1. 2020). „Biograd na moru | Sve o Biogradu na moru | Cene putovanja |”. Fun Travel Niš. Приступљено 4. 2. 2023.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 7. 2013.
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[automatski_generisano1-1] а ^б "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године

[2] untravel1 (24. 1. 2020). „Biograd na moru | Sve o Biogradu na moru | Cene putovanja |”. Fun Travel Niš. Приступљено 4. 2. 2023.

[3] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 18. 7. 2013.

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-4] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Немачка Сједињене Државе Чешка