Пређи на садржај

Војводинци

Координате: 45° 01′ 04″ С; 21° 20′ 29″ И / 45.017833° С; 21.341333° И / 45.017833; 21.341333
С Википедије, слободне енциклопедије
Војводинци
Румунска Православна црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2011.Пад 363
 — густина19/km2
Географске карактеристике
Координате45° 01′ 04″ С; 21° 20′ 29″ И / 45.017833° С; 21.341333° И / 45.017833; 21.341333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина74 m
Површина21,7 km2
Војводинци на карти Србије
Војводинци
Војводинци
Војводинци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26338
Позивни број013
Регистарска ознака

Војводинци (рум. Voivodinț) су насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 363 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

У историјском периоду Војводинци су имали више имена:

  • У XV веку место се звало Vajdafalva
  • У XVI веку Wojvodince
  • Vajdalak -1911. године
  • Војводинце-1922. године.

Године 1447. Војводинце (Vajdafolva ) је било у поседу Николе, сина Војводе Томе. Војводинце (Wojvodincz) је било у поседу Саве Велимировича из Каренбаша, са становништвом српске и румунске народности. Године 1717. било је 77 кућа. Касније како изгледа, било је новог досељавања, јер 1749. године броји већ 140 кућа. Подигнута је црква брвнара 1735. године, а 1751. било је два пароха. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Воиводинц" припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било претежно влашко.[1]

Почеле да се воде црквене матичне књиге 1778. године, а 1793-1794. подигнута је нова црква и школа. 23. априла 1795. привремено освештена. Аксеније Јанковић завршио иконостас 1808. године а 29. августа 1812. године извршено је свештање.

Године 1848. пописано је 1624 становника, од којих је било православних 1609, католика 12, и јевреја 5.

До раздвајања Банатске војне границе, код Војводинаца је била тромеђа Тамишког комитата и Војне границе. Отворено је једно подбележничко место. Године 1908-1909. подигнута је општинска кућа. Од 19010-1910. функционисало је поштанско звање. Заснован је општински катастар 1914. године.

У новијем времену је прираштај код становништва у застоју, па чак и у опадању: 1869-1731 становник: 1880-1654; 1890-1649; 1900-1558; 1910-1544 становника. По попису 31. јануара 1921. године пописано је 1388 становника, од којих је било: Срба-18, Словака-7, Румуна-1310, Немаца-26, Мађара-8, осталих-18 становника.[2]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Војводинци живи 336 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,5 година (38,7 код мушкараца и 46,1 код жена). У насељу има 124 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.196
1953. 1.098
1961. 1.012
1971. 902
1981. 727
1991. 593 461
2002. 417 542
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Румуни
  
366 87,76%
Срби
  
19 4,55%
Роми
  
13 3,11%
Мађари
  
3 0,71%
Немци
  
1 0,23%
Власи
  
1 0,23%
непознато
  
11 2,63%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9.:
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  • »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).
  • Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]