Делчево
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Делчево |
Становништво | |
— 2002. | 11.500 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 58′ 02″ С; 22° 46′ 10″ И / 41.9672° С; 22.7694° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 600 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 2320 |
Позивни број | 033 |
Регистарска ознака | DE |
Веб-сајт | www |
Делчево (мкд. Делчево; до 1951. Царево Село, мкд. Царево Село) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Делчево је седиште истоимене општине Делчево, као и средиште високопланинске области Пијанец.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Делчево је смештено у источном делу Северне Македоније, близу државне границе са Бугарском — 10 km источно од града. Од најближег већег града, Кочана град је удаљен 50 km источно, а од главног града Скопља 160 km источно.
Рељеф: Делчево је средиште историјске области Пијанец. Насеље је положено у тзв. Делчевској котлини, коју гради река Брегалница. Насеље је положено на приближно 600 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, јужно планина Голак, а источно планина Влајна.
Клима у Делчеву је континентална.
Воде: Кроз Делчево тече река Брегалница, која дели град на два дела.
Историја
[уреди | уреди извор]Делчево се, по предању, називало Васиљево, што преведено са грчког значи Царево Село. Насеље Царево Село се спомиње први пут у једној повељи Цара Душана (између 1347. и 1350. године). За време Турака насеље се називало Султанија.[1]
До 17. века насеље је лежало на десној страни реке Брегалнице, близу пута за Благоевград. Средином 17. века околину града посећује и султан Мехмед IV.
Средином 19. века почела је да се развија чаршија и да расте удео словенског живља у насељу.
За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.
Године 1931. број становника се повећао на 3.746.
Данашњи назив је добило 1951, по револуционару Гоци Делчеву.
Становништво
[уреди | уреди извор]Делчево је према последњем попису из 2002. године имало 11.500 становника.
Националност | Укупно |
Македонци | 10.761 |
Албанци | 7 |
Турци | 97 |
Цигани | 564 |
Цинцари | 3 |
Срби | 25 |
Бошњаци | 0 |
остали | 43 |
Већинска вероисповест становништва је православље.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Средиште Делчева
-
Културни дом АСНОМ-а
-
Основна школа „Св. Климент Охридски“
-
Градска средња школа
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Историјат”. Архивирано из оригинала 25. 11. 2009. г. Приступљено 24. 10. 2009.