Пређи на садржај

Калцијум-сулфид

С Википедије, слободне енциклопедије
Калцијум-сулфид
кристална решетка
Називи
IUPAC назив
Калцијум-сулфид
Други називи
калцијум-моносулфид,
„содни отпадак“
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.039.869
KEGG[1]
MeSH Calcium+sulfide
UNII
  • InChI=1S/Ca.S/q+2;-2 ДаY
    Кључ: AGVJBLHVMNHENQ-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • InChI=1/Ca.S/rCaS/c1-2
  • [S-2].[Ca+2]
Својства
CaS
Моларна маса 72,14 g/mol
Агрегатно стање Бели прах
Густина 2,59 g/cm3
Тачка топљења 2.525 °C (4.577 °F; 2.798 K)
хидролизује
Индекс рефракције (nD) 2.137
Структура
Кристална решетка/структура попут структуре натријум-хлорида
Геометрија молекула Октаедар
Опасности
Главне опасности извор водоник-сулфида
R-ознаке R31 R36/37/38 R50
S-ознаке S28 S61
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability (red): no hazard codeHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineReactivity (yellow): no hazard codeSpecial hazards (white): no code
1
Сродна једињења
Други анјони
CaO
Други катјони
MgS, BaS
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Калцијум-сулфид је неорганско хемијско једињење хемијске формуле CaS.

Физичка и хемијска својства

[уреди | уреди извор]

Када је чист, калцијум-сулфид је бели прах постојан на ваздуху без присуства влаге. У присуству влаге, а под утицајем угљен-диоксида, изгледа да настаје водоник-сулфид који се може препознати по мирису. То је оно што ову супстанцу чини потенцијално опасном.[4]

Калцијум-сулфид показује изразиту фосфоресценцију, али само ако садржи незнатне трагове металних примеса, као што је бизмут.[4]

Вода хидролизује калцијум-сулфид и тада се ствара смеша Ca(SH)2, Ca(OH)2, и Ca(SH)(OH).[4]

Особина Вредност
Партициони коефицијент[5] (ALogP) 0,6
Растворљивост[6] (logS, log(mol/L)) 2,0
Поларна површина[7] (PSA, Å2) 95,5

Добијање

[уреди | уреди извор]

и може да реагује даље:

Полисулфиди

[уреди | уреди извор]

Калцијум-полусулфиди (CaSn) се граде када се кречно млеко кува са сумпором.

Тетрасулфид даље са вишком сумпора гради пентасулфид.[4]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б в г д ђ е Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]