Карагача
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Карагача | |
|---|---|
 Поглед са Мишелука | |
| Административни подаци | |
| Град | Нови Сад |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 13′ 21″ С; 19° 52′ 58″ И / 45.2223712° С; 19.8827863° И |
| Апс. висина | 85/200 m |
  Карагача Карагача на карти Новог Сада | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 21132 |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
Карагача је новосадско насеље, смештено на сремској страни града, а административно припада Петроварадину. Положај простора и природне вредности овог локалитета допринели су да он последњих година буде интересантан не само за викенд-становање и подизање винограда и воћњака него и за породично становање. Изграђени породични стамбени објекти сконцентрисани су уз постојећу улицу Буковачки до у североисточном делу грађевинског рејона, у залеђу наведених објеката и уз Буковачки пут, али и у осталим деловима се у последњих двадесет година изградио значајан број стамбених објеката.
Назив[уреди | уреди извор]
Карагача је реч турског порекла (тур. karaağaç) и изворно значи брест.
Историја[уреди | уреди извор]
У северној зони овог простора документовани су остаци старих подземних тунела који припадају систему тунела Петроварадинске тврђаве. На источном и западном крају рекогносцирањем је потврђено постојање аустријских војничких ровова из периода битке на Везирцу. Уз Буковачки поток и у јужној зони овог локалитета рекогносцирањем су пронађени насеобински остаци из античког периода.
Локација[уреди | уреди извор]
Насеље се налази на падинама Фрушке горе. Карагача се граничи са северозапада државним путем I реда M-21 Нови Сад – Рума (Мишелук), са североистока локалним путем Нови Сад – Буковац (Везирац) и са југозапада планираном везом државног пута I реда M-21 са државним путем I реда M-22 (Буковац/Алибеговац).
Саобраћај[уреди | уреди извор]
Насеље је интегрисано у систем градског превоза линијом 9а која иде северозападном страном и линијом 64 која саобраћа до оближњег села Буковац.
Најзначајније улице су Карагача, Буковачки до, Буковачки пут и део Улице Рачког.
Географија[уреди | уреди извор]
Овај простор, поред нагнутог и брежуљкастог терена, карактеришу и два потока, Буковачки поток и Роков поток, који протичу са североисточне и северозападне стране овог подручја.
Становништво[уреди | уреди извор]
Већинско становништво на Карагачи су Срби, али у мањем броју има Русина, Хрвата, Мађара и Бугара. Већина становника се доселила у последњих двадесет година, а одредиште је миграција из готово свих крајева бивше Југославије.
Земљиште[уреди | уреди извор]
На основу утврђеног геолошког састава терена површински слојеви испитиваног подручја претежно су састављени од леса макропорозне структуре и различите дебљине лесног покривача.
План уређења[уреди | уреди извор]
Генерални урбанистички план који детаљно регулише намену простора је донет 2007. године. Највећу површину обухвата простор намењен породичном становању. Подручје породичног становања представља знатан потенцијал за развој различитих активности које се могу обављати у оквиру објеката или на парцелама. Пословни садржаји би требало да буду у функцији становања, а пре свега они који захтевају већи степен заштите животне средине.
Извори[уреди | уреди извор]
- ЈП Урбанизам, Завод за урбанизам Нови Сад, Планови детаљне регулације- 1667 ПДР Карагаче у Петроварадину, бр.1.4.12/2007 (Сл. лист Града Новог Сада бр. 44/2009)
