Новгородска област — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 36: Ред 36:


== Географија ==
== Географија ==
[[Датотека:Relief Map of Novgorod Oblast.jpg|мини|десно|300п|Топографска мапа Новгородске области]]
Област се налази у [[Источноевропска низија|Источноевропској низији]] јужно од [[Санкт Петербург]]а и у близини [[Балтички регион|балтичких земаља]]. Њена површина је прекривена мочварама и благим узвишењима (највиши врх 296 -{m}-). Ту се налази и велико језеро [[Иљмењ]]. На југоистоку област се наслања на [[Валдајска висораван|Валдајску висораван]].
Новгородска област налази се на северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]], односно у југозападном делу [[северозападни федерални округ|Северозападног федералног округа]]. У правцу запад-исток протеже се у дужини од 385 километара, односно 278 километара у смеру север-југ. Обухвата територију укупне површине 55.300 км² и по том параметру налази се на 49. месту међу 83 административно-територијална субјекта Руске Федерације.<ref name="geo">-{Все регионы Федерации – информационно-деловой портал. "НВ-ПАРТНЕР" [http://allrf.ru/?page_id=1119 География Новгородской области]}-</ref> Око 1,5% обласне територије чине водене површине. Ограничена је територијама [[псковска област|Псковске области]] на западу, [[тверска област|Тверске области]] на југу, са [[лењинградска област|Лењинградском облашћу]] на северу и [[вологодска област|Вологдском облашћу]] на североистоку и истоку.


У географском смислу територија Новгородске области обухвата запад централних делова простране [[источноевропска низија|Источноевропске низије]]. У рељефном смислу област се дели на пространо и ниско подручје [[Прииљмењска низија|Прииљмењске низије]] у централним, јужним и западним деловима, те на [[морена (геоморфологија)|моренског]] [[валдајско побрђе|Валдајског побрђа]] чији најсевернији обронци се налазе на истоку и југоистоку области. Приљмењска низија представља доста ниско и местимично јако замочварено подручје са просечним надморским висинама између 18 и 50 метара. У самом средишту низије налази се језеро Иљмењ које са површином од 982 км² представља највећу језерску акваторију у том делу земље. У прошлости језеро је било познато и као ''Словенско море''.
У саобраћајном погледу област има веома добар положај на путу од Москве према Санкт Петербургу, са везама ка западу ([[Псков]]) и југу ([[Белорусија]]).


Надморска висина расте идући ка истоку и југоистоку рејона, односно ка северним деловима [[валдајско побрђе|Валдајског побрђа]]. У том подручју карактеристичног брежуљкастог рељефа [[надморска висина]] иде до 299,6 метара. Североисточни део Валдајског побрђа на подручју области је моренска [[Тихвинска греда]]. На том подручју налази се развође између басена [[балтичко море|Балтичког мора]] на западу и [[каспијско језеро|Каспијског језера]] на истоку.
Велики Новгород је један од најстаријих руских градова који је као центар самосталне [[Новгородска република|Новгородске републике]] у 13. веку одбио нападе Швеђана и [[крсташки ратови|крсташа]]. Тек је у 16. веку [[Велика московска кнежевина|Московска кнежевина]] овде успоставила своју врховну власт.


=== Клима ===
Најважније индустријске гране су хемијска, електронска и индустрија прераде метала, као и туризам. Град Новгород, бројна језера и Валдајски паркови природе сваке године привлаче хиљаде туриста. Поред Новгорода, значајно је бањско место [[Стараја Руса]].
Новгородска област лежи у зони [[умереноконтинентална клима|умереноконтиненталне климе]] са јаким маритимним утицајима.<ref name="geo"/> Количина падавина креће се у просеку између 200 и 500 мм, и равномерно се излучују током лета (око 38%) и јесени (27%).<ref name="geo"> Зиме су хладне са знатнијим снежним покривачем и са јануарским просеком температуре ваздуха од –10-{°C}-. Лета су умерено топла са просечним јулским температурама од око +17,5-{°C}-.


== Административна подела ==
== Административна подела ==

Верзија на датум 25. децембар 2014. у 19:56

Новгородска област
Новгородская область
Положај Новгородске области
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Главни градВелики Новгород
Службени језикруски
Површина55.300 km2
Становништво2014.
 — број ст.622.430
 — густина ст.11,26 ст./km2
Валутаруска рубља
 — ISO 3166-2RU-NGR
Временска зонаUTC+3 (Московско време)
Позивни број53
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Новгородска област (рус. Новгородская область) или традиционално Новгородчина (рус. Новгородчина) конститутивни је субјект Руске ФедерацијеГрешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references> са статусом области на простору Северозападног федералног округа, на северозападу европског дела Русије.

Граничи се са територијама Псковске области на западу, Тверске области на југу, Лењинградском облашћу на северу и Вологдском облашћу на североистоку и истоку. Са површином од 55.300 км² налази се на 49. месту међу субјектима Руске Федерације. Према проценама националне статистичке службе за 2014. на подручју области је живело укупно 622.430 становника или у просеку 11,42 ст/км². Главни и највећи град области је Велики Новгород, док су већи градови још и Боровичи и Стараја Руса. Основу популације чине Руси чији процентуални удео у укупној популацији износи око 89%, док су најбројније мањинске етничке заједнице Украјинци, Белоруси и Роми.

У административном смислу област је подељена на 21 општински рејон и 3 града обласне субординације. На територији рејона постоји укупно 21 насеља урбаног типа, а од тог броја њих 7 су градови рејонске субординације (другостепени градови) и 11 варошица. Рејони су подељени на урбане и руралне заједнице (или другостепене општине) којих има укупно 220.

Подручје око града Новгорода се сматра једним од језгара првобитне руске државе, а оснивачем града сматра се варјашки војсковођа Рјурик, зачетник династије Рјуриковича (још 862. године). Средњовековна Новгородска република која је на врхунцу своје моћи обухватала готово целокупно подручје данашње северозападне Русије сматра се првом демократском словенском земљом којом је управљало изабрано веће. Једина је то средњовековна руска земља која никада није била окупирана од стране монголско-татарских хорди. Током целог средњег века град Новгород је био један од најважнијих културних и политичких центара руских земаља. Садашњој Новгородској области која је основана 1944. године претходила је Новгородска губернија, административна јединица Руске Империје која је постојала од 1727–1927. године.

Историјски споменици Новгорода и околине од 1992. године налазе се на Унесковој листи светске баштине. Област је 1967. награђена највишим државним признањем Совјетског Савеза, Орденом Лењина.

Етимологија

Област носи име по административном центру, граду Великом Новгороду, који се често назива само Новгород. На месту старих словенских насеља, негде у VIII—IX веку подигнут је сасвим нови град, који је добио баш такво име „Нови град“ (рус.Нов-город).

Новгород се већ 859. године, у Софијском летопису, спомиње као центар Новгородске земље, да би већ који век касније постао центар огромне републике познате као Господин Велики Новгород.

Географија

Топографска мапа Новгородске области

Новгородска област налази се на северозападу европског дела Руске Федерације, односно у југозападном делу Северозападног федералног округа. У правцу запад-исток протеже се у дужини од 385 километара, односно 278 километара у смеру север-југ. Обухвата територију укупне површине 55.300 км² и по том параметру налази се на 49. месту међу 83 административно-територијална субјекта Руске Федерације.[1] Око 1,5% обласне територије чине водене површине. Ограничена је територијама Псковске области на западу, Тверске области на југу, са Лењинградском облашћу на северу и Вологдском облашћу на североистоку и истоку.

У географском смислу територија Новгородске области обухвата запад централних делова простране Источноевропске низије. У рељефном смислу област се дели на пространо и ниско подручје Прииљмењске низије у централним, јужним и западним деловима, те на моренског Валдајског побрђа чији најсевернији обронци се налазе на истоку и југоистоку области. Приљмењска низија представља доста ниско и местимично јако замочварено подручје са просечним надморским висинама између 18 и 50 метара. У самом средишту низије налази се језеро Иљмењ које са површином од 982 км² представља највећу језерску акваторију у том делу земље. У прошлости језеро је било познато и као Словенско море.

Надморска висина расте идући ка истоку и југоистоку рејона, односно ка северним деловима Валдајског побрђа. У том подручју карактеристичног брежуљкастог рељефа надморска висина иде до 299,6 метара. Североисточни део Валдајског побрђа на подручју области је моренска Тихвинска греда. На том подручју налази се развође између басена Балтичког мора на западу и Каспијског језера на истоку.

Клима

Новгородска област лежи у зони умереноконтиненталне климе са јаким маритимним утицајима.[1] Количина падавина креће се у просеку између 200 и 500 мм, и равномерно се излучују током лета (око 38%) и јесени (27%).<ref name="geo"> Зиме су хладне са знатнијим снежним покривачем и са јануарским просеком температуре ваздуха од –10°C. Лета су умерено топла са просечним јулским температурама од око +17,5°C.

Административна подела

Област је подељена на 21 рејон (срез) и има 10 градова.

Становништво

Кретање броја становника
2002.2010.
694,355634,111

Види још

Референце

  1. ^ а б Все регионы Федерации – информационно-деловой портал. "НВ-ПАРТНЕР" География Новгородской области

Спољашње везе

Новгородска област на Викимедијиној остави.

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:58_26_N_32_23_E_type:рејон_region:RU-NGR
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новгородска_област&oldid=10644067”