Славеносрпски језик — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
|||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
{{разликовати|[[Српскословенски језик|Српскословенским језиком]]}} |
{{разликовати|[[Српскословенски језик|Српскословенским језиком]]}} |
||
{{Сххсјезици}} |
{{Сххсјезици}} |
||
'''Славеносрпски језик''' ({{јез-слср|славяносербскій, словенскій}}) је облик [[српски језик|српскога језика]] који је био у доминантној употреби крајем [[18. век|18]]. и почетком [[19. век|19]]. века у образованим слојевима српске [[грађанска класа|грађанске класе]] у [[Војводина|Војводини]] и српкој [[дијаспора|дијаспори]] у осталим крајевима [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. Позајмљенице из овог језика називају се [[црквенословенизми]], иако је овај језик само делимично црквенословенски. |
'''Славеносрпски језик''' ({{јез-слср|славяносербскій, словенскій}}) је облик [[српски језик|српскога језика]] који је био у доминантној употреби крајем [[18. век|18]]. и почетком [[19. век|19]]. века у образованим слојевима српске [[грађанска класа|грађанске класе]] у [[Војводина|Војводини]] и српкој [[дијаспора|дијаспори]] у осталим крајевима [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. Позајмљенице из овог језика називају се [[црквенословенизам|црквенословенизми]], иако је овај језик само делимично црквенословенски. |
||
== Употреба == |
== Употреба == |
||
Најистакнутији представник славеносрпског је био [[Захарија Орфелин]], а књижевни кодификатор [[Милован Видаковић]]. |
Најистакнутији представник славеносрпског је био [[Захарије Орфелин|Захарија Орфелин]], а књижевни кодификатор [[Милован Видаковић]]. |
||
Славеносрпски језик је, у борби за општесрпски језички стандард, био главним такмац језику који је је уобличио српски језички реформатор [[Вук Караџић]], понајвише на новоштокавском фолклорном идиому. Средином [[19. век]]а опсег употребе славеносрпског је почео да се осетно смањује, док је после [[1870]]. потпуно нестао из јавне употребе. С друге стране као верзија црквенословенског језика још увек се користи на службама по Црквама. |
Славеносрпски језик је, у борби за општесрпски језички стандард, био главним такмац језику који је је уобличио српски језички реформатор [[Вук Стефановић Караџић|Вук Караџић]], понајвише на новоштокавском фолклорном идиому. Средином [[19. век]]а опсег употребе славеносрпског је почео да се осетно смањује, док је после [[1870]]. потпуно нестао из јавне употребе. С друге стране као верзија црквенословенског језика још увек се користи на службама по Црквама. |
||
== Карактеристике и граматика== |
== Карактеристике и граматика == |
||
Пример облика тог славеносрпског језика се може видети из „Славеносербског магазина“ који је уређивао Захарија Орфелин:{{cquote|-{''Весьма бы мені пріскорбно было, ако бі я кадгод чуо, что ты, мой сыне, упао у пянство, роскошь, безчініе, і непотребное жітіе''.}-}} Чак је и из једне реченице видљиво да је текст натопљен руским речима (-{что}-), руским творбеним облицима (-{роскошь}-, а не -{раскош}-), а друге особине славеносрпског су и појава -{–т}- у 3. лицу множине (нпр. -{„они могутъ"}- уместо -{„они могу"}-). |
Пример облика тог славеносрпског језика се може видети из „Славеносербског магазина“ који је уређивао Захарија Орфелин:{{cquote|-{''Весьма бы мені пріскорбно было, ако бі я кадгод чуо, что ты, мой сыне, упао у пянство, роскошь, безчініе, і непотребное жітіе''.}-}} Чак је и из једне реченице видљиво да је текст натопљен руским речима (-{что}-), руским творбеним облицима (-{роскошь}-, а не -{раскош}-), а друге особине славеносрпског су и појава -{–т}- у 3. лицу множине (нпр. -{„они могутъ"}- уместо -{„они могу"}-). |
||
==Литература== |
== Литература == |
||
* Михаило Стевановић: Граматика српскохрватског језика, Београд 1964. |
* Михаило Стевановић: Граматика српскохрватског језика, Београд 1964. |
||
* [[Павле Соларић]]: -{[[s:БꙊква́рь Славе́нскїй трїа́збꙊчный|БꙊква́рь Славе́нскїй трїа́збꙊчный]]}-, у Млецима 1812. |
* [[Павле Соларић]]: -{[[s:БꙊква́рь Славе́нскїй трїа́збꙊчный|БꙊква́рь Славе́нскїй трїа́збꙊчный]]}-, у Млецима 1812. |
||
Верзија на датум 8. мај 2015. у 17:10
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Шаблон:Сххсјезици Славеносрпски језик (слсрп. славяносербскій, словенскій) је облик српскога језика који је био у доминантној употреби крајем 18. и почетком 19. века у образованим слојевима српске грађанске класе у Војводини и српкој дијаспори у осталим крајевима Хабзбуршке монархије. Позајмљенице из овог језика називају се црквенословенизми, иако је овај језик само делимично црквенословенски.
Употреба
Најистакнутији представник славеносрпског је био Захарија Орфелин, а књижевни кодификатор Милован Видаковић.
Славеносрпски језик је, у борби за општесрпски језички стандард, био главним такмац језику који је је уобличио српски језички реформатор Вук Караџић, понајвише на новоштокавском фолклорном идиому. Средином 19. века опсег употребе славеносрпског је почео да се осетно смањује, док је после 1870. потпуно нестао из јавне употребе. С друге стране као верзија црквенословенског језика још увек се користи на службама по Црквама.
Карактеристике и граматика
Пример облика тог славеносрпског језика се може видети из „Славеносербског магазина“ који је уређивао Захарија Орфелин:
| „ | Весьма бы мені пріскорбно было, ако бі я кадгод чуо, что ты, мой сыне, упао у пянство, роскошь, безчініе, і непотребное жітіе. | ” |
Чак је и из једне реченице видљиво да је текст натопљен руским речима (что), руским творбеним облицима (роскошь, а не раскош), а друге особине славеносрпског су и појава –т у 3. лицу множине (нпр. „они могутъ" уместо „они могу").
Литература
- Михаило Стевановић: Граматика српскохрватског језика, Београд 1964.
- Павле Соларић: БꙊква́рь Славе́нскїй трїа́збꙊчный, у Млецима 1812.