Зеленортска Острва — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
назад на верзију од 24. марта
Ред 39: Ред 39:
{{Главни чланак|Историја Зеленортских острва}}
{{Главни чланак|Историја Зеленортских острва}}


Зеленортска острва су била ненасељена када су их [[Португалија|Португалци]] открили [[1456]]. године.По званичним документима острва је открио Ђеновљанин Антонио де Ноли, који је касније постао и први гувернер острва. Године 1462. на острва су дошли први досељеници и основали насеље које су назвали Рибеира Гранде. У 16. веку архипелаг се нагло развија захваљујући трговини робљем.Опадање трговине робљем крајем 19. века узроковало је економску кризу на острвима. Доба просперитета Зеленортских Острва је прошло, али позиција острва учинила их је идеалним за опскрбљивање бродова.
Зеленортска острва су била ненасељена када су их [[Португалија|Португалци]] открили [[1456]]. године. Острва су постала саставни део Португалског царства и захваљујући свом положају и главна афричка лука и центар трговине робовима.

Са мало природног богатства и слабог улагања Португалаца у острва, становници су постајали све незадовољнији. У покушају да смањи растући национализам, Португал је 1951. године променио статус острва из колоније у прекоморску територију. Године 1956. Амилкар Кабрал оснива Афричку партију за независност Гвинеје и Зеленортских острва (Partido Africano da Independência da Guiné e Cabo Verde). Партија своје седиште премешта у Конакри, Гвинеја 1960. године, а већ 1961. почиње оружана побуна против португалске власти. До 1972. партија је контролисала велики дио Португалске Гвинеје, али није покушала да заузме и Зеленортска Острва. Године 1973. Португалска Гвинеја је прогласила независност, а 1975. и Зеленортска Острва постају независна.


[[1975]]. године острва су добила независност захваљујући напорима Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва (АПНГЗ). После стицања незавосности АПНГЗ је покушала да уједини Зеленортска острва и Гвинеју Бисао контролишући владе обе државе. Планови су пропали 1980. У Зеленортској Републици тренутно је на власти Афричка партија за независност Зеленортских острва (АПНЗО)
[[1975]]. године острва су добила независност захваљујући напорима Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва (АПНГЗ). После стицања незавосности АПНГЗ је покушала да уједини Зеленортска острва и Гвинеју Бисао контролишући владе обе државе. Планови су пропали 1980. У Зеленортској Републици тренутно је на власти Афричка партија за независност Зеленортских острва (АПНЗО)
Ред 118: Ред 116:
{{Главни чланак|Демографија Зеленортских острва}}
{{Главни чланак|Демографија Зеленортских острва}}


Већина становника Зеленортских острва су досељеници из Португала и афрички робови. Велики број људи који су пореклом са острва живе у другим земљама: [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] (264.900), [[Португалија|Португалији]] (80.000), [[Ангола|Анголи]] (45.000), [[Сао Томе и Принсипе|Сао Томеу и Принципу]], [[Сенегал]]у, [[Француска|Француској]] и [[Холандија|Холандији]].
Пошто су Зеленортска острва била ненасељена у време кад су их Португалци открили 1456. године, на острва су довођени афрички робови за рад на плантажама. Становници Зеленортских острва су углавном мешаног европског и афричког порекла.

Европски преци становништва су: шпански и италијански поморци, који су добили земљу на острвима од Португалског колонијалног Царства, португалски колонисти и избеглице (португалски муслимани и Јевреји који су прогоњени од стране Инквизиције). Од осталих народа највећи дио чине људи холандског, француског, британског и арапског порекла, као и људи пореклом из других португалских колонија (чине их углавном људи афричког порекла).

У главном граду, Праји, живи скоро четвртина становништва. 65% људи живи у урбаним срединама, а 87% процената је писмено, по резултатима пописа становништва из 2013. године. Генетско истраживање је показало да су становници Зеленортских острва већином европског порекла гледано са мушке стране и западноафричког порекла са женске стране.


== Култура ==
== Култура ==

Верзија на датум 21. август 2015. у 22:21

Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:15_55_N_24_5_W_type:country_region:CV
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function

Зеленортска Република
República de Cabo Verde
Крилатица: Јединство, рад, прогрес
Положај Зеленортских Острва
Главни градПраја
Службени језикПортугалски
Владавина
 — ПредседникЖорже Карлуш Фонсека
 — ПремијерЖозе Марија Невес
Историја
Независност5. јул 1975.
Географија
Површина‍
 — укупно4.033 km2 (172)
Становништво‍
 — 2010.491.875 [1] (173)
 — густина125,5 ст./km2
Економија
Валутазеленортски ескудо
Остале информације
Временска зонаUTC -1
Интернет домен‍.cv‍
Позивни број+238

Зеленортска Острва, или званично Зеленортска Република[2], позната и као Република Кабо Верде[3] (порт. República de Cabo Verde) је мала острвска држава смештена на архипелагу у северном делу Атлантског океана у региону западне Африке [4]. Португалци су ненасељена острва пронашли и колонизовали у 15. веку, када су острва постала главни центар трговине робовима.

Португалски назив "Cabo Verde" је име за Зелени рт који се данас налази у Сенегалу, најзападнијој тачки Африке.

Историја

Главни чланак: Историја Зеленортских острва

Зеленортска острва су била ненасељена када су их Португалци открили 1456. године. Острва су постала саставни део Португалског царства и захваљујући свом положају и главна афричка лука и центар трговине робовима.

1975. године острва су добила независност захваљујући напорима Афричке партије за независност Гвинеје Бисао и Зеленортских острва (АПНГЗ). После стицања незавосности АПНГЗ је покушала да уједини Зеленортска острва и Гвинеју Бисао контролишући владе обе државе. Планови су пропали 1980. У Зеленортској Републици тренутно је на власти Афричка партија за независност Зеленортских острва (АПНЗО)

Политика

Главни чланак: Политика Зеленортских острва

Политички систем Зеленортских Острва функционише на темељима Устава из 1980. Избори се одржавају и за место премијера и за место председника, који су на власти 5 година. Чланови Генералне Скупштине се такође бирају непосредно на изборима. Скупштина, заједно са премијером и председником, бира судије Врховнога суда.

Види још: Председник Зеленортских острва и Знамења Зеленортских острва

Географија

Главни чланак: Географија Зеленортских острва

Зеленортска острва се налазе на архипелагу Африке. Архипелаг се састоји од 10 већих и 8 мањих острва. Већа острва су:

Једино ненасељено острво је Санта Луција. Данас, то је природни резерват. Сва острва су вулканског порекла. Једини активну вулкан се налази на острву Фого. Видети: Планина Фого.

Важнија мања острва су: острво Бранко и острво Рацо.

Општине

Датотека:CapeVerdeIslands.jpg
Поглед на Зеленортска острва
Порто Гранде – лука Миндело, острво Сао Висенте
Поглед на главни град Праиу

Република Зеленорска је подељена на 17 општина:

Привреда

Главни чланак: Привреда Зеленортских острва

Република Зеленортска је мала земља која оскудева са ресурсима. Често се дешавају суше, тако да је недостатак воде један од главних проблема. Пољопривредом се бави становништво на само четири острва, али је слабо развијена управо због воде и мале количине падавина. Друштвени бруто доходак се углавном базира на услужним и угоститељским пословима. Зеленортска острва имају велику сарадњу са Португалом на сваком нивоу привреде. Бивши португалски премијер Жозе Мануел Дурао Барозо обећао је у име Португала знатну помоћ и подстицање сарадње са Европском унијом. Од '90. их година Зеленортска острва су доживела значајан економски напредак.

Демографија

Главни чланак: Демографија Зеленортских острва

Већина становника Зеленортских острва су досељеници из Португала и афрички робови. Велики број људи који су пореклом са острва живе у другим земљама: Сједињеним Америчким Државама (264.900), Португалији (80.000), Анголи (45.000), Сао Томеу и Принципу, Сенегалу, Француској и Холандији.

Култура

Главни чланак: Култура Зеленортских острва

Култура на Зеленортским острвима вуче португалске и афричке корене. Пре свега, познате су форме музике као што су Морна, Зеленортски Фадо. Плес Фунана је мешавина португалских и афричких стилова.

Новине и часописи

Новине и часописи:

  • А Семана (Праиа,1991-), Експресо дас Илхас, Журнал О Сидадао (Сао Висенте), Жорнал Хоризонте (Праиа, 1988-), Тера Нова (С. Висенте, 1975-), Артилетра (С. Висенте, 1991-)

Новине и часописи на интернету:

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ [2] Министарство спољних послова Републике Србије, Билатерални односи са страним државама
  3. ^ Tanya Basu (12. 12. 2013). „Cape Verde Gets New Name: 5 Things to Know About How Maps Change”. National Geographic. Приступљено 12. 12. 2013. 
  4. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зеленортска_Острва&oldid=11204005”