Милорад Прелевић — разлика између измена
мНема описа измене |
|||
| Ред 32: | Ред 32: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен [[19. марта]] [[1932]]. године у [[Рисан|Рисну]], од оца Марка [[ |
Рођен [[19. марта]] [[1932]]. године у [[Рисан|Рисну]], од оца Марка [[капетан I класе|капетанa I класе]] [[Југословенска војска|Југословенске војске]] и мајке Љубице. У том периоду његов отац је службовао у 10. бококоторском [[Пук|пуку]]. Завршио је основну школу, гимназију и [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозовски факултет]] (смер [[историја]] и [[латински језик]]). По завршетку факултета одлази у Школу резервних официра АРЈ [[Противваздухопловна одбрана|ПВО]] у [[Задар|Задру]] да бих по завршетку школовања био примљен у активну војну службу и произведен у чин [[Потпоручник|потпоручника]]. Прве командне дужности обављао је у артиљеријским јединицама [[Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана СФРЈ|РВ и ПВО]] [[Југословенска народна армија|ЈНА]], да бих по потреби службе био распоређен на дужност у [[Војни музеј Београд|Војном музеју]], у којем је провео тридесет година. Последња дужност била му је заменик начелника Војног музеја и са те позиције је пензионисан. Током службе редовно је унапређиван у све чинове закључно са чином [[Пуковник|пуковника]]. Након престанка активне војне службе током [[1999]]. године ставио се на раполагање [[Војска Југославије|Војсци Југославије]] те је након [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО агресије на Савезну Републику Југославију]] унапређен у чин [[Генерал-мајор|генерал-мајора]] у резерви. |
||
=== Рад у Војном музеју === |
=== Рад у Војном музеју === |
||
| Ред 41: | Ред 41: | ||
Преминуо је [[8. маја]] [[2007]]. године у Београду.{{sfn|Антић|Томановић|Фезер|Шкрбић|2012|p=304-305}} |
Преминуо је [[8. маја]] [[2007]]. године у Београду.{{sfn|Антић|Томановић|Фезер|Шкрбић|2012|p=304-305}} |
||
== Библиографија == |
== Библиографија == |
||
=== Књиге === |
=== Књиге === |
||
Верзија на датум 21. јул 2021. у 16:48
| милорад прелевић | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||||
| Лични подаци | ||||||||
| Датум рођења | 19. март 1932. | |||||||
| Место рођења | Рисан,  Краљевина Југославија | |||||||
| Датум смрти | 8. мај 2007. (75 год.) | |||||||
| Место смрти | Београд,  Србија | |||||||
| Професија | војно лице | |||||||
| Деловање | ||||||||
| Служба | Југословенска народна армија Војска Југославије ? — 1993 1999. | |||||||
| Чин | генерал-мајор у резерви | |||||||
| Одликовања |
| |||||||
Милорад Прелевић (Рисан, 19. март 1932 — Београд, 8. мај 2007) је био генерал-мајор у резерви Војске Југославије и војни историчар.
Биографија
Рођен 19. марта 1932. године у Рисну, од оца Марка капетанa I класе Југословенске војске и мајке Љубице. У том периоду његов отац је службовао у 10. бококоторском пуку. Завршио је основну школу, гимназију и Филозовски факултет (смер историја и латински језик). По завршетку факултета одлази у Школу резервних официра АРЈ ПВО у Задру да бих по завршетку школовања био примљен у активну војну службу и произведен у чин потпоручника. Прве командне дужности обављао је у артиљеријским јединицама РВ и ПВО ЈНА, да бих по потреби службе био распоређен на дужност у Војном музеју, у којем је провео тридесет година. Последња дужност била му је заменик начелника Војног музеја и са те позиције је пензионисан. Током службе редовно је унапређиван у све чинове закључно са чином пуковника. Након престанка активне војне службе током 1999. године ставио се на раполагање Војсци Југославије те је након НАТО агресије на Савезну Републику Југославију унапређен у чин генерал-мајора у резерви.
Рад у Војном музеју
Као истактнути музејски радник опремио је 9 музеја у Подгорици, Крагујевцу, Сарајеву, Петрињи, Лазаревцу, Марибору, Стуганику, Текеришу и Београду. Такође је аутор Српске куће на острву Крфу. Био је аутор 16 тематских изложби у Београду, Паризу, Новом Саду, Монтреалу, Нишу, Ници и многим гарнизонима широм Југославије. Извршио је музеолошку обраду 3200 музејских предмета наоружања, 8000 различитих музејских предмета Војног музеја из НОР-а, стручно је обрадио комплетне збирке у 14 музеја (Београд, Сарајево, Цетиње, Подгорица, Нови Сад, Славонски Брод, Зрењанин, Краљево, Чачак, Пожаревац, Осијек, Крагујевац, Лесковац и Прокупље). Стручно је обрадио оружије српске и црногорске војске које је запленила аусторугарска војска у Првом светском рату и које је у поседу Војног музеја у Бечу. Такође је сачинио детљни статистички преглед од 8600 историјских, балистичких и тактичко-техничких података целокупног пешадијског и артиљеријског наоружања Србије 1853 — 1918. године.
Био је предавач на многим школама и учествавао на више семирана и конгреса историчара. За Радио Београд припремио је серију емисија из даље и ближе прошлости Србије и Југославије. Такође је био стручни консултант у више дугометражних филмова и као аутор или коаутор десетак документарних филмова. Био је активни члан или председник многих удружења, секција и друштава.
Преминуо је 8. маја 2007. године у Београду.[1]
Библиографија
Књиге
- Маршал Тито, Београд 1977.
- Бранили су заставу отаџбине, Београд 1978.
- Срби на Крфу 1916-1918, Београд 1998.
Референце
- ^ Антић et al. 2012, стр. 304-305.
Литература
- Антић, Бошко; Томановић, Радован; Фезер, Бранко; Шкрбић, Петар (2012). Генерали и адмирали Србије 1981-2011. Београд: Клуб генерала и адмирала. ISBN 978-86-915585-0-5.
Спољашње везе
- Историјат официрских балова на сајту YouTube