ФК Југославија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 25: Ред 25:
== Историја клуба ==
== Историја клуба ==
=== Оснивање и почеци ===
=== Оснивање и почеци ===
У жељи да створи најбољи тим у Србији, [[Данило Стојановић|Данило Стојановић-Чика Дача]] је [[1. август]]а [[1913]]. године у Београду основао ''СК Велика Србија'', дајући му име као успомену на велики успех ондашње [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] у тек завршеним [[Балкански ратови|Балканским ратовима]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 55.</ref><ref>[http://www.ofkbeograd.net Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918.], страна 53.</ref>
У жељи да створи најбољи тим у Србији, [[Данило Стојановић|Данило Стојановић-Чика Дача]] је [[1. август]]а [[1913]]. године у Београду основао ''СК Велика Србија'', дајући му име као успомену на велики успех ондашње [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] у тек завршеним [[Балкански ратови|Балканским ратовима]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 55.</ref><ref name="Фудбал у Србији"/>[http://www.ofkbeograd.net Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918.], страна 53.</ref>


Тиму је одмах пришло неколико искусних и младих играча из београда, као и група играча крагујевачке [[ФК Шумадија 1903|Шумадије]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 55.-56., 58.</ref><ref>[http://www.ofkbeograd.net Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918.], страна 53.</ref> Наиме, у то време није било неуобичајено да играчи наступају за више клубова истовремено. Од старијих београдских играча први су се прикључили [[Влада Крстић]], [[Миливоје Ивановић]], [[Јосип Фурјановић]] и [[Чеси|Чех]] [[Едуард Мифек]]. Из [[Крагујевац|Крагујевца]] су стигли [[Петар Радојковић]], [[Мирослав Најдановић]], [[Милан Стефановић]], [[Богосав Гавриловић]], [[Милан Павловић]], [[Драгољуб Вељковић]] и [[Радош Роглић]]. Као подмладак, тиму су се заједнички прикључили играчи београдске [[ФК Славија Београд|Славије]]: будући репрезентативац [[Јован Ружић]], затим [[Милета Јовановић]], [[Димитрије Митић]], [[Милорад Илић]] и други. За тренера је позван из [[Чехословачка|Чехословачке]] познати фудбалер [[Алојз-Лојда Махек]], који је био предвиђен и као играч. Убрзо је из [[Чешка|Чешке]] стигао још један играч, [[Венца Петровицки]].
Тиму је одмах пришло неколико искусних и младих играча из београда, као и група играча крагујевачке [[ФК Шумадија 1903|Шумадије]].<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 55.-56., 58.</ref><ref name="Фудбал у Србији"/>[http://www.ofkbeograd.net Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918.], страна 53.</ref> Наиме, у то време није било неуобичајено да играчи наступају за више клубова истовремено. Од старијих београдских играча први су се прикључили [[Влада Крстић]], [[Миливоје Ивановић]], [[Јосип Фурјановић]] и [[Чеси|Чех]] [[Едуард Мифек]]. Из [[Крагујевац|Крагујевца]] су стигли [[Петар Радојковић]], [[Мирослав Најдановић]], [[Милан Стефановић]], [[Богосав Гавриловић]], [[Милан Павловић]], [[Драгољуб Вељковић]] и [[Радош Роглић]]. Као подмладак, тиму су се заједнички прикључили играчи београдске [[ФК Славија Београд|Славије]]: будући репрезентативац [[Јован Ружић]], затим [[Милета Јовановић]], [[Димитрије Митић]], [[Милорад Илић]] и други. За тренера је позван из [[Чехословачка|Чехословачке]] познати фудбалер [[Алојз-Лојда Махек]], који је био предвиђен и као играч. Убрзо је из [[Чешка|Чешке]] стигао још један играч, [[Венца Петровицки]].


Прву управу сачињавали су председник Данило Стојановић, потпредседник Момчило Борисављевић, секретар Миливоје Ивановић, благајник Ранимир Марковић и вођа секције Владимир Крстић. Већина чланова управе је истовремено и играла у тиму, па је тако и сам председник Чика Дача био први голман.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918.], страна 53.</ref>
Прву управу сачињавали су председник Данило Стојановић, потпредседник Момчило Борисављевић, секретар Миливоје Ивановић, благајник Ранимир Марковић и вођа секције Владимир Крстић. Већина чланова управе је истовремено и играла у тиму, па је тако и сам председник Чика Дача био први голман.<ref name="Фудбал у Србији"/>[http://www.ofkbeograd.net Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918.], страна 53.</ref>


Већ [[6. август]]а [[1913]]. клуб је одиграо своју прву утакмицу, а противник је био [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК]]. Иако је поражена са 0:2, Велика Србија се игром наметнула као достојан ривал једном од најбољих српских клубова.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 59.-60.</ref> Недуго потом, остварена је и прва победа - савладан је београдски [[Српски мач]] резултатом 3:1.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 60.</ref>
Већ [[6. август]]а [[1913]]. клуб је одиграо своју прву утакмицу, а противник је био [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК]]. Иако је поражена са 0:2, Велика Србија се игром наметнула као достојан ривал једном од најбољих српских клубова.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 59.-60.</ref> Недуго потом, остварена је и прва победа - савладан је београдски [[Српски мач]] резултатом 3:1.<ref>[http://www.ofkbeograd.net Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953], страна 60.</ref>
Ред 37: Ред 37:
Године [[1914]]., освојила је и први трофеј - [[Српски олимијски куп]], савладавши у финалу, одиграном [[11. мај]]а на игралишту [[ФК БАСК|Сокола]] у [[Кошутњак]]у, крагјевачку Шумадију са 3:1.<ref>[http://www.ofkbeograd.net/index.php?id=199 Фудбал у Србији: 1896 - 1918] аутор: Србислав Тодоровић 60.</ref>
Године [[1914]]., освојила је и први трофеј - [[Српски олимијски куп]], савладавши у финалу, одиграном [[11. мај]]а на игралишту [[ФК БАСК|Сокола]] у [[Кошутњак]]у, крагјевачку Шумадију са 3:1.<ref>[http://www.ofkbeograd.net/index.php?id=199 Фудбал у Србији: 1896 - 1918] аутор: Србислав Тодоровић 60.</ref>


Исте године, због почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], клуб престаје са радом.
Исте године, због почетка [[Први светски рат|Првог светског рата]], клуб престаје са радом.


=== Доба највећих успеха ===
=== Доба највећих успеха ===

Верзија на датум 29. октобар 2012. у 03:06

СК „Југославија“
Датотека:Srbgrb.jpg СК Велика Србија Датотека:Srbgrb.jpg
Пуно имеСпортски Клуб Југославија
Београд Датотека:Flaf of Serbia (1882-1918).png
Основан6. август 1913.
Угашен1945.
СтадионСтадион СД Југославија
Београд, Србија
Капацитет30.000
ЛигаПрва лига
Домаћа опрема
Гостујућа опрема

Спортски клуб Југославија је био српски и југословенски фудбалски клуб из Београда. Основан је 1913. године, а угашен 1945. године. Био је двоструки државни првак, те је једини клуб из Србије, уз БСК, који је освојио првенство Краљевине Југославије. На вечитој табели предратног првенства заузима четврто место, што га чини другим најуспешнијим српским клубом у периоду између два светска рата.[1]

Име клуба

  • СК Велика Србија (Спортски клуб Велика Србија) (1913-1919)
  • СК Југославија (Спортски клуб Југославија) (1919-1941)
  • СК 1913 (Спортски клуб 1913) (1941-1945)

Историја клуба

Оснивање и почеци

У жељи да створи најбољи тим у Србији, Данило Стојановић-Чика Дача је 1. августа 1913. године у Београду основао СК Велика Србија, дајући му име као успомену на велики успех ондашње Краљевине Србије у тек завршеним Балканским ратовима.[2][3]Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918., страна 53.</ref>

Тиму је одмах пришло неколико искусних и младих играча из београда, као и група играча крагујевачке Шумадије.[4][3]Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918., страна 53.</ref> Наиме, у то време није било неуобичајено да играчи наступају за више клубова истовремено. Од старијих београдских играча први су се прикључили Влада Крстић, Миливоје Ивановић, Јосип Фурјановић и Чех Едуард Мифек. Из Крагујевца су стигли Петар Радојковић, Мирослав Најдановић, Милан Стефановић, Богосав Гавриловић, Милан Павловић, Драгољуб Вељковић и Радош Роглић. Као подмладак, тиму су се заједнички прикључили играчи београдске Славије: будући репрезентативац Јован Ружић, затим Милета Јовановић, Димитрије Митић, Милорад Илић и други. За тренера је позван из Чехословачке познати фудбалер Алојз-Лојда Махек, који је био предвиђен и као играч. Убрзо је из Чешке стигао још један играч, Венца Петровицки.

Прву управу сачињавали су председник Данило Стојановић, потпредседник Момчило Борисављевић, секретар Миливоје Ивановић, благајник Ранимир Марковић и вођа секције Владимир Крстић. Већина чланова управе је истовремено и играла у тиму, па је тако и сам председник Чика Дача био први голман.[3]Србислав Тодоровић: Фудбал у Србији 1896.-1918., страна 53.</ref>

Већ 6. августа 1913. клуб је одиграо своју прву утакмицу, а противник је био БСК. Иако је поражена са 0:2, Велика Србија се игром наметнула као достојан ривал једном од најбољих српских клубова.[5] Недуго потом, остварена је и прва победа - савладан је београдски Српски мач резултатом 3:1.[6]

У периоду до почетка рата, Велика Србија је неколико пута гостовала у тадашњој Аустоугарској. На утакмицама у Темишвару, Араду и Новом Саду стекла је велике симпатије локалног српског становништва, а и остварила неколико запажених резултата.[7]

Године 1914., освојила је и први трофеј - Српски олимијски куп, савладавши у финалу, одиграном 11. маја на игралишту Сокола у Кошутњаку, крагјевачку Шумадију са 3:1.[8]

Исте године, због почетка Првог светског рата, клуб престаје са радом.

Доба највећих успеха

Датотека:Grbovijug1913-czv.jpg
Грб клуба, пре и после промене назива 1941.

Клуб је, уз учешће највећег дела предратне управе и играча, обновљен 1919. под именом СК Југославија и све до 1941. играо је значајну улогу у развоју фудбалског спорта у Југославији. До промене имена је дошло јер је управа клуба, на челу са Чика Дачом, сматрала да је у новим условима уједињене државе старо име постало беспредметно и да би чак могло бити и штетно. Аналогно старом имену, које је носило национално-политичко обележје, настало је и ново - Југославија.[9]

Исте године започело је и прво организовано фудбалско такмичење у новој држави, првенство Српског лоптачког савеза, у којем се такмичило неколико најбољих српских клубова (сви из Београда). У прва два издања овог такмичења (сезоне 1919./20. и 1920./21.) Југославија је заузела друго место, иза БСК-а.[10][11] СК Југославија се у почетку концентрисала на играње ових локалних утакмица и стабилизацију клуба, а прва гостовања уследила су 1920. У гостима је савладан ХАШК са 2:0, што је била прва победа неког српског клуба у Загребу. Клуб је још гостовао у Сплиту и Сарајеву.[12]

Нагли успон клуба почео је 1921. године. Стварање шампионске генерације је почело довођењем голмана Сретена Жујовића и младих нападача Драгана Јовановића и Душана Петковића. Следеће године из подмлатка су пристигли дефанзивац Милутин Ивковић и везиста Стеван Лубурић. Почело се и са пријатељским сусретима са клубовима из Чехословачке, Румуније, Немачке...[13]

Југославија је 1923. године, након три сезоне доминације БСК-а, освојила првенство београдског подсавеза и квалификовала се за завршницу првог званичног државног првенства, које се играло по куп систему. Иако је у полуфиналу испала од САШК-а, ово је била најава великог успеха у наредне две сезоне.

Наредне сезоне Југославија је постала првак државе. У финалу, одиграном у Загребу, 12. октобра 1924., савладала је сплитски Хајдук резултатом 2:1 и постала први српски клуб који је освојио државно првенство.[14] Југославија је следеће сезоне одбранила титулу, победивши 5. јула 1925., поново у Загребу, домаћи Грађански са 3:2.[15] Ове године постигнут је и велики успех на међународној сцени - побеђена је Славија из Прага резултатом 4:2. Трофејну генерацију Југославије чинили су: голман Драгутин Немеш, затим Милутин Ивковић, Бранко Петровић, Михаило Начевић, Алојз-Лојда Махек, Света Марковић, Дамјан Ђурић (у другој сезони Александар Ђорђевић), Драган Јовановић, Стеван Лубурић, Душан Петковић и Бранислав Секулић. Тренер који је предводио тим до обе шампионске титуле био је још један Чех, Карел Блаха.[16]

Смена генерација

Након одбране титуле, клуб остаје без дотадашњег игралишта на Тркалишту, и принуђен је да две године чека на завршетак новог на Топчидерском брду. Иако су играчи због тога имали проблема у одржавању редовних тренинга ипак су успели да, по трећи узастопни пут, стигну до финала државног првенства. Међутим, у репризи прошлогодишњег финала бољи је био Грађански и тесном победом од 2:1 освојио је титулу првака за 1926. годину.

Следеће сезоне Југославија је после четири године доминације препустила титулу београдског подсавеза вечитом ривалу БСК-у, али и прославила отварање новог стадиона и победу над великим Ференцварошем из Будимпеште резултатом 5:3.

Југославија се 1928. вратила на прво место београдског подсавеза, али у лигашкој завршници првенства није имала успеха и завршила је на последњем, шестом месту. У оквиру прославе 15 година постојања угостила је славну Аустрију из Беча и изгубила резултатом 3:6. Уследила је смена генерација која се поклопила са почетком златног доба највећег ривала БСК-a. У државном првенству 1929. заузето је треће, а 1930. друго место. Те године, три играча Југославије учествовала су на првом светском првенству у Монтевидеу - Бранислав Хрњичек, Теофило Спасојевић и Момчило Ђокић. На међународној сцени, истиче се победа над Хунгаријом од 2:0.

Тридесете године

Тридесете године Југославија је провела у сенци комшијског БСК-а и ривалских загребачких клубова Грађанског, Конкордије и ХАШК-а. И даље је играла значајну улогу у сваком такмичењу у којем је учествовала али никада више није успела да понови успех генерације из 1924. и 1925. Средином деценије Бранислав Секулић се вратио у клуб после каријере у Француској и Швајцарској, а 1936. у клуб је стигао Александар Петровић, који је постао први стрелац, љубимац навијача и предводник екипе у годинама до гашења клуба. Освојено је друго место у првенству 1934/35 године и треће место 1938/39. Многи успеси су постигнути у сусретима са најбољим клубовима Енглеске (Челси), Француске (Расинг, Ред стар), Аустрије (Адмира, Рапид), Мађарске (Ујпешт), Италије (Амбросиана) и других земаља. За клуб су у овом периоду наступали и будући играчи Црвене звезде Љубомир Ловрић и Предраг Ђајић, и Партизана Александар Атанацковић.

Клуб је до 1941. ширио своју делатност и на друге спортске гране, па је осим фудбалске имао и секције: лакоатлетску, бициклистичку, тешкоатлетску, зимскоспортску, боксерку, кошаркашку, пливачку и стонотенисерску. Екипно првенство државе, осим фудбалера, освајали су и рвачи, а поједини чланове те секције су готово у свим категоријама дуги низ година освајали првенство Југославије.

Други светски рат и гашење клуба

Почетком Другог светског рата и окупације Краљевине Југославије мења име у СК 1913 и под тим називом наступа од 1941. до 1944., [17] Такмичи се у српској лиги у којој је освојио прво место у сезони 1941./42. и био другопласирани у следеће две сезоне,[18] изгубивши обе титуле од највећег ривала, БСК-а. Године 1944. првенство престаје да се игра, а рад је обновљен 1945., али се почиње са реорганизацијом целокупног спортског живота и исте године клуб је угашен. Стадион и опрема су предати новоформираном клубу Црвена звезда, у који је прешао и велики број играча СК 1913 и БСК-а.

Стадион

Клуб је из својих средстава почетком септембра 1913. подигао на Тркалишту (данас Електротехнички факултет — угао Булевара краља Александра и Рузвелтове улице) мали стадион, капацитета око 1000 седећих места. Уместо трибина било је неколико редова клупа, док се простор за стајање налазио на косом насипу, што је гледаоцима омогућавало несметано посматрање целог терена. Пошто је ово игралиште током рата било уништено, 1919. је на истом месту подигнут нови стадион, капацитета 2500 седећих места, са подигнутом трибином испод које су биле свлачионице са тушевима. Био је проширен са атлетском стазом, фудбалским и тениским игралиштем али је срушен 1925. због изградње Техничких факултета. Последња утакмица на старом игралишту одиграна је против бечког Слована (3:3).

Трећи пут, али сада на Топчидерском брду (улица Љутице Богдана), клуб подиже знатно већи стадион за преко 20.000 гледалаца, са прописаном атлетском стазом, затрављеним тереном за фудбалсске утакмице и посебним тереном за тренинг, покривеним трибинама и другим просторијама. Игралиште је званично отворено 24. априла 1927. године. Свечаност је увеличана дводневним турниром на којем су, поред фудбалера Југославије, били и играчи САНД-а из Суботице, Грађанског из Загреба и Слована из Беча.

22. јуна 1932. године на стадиону Југославије је одиграна прва ноћна утакмица, под рефлекторима велике јачине. Атрактивни ривал, Расинг из Париза, савладан је са убедљивих 3:0.

Године 1938. Југославија је приступила амбициозном пројекту обнове и проширења стадиона. Стадион је проширен тачно према димензијама Олимпијског стадиона у Берлину и био је предвиђен да прими 50000 гледалаца. На простору поред стадиона започета је изградња читавог спортског комплекса од помоћних терена, бициклистичког веледрома, стрелишта, базена, тениских терена, терена за хазену (рукомет), кошарку и одбојку и дворане за борилачке спортове, до ресторана и клупског дома. Нови стадион је био практично завршен и његово свечано отварање је било заказано за 20. април 1941. године, али због напада Сила осовине, до њега никада није дошло.

Након рата и гашења клуба, стадион је предат новооснованој Црвеној звезди.

Трофеји

Национални шампионати: 2

Национални куп: 1

  • Победник (1): 1914.

Остали

  • Победник (1): 1942.

Познати играчи

Извори

  1. ^ Југославија - Вечита табела 1927.-1940. извор: rsssf.com
  2. ^ Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953, страна 55.
  3. ^ а б в Грешка код цитирања: Неважећа ознака <ref>; нема текста за референце под именом Фудбал у Србији.
  4. ^ Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953, страна 55.-56., 58.
  5. ^ Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953, страна 59.-60.
  6. ^ Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953, страна 60.
  7. ^ Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953, страна 60.-61.
  8. ^ Фудбал у Србији: 1896 - 1918 аутор: Србислав Тодоровић 60.
  9. ^ Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953, страна 62.-63.
  10. ^ Србија 1919./20. извор: rsssf.com
  11. ^ Србија 1920./21. извор: rsssf.com
  12. ^ Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953, страна 64.
  13. ^ Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953, страна 65.-66.
  14. ^ Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији, страна 52.
  15. ^ Милорад Сијић: Фудбал у Краљевини Југославији, страна 53.
  16. ^ Данило Стојановић-Чика Дача: Чика Дачине успомене 1903-1953, страна 68..
  17. ^ BSK - Jugoslavija, Sećanja na prvi Večiti Derbi autora Živka M. Bojanića, strana 179.
  18. ^ Мирослав Миловановић: Наш плави буквар, страна 85.

Литература

  • Живко М. Бојанић - БСК - Југославија, сећање на први београдски вечити дерби Београд 2007.

СК "Југославија" у периоду од 1923. до 1929.године

  • СК "Југославија", 1923.
    СК "Југославија", 1923.
  • СК "Југославија", око 1924.
    СК "Југославија", око 1924.
  • СК "Југославија", око 1928.
    СК "Југославија", око 1928.
  • СК "Југославија", у Солуну 18. јануара 1929. у време сусрета са Ираклисом и Арисом
    СК "Југославија", у Солуну 18. јануара 1929. у време сусрета са Ираклисом и Арисом
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФК_Југославија&oldid=6182803”