Саборна црква Светог Ђорђа у Призрену

За друге употребе, погледајте Црква Светог Ђорђа (вишезначна одредница).

Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену
Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену
Опште информације
Место	Призрен
Општина	Општина Призрен
Држава	Србија
Врста споменика	Црква
Време настанка	1856.-1887.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије

Поглед на Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену

Прилаз Саборном храму Светог Ђорђа у Призрену

Реконструкција Саборног храма Светог Ђорђа у Призрену након разарања за време Мартовског погрома 2004. године

Саборна црква Светог Ђорђа, 2021.

Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену је саборни храм српске православне Епархије рашко-призренске. Заједно са Владичанским двором и оближњом старом црквом Светог Ђорђа чини комплекс око средишта епархијске управе у Призрену. Темељи храма положени су 1856. године, а изградња је довршена 1887. године, када је храм и освештан.

Историја

Првобитни катедрални храм призренских епископа и митрополита била је древна црква Богородице Љевишке, задужбина српског краља Стефана Милутина (1282-1321). За време турске власти, Богородица Љевишка је одузета од православних Срба и претворена у џамију, а функцију катедралног храма Призренске епархије привремено је преузела стара црква Светог Ђорђа у Призрену. Ова црква је била невелика, а самим тим и неподобна за катедрални храм, тако да се током прве половине 19. века започело са припремама за изградњу новог и већег саборног храма. Ову замисао није било лако спровести у дело, првенствено због великих издатака, као и због отпота од стране локалних турских званичника. Дозвола за изградњу добијена је тек 1855. године, а темељ храма је положен на Илиндан 1856. године.

Изградња храма била је оптерећена бројним потешкоћама, првеснтвено грађевинско-техничке и новчане природе, као и додатним потешкоћама које су проустицале из нестабилних политичких прилика. Храм је довршен тек 1887. године, када је обављено и свечано освештење. Тиме је заокружена архитектонска целина коју су у средишту епархијске управе чинили: Владичански двор, нови Саборни храм Светог Ђорђа и оближња Стара црква Светог Ђорђа.

Тешкоће у изградњи храма биле су одраз бројних проблема са којима су се суочавали православни Срби на подручју Рашко-призренске епархије, у коју је Цариградска патријаршија по правилу слала архијереје несрпске народности. Такво стање трајало је све до 1896. године, када је за новог рашко-призренског митрополита постављен Дионисије Петровић (1896-1900). Његовим доласком у Призрен испуњен је један од глвних захтева православних Срба у областима Рашке, Косова и Метохије, који су деценијама уназад тражили да им се уместо Грка-фанариота постављају владике српске народности. За време владике Дионисија и његовог наследника Нићифора Перића (1901-1911), настављени су радови на унутрашњем опремању новоподигнутог храма и уређењу читавог комплекса у средишту епархијске управе.

Велика прекретница у историји храма и епархије означена је ослобођењем Призрена на самом почетку Првог балканског рата (1912—1913). Након уласка војске Краљевине Србије у град, у храму су држана свечана богослужења, а почетком 1913. године за администратора епархије постављен је прота Стеван Димитријевић. Пошто је стари саборни храм Богородице Љевишке непосредно након ослобођења поново претворен у цркву, већ тада се почело постављати питање о измештању архијерејске катедре из новог храма Светог Ђорђа, ради њеног враћања у древну задужбину краља Милутина. Решавање ових и осталих питања морало је бити обустављено због избијања Првог светског рата. Након уједињења свих српских црквених покрајина 1920. године, саборни храм Светог Ђорђа је ипак задржао функцију катедралног храма Рашко-призренске епархије.

У овај храм је након Првог светског рата (1922. године) пренет иконостас Ћипровачке-Светониколајевске цркве апостола Петра и Павла из Сентандреје. Ово значајно дело српске барокне уметности рађено је око 1720. године. Значајна збирка српских рукописних и штампаних књига, међу којима и Пергаментно јеванђеље из 13. века, пронађена је у Саборној цркви 1985. године. Црква је имала звоно које је граду поклонио краљ Петар I Карађорђевић приликом ослобађања од Турака, 17. октобра 1912. године.

За време Другог светског рата, српско православно становништво у Призрену и на целокупном подручју Косова и Метохије тешко је пострадало. Читаву област Метохије, укључујући и Призрен, запосела је италијанска војска, уз помоћ албанских одреда. Већ на самом почетку окупације, албански одреди су започели са спровођењем систематских прогона српског становништва у Призрену и унуштавања српске историјске баштине. Ови злочини су убрзо попримили размере геноцида. На подручју Косова и Метохије похаран је и разорен велики број српских православних храмова, а преостали су били затворени. Током ратних година, знатна оштећења претрпео је и Саборнм храму у Призрену.

Мартовски погром 2004. године и обнова

Током Мартовског погрома 2004. године, Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену је тешко пострадао. Албанци су ову цркву прво запалили, а потом минирали. Након многих потешкоћа, храм је током наредних година постепено обнављан. У њему је 26. децембра 2010. године извршен свечани чин увођења у трон новоизабраног епископа рашко-призренског Теодосија. Новог владику је устоличио патријарх српски Иринеј уз саслужење четрнаест српских архијереја и преко седамдесет свештенослужитеља. Овим свечани чином наглашен је историјски значај Саборног храма Светог Ђорђа у Призрену и потврђена је његовоа функција катедралног епархијског храма.

У јулу 2012. године, храм је посетио Бан Ки-Мун, генерални секретар ОУН. У марту 2016. године, у пратњи рашко-призренског епископа Теодосија, храм је посетила висока британска делегација коју је предводио престолонаследник Чарлс, принц од Велса.

Види још

• Списак девастираних православних цркава и манастира на Косову и Метохији 1999.
• Списак девастираних православних светиња на Косову и Метохији у 21. веку
• Мартовски погром 2004.
• Епархија рашко-призренска
• Владичански двор у Призрену
• Призренска богословија
• Црква Богородица Љевишка
• Стара црква Светог Ђорђа у Призрену
• Саборни храм

Литература

• Јастребов, Иван С. (1879). Податци за историју Српске цркве. Београд: Државна штампарија. 
• Новаковић, Стојан (1895). Цариградска Патријаршија и православље у Европској Турској: Разматрања у прилог расправи црквено-просветног питања у Европској Турској. Београд. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 21. 08. 2017. 
• Дучић, Нићифор (1896). Рашко-призренска митрополија и национално-културна мисија Краљевине Србије у Старој Србији и Маћедонији. Београд. 
• Иванић, Иван (1902). Из црквене историје Срба у Турској у XVIII и XIX веку. Београд-Нови Сад: Друштво Рад. 
• Костић, Петар (1928). Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у XIX веку. Београд: Народна мисао. 
• Богдановић, Димитрије (1985). Књига о Косову. Београд: Српска академија наука и уметности. 
• Јевтић, Атанасије (1990). Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990. Приштина: Јединство. 
• Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро. 
• Антонијевић, Ненад (2005). „Албански злочини над Србима у италијанској зони на Косову и Метохији у Другом светском рату”. Геноцид у 20. веку на просторима југословенских земаља. Крагујевац-Београд: Музеј жртава геноцида, Институт за новију историју Србије. стр. 157—166. 
• Јовић, Саво Б. (2007). Етничко чишћење и културни геноцид на Косову и Метохији: Сведочанства о страдању Српске православне цркве и српског народа од 1945. до 2005. године. Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве. 
• Хенри, Изолда (2007). Прикривање геноцида на Косову: Злочин против Бога и човечности. Београд: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска. 
• Радомировић, Славица, ур. (2008). Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку: Документа Архиве Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске. Грачаница: Епархија рашко-призренска. 
• Марковић-Новаков, Александра (2011). Православна српска богословија у Призрену (1871-1890). Ниш: Епархија рашко-призренска: Епархија нишка. 
• Јагодић, Милош (2012). „Православна црква у новим крајевима Србије (1912-1915)” (PDF). Српске студије (3): 101—135. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 21. 08. 2017. 
• Стојчевић, Павле (2013). Извештаји са распетог Косова Светом архијерејском синоду за Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 1957-1990. Београд: Издавачка фондација Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке, Фондација патријарх Павле. 
• Антонијевић, Ненад (2014). „Страдање Срба и Српске православне цркве на Косову и Метохији у Другом светском рату”. Српски народ од Сарајевског атентата до Хашког трибунала. Београд: Удружење Срба из Хрватске. стр. 138—144. 
• Женарју, Ивана С. (2014). Црквена уметност и верска обнова у Рашко-призренској епархији (1839-1912). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. 
• Женарју-Рајовић, Ивана (2016). Црквена уметност XIX века у Рашко-призренској епархији (1839-1912). Лепосавић-Приштина: Институт за српску културу. 
• Радић, Радмила; Исић, Момчило (2015). Српска црква у Великом рату 1914-1918. Београд-Гацко: Филип Вишњић, Просвјета. 
• Ђокић, Небојша (2016). „Црква Светог Ђорђа у Призрену до ослобођенја од Турака” (PDF). Каленић (1): 26—31. 
• Јагодић, Милош (2016). „Списак парохија у Рашко-призренској епархији за 1913. годину” (PDF). Српске студије (7): 368—411. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 07. 2017. г. Приступљено 21. 08. 2017. 
• Јагодић, Милош (2017). „Свештенство у Рашко-призренској епархији 1913. године” (PDF). Црквене студије (14): 325—348. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 11. 2018. г. Приступљено 21. 08. 2017. 

Спољашње везе

• Званична страница Епархије рашко-призренске
• Освештан храм светог Ђорђа у Призрену
• СПЦ (2010): У Призрену свечано устоличен новоизабрани Епископ рашко-призренски Г. Теодосије Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2017)
• СПЦ (2012): Генерални секретар УН Бан Ки-Мун посетио Саборни храм Светог Ђорђа у Призрену Архивирано на сајту Wayback Machine (28. август 2017)
• СПЦ (2016): Принц Чарлс посетио саборни храм Свeтог Ђорђа у Призрену Архивирано на сајту Wayback Machine (22. септембар 2016)