Главна страна
Версајски дворац
Версајски дворац (фр. Château de Versailles, Palais et parc de Versailles) је била резиденција француских краљева Луја XIV, Луја XV и Луја XVI. Смештена је код града Версаја, југозападно од Париза. Овај дворац-споменик је чувен у свету по својој лепоти, као и по значајним догађајима који су се ту одиграли. Краљеви су са својим дворјанима били становници дворца од 1682. до 1789, са изузетком неколико година у периоду регентства Филипа, војводе Орленског (1715—1723). Версај је постао симбол врхунца француске монархије.
Дворац Версај је настао као ловачки дворац Луја XIII, који су од 1661. значајно доградиле архитекте Луја XIV: Луј ле Во, Франсоа Дорбеј, Жил Арден-Мансар и Робер де Кот. Унутрашњу декорацију је дизајнирао Шарл Лебрен, а паркове Андре ле Нотр. Унутар зидина Версаја може стати око 6.000 људи, а дворац украшавају многобројне фонтане и предивно зеленило. Површина дворца је 67.000 m2, а у њему се налази око 2.000 уметничко-историјских предмета. Парк дворца Версаја простире се на 815 хектара (8000 пре револуције), од чега су 93 хектара вртови. Он обухвата више објеката и локација као што су велики и мали Тријанон, краљичино село, велики и мали канал, менажерија, оранжерија и Швајцарско језеро.
Бошко Палковљевић Пинки
Бошко Палковљевић Пинки (Манђелос код Сремске Митровице, 14. децембар 1920 — Мала Ремета код Ирига, 10. јун 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Као ученик Државне средње техничке школе у Новом Саду, 1940. године је постао члан СКОЈ-a. Децембра исте године је био један од организатора штрајка ученика ове школе. Почетком 1941. године био је ухапшен и искључен из школе, под оптужбом за комунистичко деловање. У току Априлског рата, као добровољац се прикључио војсци, али је убрзо био заробљен. Успео је да побегне из сабирног логора за заробљенике и вратио се у родно место где се укључио у припреме за организовање устанка. У лето 1941. године био је један од првих сремских партизана, а августа 1941. је учествовао у организацији бекства затвореника-комуниста из затвора у Сремској Митровици. Крајем 1941. године био је послат као курир у источну Босну, где је јануара 1942. године на Романији успео да пронађе Врховни штаб и Централни комитет КПЈ. Тада је врховном команданту Јосипу Брозу Титу пренео информације о Народноослободилачкој борби у Војводини. Био је један од првих диверзаната у Војводини. Извршио је више смелих акција и диверзија на железничким пругама у Срему. Више пута се истицао у борбама са усташама и Немцима и још за живота је међу сремским партизанима постао легендарна личност. Погинуо је јуна 1942. године у борбама с Немцима на Фрушкој гори.
Дискографија Витни Хјустон
Америчка певачица Витни Хјустон (1963—2012) објавила је седам студијских албума, шест компилација, два саундтрек албума, седам ЕП-ова и педесет и седам синглова. Године 1985. објавила је први студијски албум под називом Whitney Houston. Албум је провео 14 недеља на првом месту америчке листе Билборд 200 и награђен је тринаестоструким платастим сертификатом од стране Америчког удружења дискографских кућа, са 23 милиона продатих примерака. На албуму се нашло пет синглова, а три су била на америчкој листи Билборд хот 100
Према Америчком удружењу дискографских кућа, Хјустонова је ритам и блуз певачица која је продала највише албума у 20. веку и четврта музичарка са највише продатих албума у Сједињеним Државама. Укупно је продала 16,5 милиона синглова, више него било који други соло уметник икада. Хјустонова је једна од најуспешнијих поп музичара свих времена, са око 170—200 милиона продатих албума широм света.
Вести
- 4. октобар — Кредитна агенција S&P доделила Србији инвестициони рејтинг BBB-, као првој на Западном Балкану и једином кандидату за пријем у ЕУ.
- 4. октобар — Преминуо је генерал-пуковник и последњи Народни херој Југославије Петар Матић Дуле (на фотографији).
- 4. октобар — У поплавама и клизиштима у Федерацији Босне и Херцеговине страдало најмање 20 особа; Влада Федерације БиХ прогласила је стање природне несреће.
- 29. септембар — На парламентарним изборима у Аустрији , Слободарска партија освојила 29,2% гласова и постала најјача странка у аустријском парламенту.
- 27. септембар — Вођа Хезболаха, Хасан Насрала, убијен је у нападу израелског ратног ваздухопловства на штаб Хезболаха у Бејруту.
- 27. септембар — Ураган Хелена је погодио САД. Преко шездесет особа је умрло, четири милиона људи је остало без струје и причињена је материјална штета.
- 23. септембар — Израелска војска је извела нападе на преко 1000 циљева у Либану.
7. октобар
- 1571 — Шпанска и млетачка морнарица потукле су код Лепанта у југозападној Грчкој турску флоту.
- 1813 — Падом Београда у турске руке угушен је Први српски устанак.
- 1908 — Након ослобађања од турске власти, Крит се ујединио са Грчком.
- 1919 — Основана је холандска авионска компанија KLM, најстарији постојећи авио превозник у свету.
- 1940 — Немачка је у Другом светском рату окупирала Румунију и преузела контролу над њеним нафтним пољима.
- 1949 — На подручју совјетске окупационе зоне проглашена је Немачка Демократска Република са председником Вилхелмом Пиком и премијером Отом Гротеволом.
- 2001 — САД и Велика Британија су почеле ваздушне нападе на Авганистан због одбијања авганистанских власти да изруче Осаму бин Ладена.
Да ли сте знали
- … да је ураган „Денис” подигао потопљени десантни брод дугачак 455 метара, око кога се образовао корални гребен?
- … да је сликарка Катарина Ивановић била прва српска академкиња?
- … да за псе постоје електронски „преводиоци” и захваљујући њима господари могу тачно да знају како се њихов љубимац осећа?
- … да се некада веровало да се епилепсија може излечити испијањем крви убијених гладијатора?
- … да je преко четири милиона људи широм света заражено ХИВ-ом (на слици) или болује од сиде?
- … да Шкоти имају 421 речи за снег?
- … да надимак Чикага ветровити град нема никакве везе са временским приликама у граду?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,7 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 695.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада је на Википедији на српском језику 385.399 корисника отворило налог, а од тога је 748 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице