Пређи на садржај

Марлон Брандо — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Додато неколико чланака
ознаке: Визуелно уређивање додавање потенцијално проблематичних линкова
Ред 64: Ред 64:
== Приватни живот ==
== Приватни живот ==
=== Љубавни живот и пропали бракови ===
=== Љубавни живот и пропали бракови ===
Марлон се 1957. венчао са слабо познатом глумицом Аном Кашфи. Урадио је то у уверењу да она има [[Индијанци|индијанско]] порекло. Заправо се звала Џоун О'Калахан, била је из [[Велс]]а и одгајана као католикиња.<ref name="urlMarlon Brando | The greatest actor of all time.">{{cite web|url=http://www.freewebs.com/all_about_marlon_brando/marlonspartners.htm |title=Marlon Brando &#124; The greatest actor of all time. |accessdate=23. 8. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20110810195320/http://www.freewebs.com/all_about_marlon_brando/marlonspartners.htm |archive-date=10. 8. 2011 |url-status=dead }}</ref> Лагала је Бранда за прави идентитет и облачила се као Индијанка, будући да је Брандо волео егзотичне жене.<ref name="urlMarlon Brando">{{cite web|url=http://www.nnp.org/nni/Publications/Dutch-American/brando.html |title=Marlon Brando |accessdate=23. 8. 2011. |archive-url=https://archive.is/20120524121928/http://www.nnp.org/nni/Publications/Dutch-American/brando.html |archive-date=24. 5. 2012 |url-status=dead }}</ref> Развели су се [[1959]]. године, након рођења сина Кристијана Бранда. Већ следеће године оженио се са Мовитом Кастанедом, седам година старијом мексичком глумицом; развели су се 1962. године.<ref name="urlMarlon Brando" /> Кастанеда се појавила у филму ''[[Побуна на броду Баунти (филм из 1935)|Побуна на броду Баунти]]'' из 1935. године, неких двадесетседам година пре римејка из 1962. у којем је Брандо наступио као Флечер Кристијан. Брандово понашање током снимања филма још је више утврдило његову репутацију ''тешке'' звезде. Био је крив за промену редитеља и пробијање буџета, иако је демантовао своју одговорност и за једно и за друго. Искуство са снимања филма дубоко је променило његов живот. Заволео је [[Тахити]], где је филм сниман, и народ на њему. Закупио је део атола на деведесетдевет година, на којем је мислио да изгради лабораторију за очување околине и лечилиште.<ref name="urlCelebrity Marlon Brandos Private Island — Tetiaroa Atoll | Private Islands Magazine">{{cite web|url=http://www.privateislandsmag.com/2008/10/marlon-brando-tetiaroa-atoll-french-polynesia/ |title=Celebrity Marlon Brando's Private Island — Tetiaroa Atoll &#124; Private Islands Magazine|accessdate=23. 8. 2011.}}</ref> Ту је упознао и глумицу Тариту Терипију и његов брак са Кастанедом је био практично окончан. Тарита је постала Брандова трећа супруга [[10. август]]а [[1962]]. године, са само двадесет година — била је осамнаест година млађа од Бранда кад су се венчали. У чланку из часописа ''-{Motion Picture}-'' из 1961. Брандо је описао како је била наивна и припроста.<ref name="urlTarita teriipia photos">{{cite web|url=http://marlon-brando.chooble.info/term/tarita+teriipia+photos |title=Tarita teriipia photos |accessdate=23. 8. 2011. }}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Терипија је постала мајка двоје његове деце. Развели су се у јулу [[1972]]. године, а Марлон је изградио хотел на свом острву и више се никада није женио.
Марлон се 1957. венчао са слабо познатом глумицом Аном Кашфи. Урадио је то у уверењу да она има [[Индијанци|индијанско]] порекло. Заправо се звала Џоун О'Калахан, била је из [[Велс]]а и одгајана као католикиња.<ref name="urlMarlon Brando | The greatest actor of all time.">{{cite web|url=http://www.freewebs.com/all_about_marlon_brando/marlonspartners.htm |title=Marlon Brando &#124; The greatest actor of all time. |accessdate=23. 8. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20110810195320/http://www.freewebs.com/all_about_marlon_brando/marlonspartners.htm |archive-date=10. 8. 2011 |url-status=dead }}</ref> Лагала је Бранда за прави идентитет и облачила се као Индијанка, будући да је Брандо волео егзотичне жене.<ref name="urlMarlon Brando">{{cite web|url=http://www.nnp.org/nni/Publications/Dutch-American/brando.html |title=Marlon Brando |accessdate=23. 8. 2011. |archive-url=https://archive.is/20120524121928/http://www.nnp.org/nni/Publications/Dutch-American/brando.html |archive-date=24. 5. 2012 |url-status=dead }}</ref> Развели су се [[1959]]. године, након рођења сина Кристијана Бранда. Већ следеће године оженио се са Мовитом Кастанедом, седам година старијом мексичком глумицом; развели су се 1962. године.<ref name="urlMarlon Brando" /> Кастанеда се појавила у филму ''[[Побуна на броду Баунти (филм из 1935)|Побуна на броду Баунти]]'' из 1935. године, неких двадесетседам година пре римејка из 1962. у којем је Брандо наступио као Флечер Кристијан.
Брандово понашање током снимања филма још је више утврдило његову репутацију ''тешке'' звезде. Био је крив за промену редитеља и пробијање буџета, иако је демантовао своју одговорност и за једно и за друго. Искуство са снимања филма дубоко је променило његов живот. Заволео је [[Тахити]], где је филм сниман, и народ на њему. Закупио је део атола на деведесетдевет година, на којем је мислио да изгради лабораторију за очување околине и лечилиште.<ref name="urlCelebrity Marlon Brandos Private Island — Tetiaroa Atoll | Private Islands Magazine">{{cite web|url=http://www.privateislandsmag.com/2008/10/marlon-brando-tetiaroa-atoll-french-polynesia/ |title=Celebrity Marlon Brando's Private Island — Tetiaroa Atoll &#124; Private Islands Magazine|accessdate=23. 8. 2011.}}</ref> Ту је упознао и глумицу Тариту Терипију и његов брак са Кастанедом је био практично окончан. Тарита је постала Брандова трећа супруга [[10. август]]а [[1962]]. године, са само двадесет година — била је осамнаест година млађа од Бранда кад су се венчали. У чланку из часописа ''-{Motion Picture}-'' из 1961. Брандо је описао како је била наивна и припроста.<ref name="urlTarita teriipia photos">{{cite web|url=http://marlon-brando.chooble.info/term/tarita+teriipia+photos |title=Tarita teriipia photos |accessdate=23. 8. 2011. }}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> Терипија је постала мајка двоје његове деце. Развели су се у јулу [[1972]]. године, а Марлон је изградио хотел на свом острву и више се никада није женио.


У својој аутобиографији ''-{Songs My Mother Taught Me}-'', Брандо тврди да се једне ноћи појавио у стану [[Мерилин Монро]] и да су тада почели везу која је трајала више година. Пре тога су се упознали на једној забави. Она је свирала клавир у углу и нико није обраћао пажњу на њу. Он јој је пришао и започео разговор. Рекао је још да су имали телефонски разговор неколико дана пре њене смрти. Касније је тврдио да је убијена.<ref name="urlMarilyn Monroe & Marlon Brando Had Decade-Long Affair; Brando Believed She Was Murdered | TRUTHQUAKE NEWS">{{cite web|url=http://truthquake.com/2011/06/01/marilyn-monroe-marlon-brando-decade-long-affair-believed-she-was-murdered/ |title=Marilyn Monroe & Marlon Brando Had Decade-Long Affair; Brando Believed She Was Murdered &#124; TRUTHQUAKE NEWS |accessdate=23. 8. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20110908150119/http://truthquake.com/2011/06/01/marilyn-monroe-marlon-brando-decade-long-affair-believed-she-was-murdered/ |archive-date=8. 9. 2011 |url-status=dead }}</ref><ref name="isbn0-679-41013-9">{{Cite book|last=Lindsey|first=Robert|last2=Brando|first2=Marlon|authorlink= |editor= |others= |title=Brando: songs my mother taught me |edition= |language= |publisher=Random House |location=New York |year=1994|isbn=978-0-679-41013-3|pages=}}</ref> Осим ње и Волија Кокса, никога посебно није издвојио у аутобиографији. Тврдио је да је имао бројне романсе и авантуре, али своје бракове, жене и децу уопште није споменуо.<ref name="isbn0-679-41013-9" />
У својој аутобиографији ''-{Songs My Mother Taught Me}-'', Брандо тврди да се једне ноћи појавио у стану [[Мерилин Монро]] и да су тада почели везу која је трајала више година. Пре тога су се упознали на једној забави. Она је свирала клавир у углу и нико није обраћао пажњу на њу. Он јој је пришао и започео разговор. Рекао је још да су имали телефонски разговор неколико дана пре њене смрти. Касније је тврдио да је убијена.<ref name="urlMarilyn Monroe & Marlon Brando Had Decade-Long Affair; Brando Believed She Was Murdered | TRUTHQUAKE NEWS">{{cite web|url=http://truthquake.com/2011/06/01/marilyn-monroe-marlon-brando-decade-long-affair-believed-she-was-murdered/ |title=Marilyn Monroe & Marlon Brando Had Decade-Long Affair; Brando Believed She Was Murdered &#124; TRUTHQUAKE NEWS |accessdate=23. 8. 2011. |archive-url=https://web.archive.org/web/20110908150119/http://truthquake.com/2011/06/01/marilyn-monroe-marlon-brando-decade-long-affair-believed-she-was-murdered/ |archive-date=8. 9. 2011 |url-status=dead }}</ref><ref name="isbn0-679-41013-9">{{Cite book|last=Lindsey|first=Robert|last2=Brando|first2=Marlon|authorlink= |editor= |others= |title=Brando: songs my mother taught me |edition= |language= |publisher=Random House |location=New York |year=1994|isbn=978-0-679-41013-3|pages=}}</ref> Осим ње и Волија Кокса, никога посебно није издвојио у аутобиографији. Тврдио је да је имао бројне романсе и авантуре, али своје бракове, жене и децу уопште није споменуо.<ref name="isbn0-679-41013-9" />
Ред 88: Ред 90:
=== Породични проблеми ===
=== Породични проблеми ===
=== Смрт ===
=== Смрт ===
Уместо да се на крају каријере концентрише на глуму, Брандо се још чешће сукобљавао са редитељима и продуцентима. Избегавао је да учи текст и постављао ултиматум – или текст или он. Са друге стране, глумци су га сматрали племенитим и духовитим, и доживљавали га као подршку и ослонац. Када је снимио последњи филм, Марлон се повукао на Тахити, а његова тежина достигла је чак 136 килограма.<ref name="urlMarlon Brando — eNotes.com Reference">{{cite web|url=http://www.enotes.com/topic/Marlon_Brando |title=Marlon Brando — eNotes.com Reference|accessdate=12. 9. 2011.}}</ref> Брандо је био дугогодишњи пријатељ [[Мајкл Џексон|Мајкла Џексона]] те га је пред смрт често посећивао на његовом имању ''Недођија'', одмарајући се тамо недељама. Учествовао је и на Џексоновим концертима поводом 30. годишњице самосталног деловања [[2001]]. године, а појавио се и у петнаестоминутном видео-споту ''-{You Rock My World}-'' исте године. Марлон је умро [[1. јул]]а [[2004]]. године у осамдесетој години живота. Као узрок смрти наведени су његови дугогодишњи проблеми са дисајним органима, али и срчани проблеми, [[шећерна болест|дијабетес]] и рак јетре.<ref name=autogenerated2>{{cite web|url=http://www.nnp.org/nni/Publications/Dutch-American/brando.html |title=Marlon Brando |accessdate=12. 9. 2011. |archive-url=https://archive.is/20120524121928/http://www.nnp.org/nni/Publications/Dutch-American/brando.html |archive-date=24. 5. 2012 |url-status=dead }}</ref> Кремиран је, а његов пепео расут је на два места, заједно са пепелом његовог пријатеља Волија Кокса.<ref name="urlWild things — Times Online">{{cite web|url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/article729793.ece?token=null&offset=0&page=1 |title=Wild things — Times Online|accessdate=12. 9. 2011.}}</ref> Један део расут је на [[Тахити]]ју, а други у [[Долина смрти|Долини смрти]].
Уместо да се на крају каријере концентрише на глуму, Брандо се још чешће сукобљавао са редитељима и продуцентима. Избегавао је да учи текст и постављао ултиматум – или текст или он. Са друге стране, глумци су га сматрали племенитим и духовитим, и доживљавали га као подршку и ослонац. Када је снимио последњи филм, Марлон се повукао на Тахити, а његова тежина достигла је чак 136 килограма.<ref name="urlMarlon Brando — eNotes.com Reference">{{cite web|url=http://www.enotes.com/topic/Marlon_Brando |title=Marlon Brando — eNotes.com Reference|accessdate=12. 9. 2011.}}</ref>
Брандо је био дугогодишњи пријатељ [[Мајкл Џексон|Мајкла Џексона]] те га је пред смрт често посећивао на његовом имању ''Недођија'', одмарајући се тамо недељама. Учествовао је и на Џексоновим концертима поводом 30. годишњице самосталног деловања [[2001]]. године, а појавио се и у петнаестоминутном видео-споту ''-{You Rock My World}-'' исте године. Марлон је умро [[1. јул]]а [[2004]]. године у осамдесетој години живота. Као узрок смрти наведени су његови дугогодишњи проблеми са дисајним органима, али и срчани проблеми, [[шећерна болест|дијабетес]] и рак јетре.<ref name="autogenerated2">{{cite web|url=http://www.nnp.org/nni/Publications/Dutch-American/brando.html |title=Marlon Brando |accessdate=12. 9. 2011. |archive-url=https://archive.is/20120524121928/http://www.nnp.org/nni/Publications/Dutch-American/brando.html |archive-date=24. 5. 2012 |url-status=dead }}</ref> Кремиран је, а његов пепео расут је на два места, заједно са пепелом његовог пријатеља Волија Кокса.<ref name="urlWild things — Times Online">{{cite web|url=http://www.timesonline.co.uk/tol/news/article729793.ece?token=null&offset=0&page=1 |title=Wild things — Times Online|accessdate=12. 9. 2011.}}</ref> Један део расут је на [[Тахити]]ју, а други у [[Долина смрти|Долини смрти]].

⚫
Према ''[[Форбс|Форбсу]]'', приходи од објеката у Брандовом поседу износе девет милиона долара годишње, па глумац спада међу десет мртвих звезда са највећом зарадом после смрти.<ref name="urlTop-Earning Dead Celebrities — Forbes.com">{{cite web|url=http://www.forbes.com/2005/10/26/dead-celebrities-earnings_cx_pk_lh_deadceleb05_1027list_6.html |title=Top-Earning Dead Celebrities — Forbes.com|accessdate=12. 9. 2011.}}</ref>

== Наслеђе ==
Брандо је био један од најпоштованијих глумаца послератне ере. [[Američki filmski institut|Амерички филмски институт]] га наводи као четврту највећу мушку звезду чији се деби на екрану догодио пре или током 1950. године (догодио се 1950.). Стекао је поштовање међу критичарима својим незаборавним наступима и харизматичном присутношћу на екрану. Помогао је популаризацији [[метод глуме]]. <ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1093/anb/9780198606697.article.1803820|title=Brando, Marlon (1924-2004), actor|last=Keene|first=Ann T.|date=2011-03|publisher=Oxford University Press|series=American National Biography Online}}</ref> Сматра се једним од највећих филмских глумаца 20. века. <ref>''Movies in American History: An Encyclopedia'''

</ref><ref>{{Cite journal|last=Marlon S Thomas|date=2011|title=Protein coated Biosensor for rapid Escherichia coli Detection|url=http://dx.doi.org/10.13031/2013.37185|journal=2011 Louisville, Kentucky, August 7 - August 10, 2011|location=St. Joseph, MI|publisher=American Society of Agricultural and Biological Engineers|doi=10.13031/2013.37185}}</ref><ref>Ebert 2010, p. 218.

</ref>

[[Енциклопедија Британика]] описује га као "најславнијег од глумаца у методи, а његова нејасна, мрмљајућа примедба обележила је његово одбацивање класичног драмског тренинга. Његове истинске и страствене представе доказале су га као једног од највећих глумаца своје генерације".

Такође се примећује очигледан парадокс његовог талента: "Сматра се најутицајнијим глумцем своје генерације, а ипак је отворено показивао презир према глумачкој професији ... Често манифестован у облику његових упитних животних избора и неинспиративних перформанса.<ref>Marlon Brando at the ''Encyclopædia Britannica''</ref>

=== Културни утицај ===
<blockquote>"Био је наш љути дечко - делинквент, побуњеник, онај снажни - који је стајао у центру нашег заједничког искуства."

—Паулин Каел <ref>{{Citation|title=Brando, Marlon, (3 April 1924–1 July 2004), American actor, stage and screen|url=http://dx.doi.org/10.1093/ww/9780199540884.013.u8547|publisher=Oxford University Press|date=2007-12-01|accessdate=2020-08-11}}</ref></blockquote>Марлон Брандо је културна икона са сталном популарношћу. Његов успон на националну пажњу 1950-их имао је дубок утицај на америчку културу. <ref>{{Citation|title=Brando, Marlon, (3 April 1924–1 July 2004), American actor, stage and screen|url=http://dx.doi.org/10.1093/ww/9780199540884.013.u8547|publisher=Oxford University Press|date=2007-12-01|accessdate=2020-08-11}}</ref> Према филмској критичарки Паулин Каел: <blockquote>"Брандо је представљао реакцију против послератне маније за сигурност. Као главни протагониста, Брандо из раних педесетих није имао код, већ само своје инстинкте. Био је и вођа гангстера и одметник. Био је антисоцијалан, јер је знао да је друштво срање, био је херој младима јер је био довољно јак да не поднесе то срање ... Брандо је представљао савремену верзију слободног Американца ... Брандо је и даље најузбудљивији амерички глумац. <ref>{{Citation|title=Brando, Marlon, (3 April 1924–1 July 2004), American actor, stage and screen|url=http://dx.doi.org/10.1093/ww/9780199540884.013.u8547|publisher=Oxford University Press|date=2007-12-01|accessdate=2020-08-11}}</ref></blockquote>Социолог др. Сузан МекДоналд-Валкер изјављује: <blockquote>"Марлон Брандо, са својом спортском кожном јакном, траперицма шармом, постао је културна икона која сажима "пут" у свом маверик сјају." <ref>McDonald-Walker 2000, p. 212.</ref> </blockquote>Његов портрет лидера банде Џонија Страблера у филму "[[Дивљак (филм)|Дивљак"]] је постала је легендарна улога која се користи и као симбол побуне и модни додатак који укључује јакну мотоцикла у стилу Перфекто; нагнуту капу, фармерке и сунчане наочаре. Џонијева фризура инспирисала је лудост за [[Зулуфи|зулуфима]], а пратили су је између осталих [[Џејмс Дин]] и [[Елвис Пресли]].<ref>Levinson 2011, p. 81.

</ref>

[[Џејмс Дин|Дин]] је увелико копирао Брандов глумачки стил, а Пресли је Брандову слику користио као узор за његову улогу у филму [[Jailhouse Rock|''Jailhouse Rock''.]] <ref>Kaufman & Kaufman 2009, p. 38.</ref>

Сцена ''"Могао сам да будем изазивач" ("I coulda been a contender")'' из филма ''[[На доковима Њујорка|On the Waterfront]]'', према аутору Бруклин Бумера, Мартину Х. Левинсону,<blockquote>"једна је од најпознатијих сцена у историји филма, а сама реченица постала је део америчког културног лексикона."<ref>Levinson 2011, p. 81.</ref> </blockquote>Пример издржљивости Брандове популарне слике [[Дивљак (филм)|"Дивљак"]] била је реплика кожне јакне из 2009. године коју је носио Брандов лик Џони Страблер. Јакне је пласирао Тријумф, произвођач мотоцикала ''Triumph Thunderbird'' који су и службено су лиценцирали Брандово имање.<ref>{{Citation|title=Leather-Jacket|url=http://dx.doi.org/10.1002/0471743984.vse4523|publisher=John Wiley & Sons, Inc.|date=2005-10-14|accessdate=2020-08-11|isbn=0-471-74398-4}}</ref>

Брандо се такође сматрао мушким секс симболом. Линда Вилијамс пише: <blockquote>„Марлон Брандо [био] је најважнији амерички мушки секс симбол касних педесетих и почетка шездесетих“. <ref>Williams 2008, p. 114.

</ref> </blockquote>Брандо је био и рана лезбејска икона која је заједно са Џејмсом Дином утицала на изглед буч [[Лезбијка|лезбејки]] и на њихово самопоуздање 1950-их и касније.<ref>{{Citation|title=From Saratov to February|url=http://dx.doi.org/10.1057/9780230592209_4|publisher=Palgrave Macmillan UK|date=2007|accessdate=2020-08-11|isbn=978-1-349-28329-3|pages=59–81|first=Katy|last=Turton}}</ref>

Лик Диа Бранда из популарне јапанске манга серије "''JoJo's Bizarre Adventure"'' добио је име по Бранду.

Брандо је такође овековечен у музици; Најистакнутији је поменут у стиховима "Тешко је бити светац у граду" [[Брус Спрингстин|Бруса Спрингстина]], "Vogue" од Мадоне и "Eyeless" од Слипкнота на њиховом истоименом албуму.

=== Погледи на глуму ===
У својој аутобиографији "''Песме које ме је моја мајка научила"'', Брандо је приметио:<blockquote>Одувек сам мислио да је једна предност глуме то што глумцима пружа шансу да изразе осећања која у стварном животу обично нису у стању да се покажу.Интензивне емоције сахрањене унутар вас могу изаћи димећи се иза ваше главе, а претпостављам да у смислу психодраме, ово може бити од помоћи.

Кад погледам уназад, претпостављам да ми је емоционална несигурност као дете - фрустрације што ми није дозвољено да будем то што јесам, да желим љубав и не могу да је добијем, схвативши да сам безначајан - можда помогла у томе да будем глумац, бар на мали начин. То ми је вероватно дало одређени интензитет какав већина људи нема.<ref>Brando & Lindsey 1994, p. 126.</ref></blockquote>Такође је признао да се, иако се изузетно дивио театру, није му се вратио након почетног успеха, пре свега зато што га је посао емоционално исушио:<blockquote>Оно чега се највише сећам у [[Трамвај звани жеља (филм)|"''A Streetcar Named Desire"'']] била је емоционална снага глуме у њој, шест вечери и два поподнева. Покушајте да замислите како је било ходати по позорници сваке вечери у 8:30 када сте морали викати, вриштати, плакати, разбијати суђе, ударати по намештају, ударати по зидовима и доживљавати исте интензивне, вриштавајуће емоције из ноћи у ноћ, покушавајући сваки пут да у публици побуди исте осећаје као што сам осећао. Било је исцрпљујуће. <ref>Brando & Lindsey 1994, pp. 127–128.</ref></blockquote>Брандо је више пута захвалио [[Стела Адлер|Стели Адлер]] и њеном разумевању [[Станиславског глумачке технике|Станиславске глумачке технике]] за увођење реализма у америчку кинематографију, али је такође додао:<blockquote>Ова глумачка школа добро је служила америчком позоришту и филмовима, али била је ограничавајућа. Америчко позориште никада није било у стању да на задовољавајући начин представи Шекспирову или класичну драму. Једноставно немамо стил, бригу о језику или културолошкој диспозицији ... Не можете мрмљати у Шекспиру. Не можете импровизовати, а од вас се тражи да се стриктно придржавате текста. Енглеско позориште има осећај за језик који не препознајемо ... У Сједињеним Државама енглески се језик развио готово у жаргон.<ref>Brando & Lindsey 1994, p. 203.</ref></blockquote>У документарцу из 2015. [["Слушајте ме Марлон"|"Слушајте ме, Марлон"]], Брандо је поделио своја размишљања о игрању сцене смрти, рекавши: <blockquote>"То је тежак призор. Морате их навести да верујете да умирете ... Покушајте да мислите на најинтимнији тренутак који сте икада имали у животу. "<ref>Brando & Lindsey 1994, p. 203.</ref></blockquote>Брандови омиљени глумци били су [[Спенсер Трејси|Спенсер Трајси]], [[Џон Баримор]], Фредрих Марш, [[Џејмс Кегни]] и [[Пол Мјуни|Паул Мјуни]]. Такође је показао дивљење [[Шон Пен|Шон Пену]], [[Џек Николсон|Џеку Николсону]], [[Џони Деп|Џонију Депу]] и [[Данијел Деј-Луис|Данијелу Деј-Луису.]] <ref><nowiki>https://www.youtube.com/watch?v=PdQ8ojuA0Ys</nowiki></ref>

=== Финансијска заоставштина ===
Након смрти 2004. године, Брандо је оставио имање у вредности од 21,6 милиона долара. [154] Компанија Брандо још је зарадила око 9 милиона долара током 2005. године, према [[Форбс|Форбсу]]. Те године је Брандо проглашен једном од највећих умрлих славних личности на свету од стране часописа. <ref>{{Cite journal|last=Nesbeitt|first=Sarah L.|date=2002-02|title=The Internet Archive Wayback Machine200259The Internet Archive Wayback Machine. San Francisco, CA: The Internet Archive 2001. Gratis Last visited November 2001|url=http://dx.doi.org/10.1108/rr.2002.16.2.5.59|journal=Reference Reviews|volume=16|issue=2|pages=5–5|doi=10.1108/rr.2002.16.2.5.59|issn=0950-4125}}</ref>


У децембру 2019. године, Rolex GMT Master Ref. 1675 који је Брандо носио у [[Вијетнам|вијетнамском]] ратном епу [[Апокалипса данас|"Апокалипсе Данас"]] [[Франсис Форд Копола|Франсиса Кополе]] Сада је објављено да ће бити продато на аукцији, с очекиваном ценом до милион долара.
⚫
Према ''Форбсу'', приходи од објеката у Брандовом поседу износе девет милиона долара годишње, па глумац спада међу десет мртвих звезда са највећом зарадом после смрти.<ref name="urlTop-Earning Dead Celebrities — Forbes.com">{{cite web|url=http://www.forbes.com/2005/10/26/dead-celebrities-earnings_cx_pk_lh_deadceleb05_1027list_6.html |title=Top-Earning Dead Celebrities — Forbes.com|accessdate=12. 9. 2011.}}</ref>


== Филмографија ==
== Филмографија ==

Верзија на датум 11. август 2020. у 03:01

Марлон Брандо
Марлон Брандо 1948. године
Лични подаци
Пуно имеМарлон Брандо млађи
Датум рођења(1924-04-03)3. април 1924.
Место рођењаОмаха, Небраска, САД
Датум смрти1. јул 2004.(2004-07-01) (80 год.)
Место смртиЛос Анђелес, САД
Породица
СупружникАна Кашфи (1957—1959)
Мовита Кастанеда (1960—1962)
Тарита Терипија (1962—1972)
marlonbrando.com
Веза до IMDb-а

Марлон Брандо (енгл. Marlon Brando; Омаха, 3. април 1924 — Лос Анђелес, 1. јул 2004) је био амерички филмски глумац. Тумачио је широк спектар различитих улога: од ликова бунтовника преко лика америчког официра заљубљеног у Јапанку у филму Сајонара, нациста у Младим лавовима, хомосексуалца у Одсјајима у златном оку, психички растројеног аристократу у Последњем тангу у Паризу и ауторитативног шефа подземља у Куму, до одбеглог америчког официра у Апокалипси данас. Са лакоћом је баратао својим великим распоном глумачких могућности, што га је учинило узором младих глумачких нараштаја и идеалним избором за тумачење било које врсте карактера.[1]

Био је двоструки добитник Оскара за најбољег главног глумца: први пут је награђен 1954. године за филм На доковима Њујорка, а други за улогу у филму Кум. Поред тога, номинован је за још шест Оскара. Добио је два Златна глобуса, три Награде BAFTA и Канске награде за најбољег глумца. Амерички филмски институт га је прогласио за једног од пет највећих глумаца 20. века.

Марлон Брандо је био једна од најутицајних личности поп културе.[2] Својим агресивним сексепилом и изразитом мужевношћу разбио је мит о углађеном, декадентном џентлмену као идеалу мушке лепоте. Захваљујући улози сировог мачо–мушкарца у филму Трамвај звани жеља покренуо је моду белих, уских мајица кратких рукава, и наметнуо се као мушки еквивалент Мерилин Монро, највећег секс–симбола 20. века.[3][4]

Детињство и период пре глуме

Марлон Брандо је рођен у породици Марлона Бранда старијег (1895—1965) и Дороти Пенбејкер Брандо (1897—1954) у Омахи (Небраска). Кад је имао једанаест година, родитељи су му се развели.[5] Његова мајка се убрзо са троје деце преселила у Санта Ану (Калифорнија), где је живела све до 1937. године, кад се помирила са бившим супругом и преселила у Либертивил (Илиноис). Породица је имала холандске, ирске, немачке и енглеске корене.[6] Иако је Брандо тврдио да му је деда био Француз, Ежен Брандо (то је потврдило и неколико његових биографа), то је нетачно.[6] Његови деда и бака били су заправо Јуџин Брандо и Мари Холвеј, која је напустила мужа и дете кад је Брандов отац имао само пет година. Породица Брандо дуго је живела у држави Њујорк, а назив преимена се писао Brandow, а повезивана је са немачким имигрантом Јоханом Вилхелмом Брандауом, који је у Америку дошао почетком 18. века. Брандова мајка је радила у локалном позоришту и помогла младом Хенрију Фонди да почне своју глумачку каријеру, те тако скренула Брандову пажњу на позориште. Његов отац, Марлон старији радио је као фотограф. Брандова бака са мајчине стране, Беси Гон Пенбејкер Мејерс, са којом је Брандо можда био ближи него са мајком, била је такође неконвенционална. Како је као млада остала удовица, радила као секретарица да би се издржавала, касније као медицинска сестра у хришћанској добротворној организацији, била је изузетно позната у Омахи.[7] Њен отац, Милес Гон, био је лекар из Ирске, а њена мајка Џулија Вотс била је из Енглеске.

Брандо је од малих ногу био вешт имитатор, па је врло рано развио вештину опонашања људи који су га окруживали. Његова старија сестра, Џослин Брандо је ипак прва је почела глумачку каријеру, отишавши у Њујорк како би студирала на Америчкој академији драмских уметности. После се појавила на Бродвеју, а касније и у филмовима и на телевизији. Његова друга сестра, Френи, напустила је колеџ у Калифорнији како би студирала у Њујорку. Марлон је следио њихов пример. Имао је бурно детињство, понављао је разред у средњој школи, а касније је и избачен.[5] У шеснаестој години уписан је у војну школу Шатак у Фарибоуу (Минесота), коју је пре похађао и његов отац. У Шатаку се истакнуо у позоришту и веома добро се снашао у школи. На последњој години, 1943. године, прошао је са условном казном због дрскости према надређеном официру током маневара. Део те условне казне било је ограничено кретање у границама школе. Кад се покушао искрасти у град, ухваћен је и избачен из школе.[5] Следеће године је позван да се врати, али је одлучио да не заврши школу. Отац му је средио посао копања канала у граду преко лета. Међутим, Брандо је одлучио да следи пример своје сестре, те је отпутовао на источну обалу. Посетио је сестру Френсис у Њујорку на Божић 1942. године. Отац га је помагао финансијски шест месеци и чак му пронашао посао у трговини, међутим Марлон је већ испланирао своје даље школовање. Ишао је у неколико школа глуме, између осталих и на New School's Dramatic Workshop, где је са професорком Стелом Адлер савладао технику система Станиславског.[5]

Каријера

Почеци: „Трамвај звани жеља”

Брандо је користио своје глумачке вештине у својим првим улогама, у Сејвилу (Њујорк на Лонг Ајланду). Избачен је са пописа глумаца у глумачкој школи у Сејвилу због понашања, али је откривен у мањој представи и убрзо је наступио на Бродвеју. Критичари су га прогласили најперспективнијим глумцем на Бродвеју за улогу војног ветерана у представи Truckline Cafe, иако је представа комерцијално подбацила.

Марлон Брандо у филму Трамвај звани жеља

Још више се прославио 1947. године, улогом Стенлија Ковалског у представи Трамвај звани жеља Тенесија Вилијамса, коју је режирао Елија Казан. Брандо је хтео улогу па се одвезао на аудицију до Провинстауна у држави Масачусетс, где је Вилијамс проводио лето. Вилијамс је после рекао да је одмах знао коме ће дати улогу чим је видио Бранда. Брандов наступ означио је револуцију у глумачкој техници и поставио темеље за амерички модел глумачке методичности. Такав начин глуме никад пре није био виђен. Касније је позван у студио Ворнер брадерс на аудицију за филм Бунтовник без разлога, за који је касније ангажован Џејмс Дин. Брандов први наступ на филму био је у улози ветерана параплегичара у филму Људи из 1950. године. Како би се припремио за улогу, Брандо је провео месец дана у кревету у ветеранској болници.[8]

Још јачи утисак је оставио следеће године, кад се опет појавио у улози Стенлија Ковалског, али овај пут у филмској адаптацији Трамваја званог жеља. За ту улогу номинован је за Оскар за најбољег главног глумца, а номинације су се наставиле и следеће две године за улоге у филмовима Вива Запата! (1952) и Јулије Цезар (1953) у ком је глумио Марка Антонија. Ове четири Брандове улоге поставиле су нове стандарде, не само за друге глумце, него и за самог Бранда. Године 1953. је наступио и у представи Лија Фока Arms and the Man. Фок је био поносан да може рећи људима како је Марлон Брандо одбио понуду са Бродвеја у висини од 10.000 долара недељно, како би наступио у његовој представи у Бостону. Ту је био плаћен мање од петсто долара седмично. Био је то његов задњи наступ у позоришту.[9]

Утицај на поткултуру: „Дивљак”

Брандо је постао херој млађе генерације након улоге Џонија Страблера, бунтовног мотоциклисте, у филму Дивљак. Створио је имиџ бунтовника за надолазећу рокенрол еру. Многи рокенрол музичари као што су Елвис Пресли имитирали су Брандов имиџ и понашање. Елвис је такође копирао Брандову улогу Џонија док је глумио Винса у филму Jailhouse Rock.[10] Брандо је зрачио сировом сексуалношћу, што је у биоскопе привлачило женску публику свих година. Шефови биоскопа присећали су се како су на распроданим матинејама деца трчала горе-доле по дворани имитирајући звук мотора док су им мајке седеле запањене.

Марлон Брандо био је херој и у очима Џејмса Дина, који је рекао да му је он идол те да га копира као глумца и особу.[1] Брандо је у својој аутобиографији Songs My Mother Taught Me тврдио, кад га је Елија Казан упознао са Џејмсом Дином на снимању филма Источно од раја: „Он је био нервозан кад ме упознао те ми дао до знања да не само имитира моју глуму него и верује како је то мој стил живота. Рекао је како учи свирати конга бубњеве и возити мотоцикл, а било је јасно да покушава унапредити свој рад”.[11] У својој је књизи још написао: „Кад сада гледам, схватам да није необично за људе да се служе нечијим обрасцима све док не пронађу своје, што је Џими у то време радио.” Дин је имао обичај да увече позове Бранда, само да би чуо његов глас. Забринут због тога, као и због копирања њега самог које Дин непрестано покушава, Брандо га је када су се званично упознали, одвео иза сета и посаветовао да потражи помоћ психијатра.[11] Вилијам Бест, познати сценариста у то време, рекао је да је Брандова глума тешка као олово, док је Динова живахна и разиграна. Редитељ Ник Реј је чак преузео приказ банде из филма Дивљак и пренео га у свој филм Бунтовник без разлога, те на тај начин истакнуо Брандов утицај на младе. Бунтовничка култура, која је укључивала мотоцикле, кожне јакне, џинс и опште бунтовничко понашање, која је инспирисала генерације бунтовника, развила се захваљујући филму Дивљак, те Брандовој јединственој личности и карактеру.[12] Продаја мотоцикала и опреме везане за њих, кожних јакни, џинса, чизама и мајица нагло је порасла широм земље.[13] Филм је оставио сличан утисак на прекоокеанску публику, док су локални религијски ауторитети јадиковали о утицају филма на младе.

1954—1959: „На доковима Њујорка”

Под Казановом редитељском палицом, Брандо је коначно добио Оскар за најбољег главног глумца за улогу Терија Малоја у филму На доковима Њујорка. У пуно пута цитираној сцени у таксију (Могао сам бити неко и нешто) Казан је тврдио да је само ставио Рода Стајгера и Бранда у задњи део таксија и пустио камеру да снима без икаквих упута, а да су два глумца у целости импровизовали разговор.[14]

Брандо у филму На доковима Њујорка

Бранду се није свидела оригинална сцена написана у сценарију. У њој Чарли (Стајгер) гура пиштољ у братова ребра и каже му да се одлучи пре него што стигну у улицу Ривер 437, али Брандо је то сматрао нереалним. Рекао је Казану како не може веровати да би човек то могао рећи брату те да публика неће веровати да би овај тип, који је био близак са братом цео живот и за којег се бринуо тридесет година, потегнуо пиштољ у његова ребра и претио да ће га убити. Једноставно није било веродостојно. На крају су понављали сцену неколико пута, али Брандо је упорно понављао: „Једноставно није у реду, Гаџ (Казанов надимак), стварно није у реду.” Казан је коначно пристао, након чега су Брандо и Стајгер потпуно импровизовали сцену која је тако потпуно промењена.[14] Казану се свидела па ју је оставио. Брандо је после тријумфа наставио да бира разнолике улоге: у филму Момци и девојке глумио је Скаја Мастерсона, а морао је и певати. У филму Чајџиница на августовској месечини наступио је у улози јапанског преводиоца за америчку војску у Јапану након рата; у филму Сајонара глумио је америчког пилота, а у Младим лавовима нацистичког официра. Иако је за улогу у Сајонари добио још једну номинацију за Оскара, његова глума изгубила је крајем педесетих енергију и правац, а он сам постајао је изузетно тежак за сарадњу.

1960—1969: „Одсјаји у златном оку”

Брандо је шездесетих година играо у мањим филмовима, те је његова карија кренула силазном путањом. Крајем деценије готово да је утонуо у заборав, што бирајући погрешне филмове, што захваљујући свом ексцентричном понашању. Међу познатијим филмовима из тог периода се истичу Побуна на броду Баунти из 1962. и вестерн Једнооки Џек — једини филм који је Брандо и режирао. Године 1967. глумио је поред две велике филмске звезде — Софије Лорен у романтичној драми Грофица из Хонгконга и поред Елизабет Тејлор у драми Одсјаји у златном оку, где је био у улози пуковника који потискује своју хомосексуалност. Филм који је Марлон често истицао као свој омиљени је био Гори! из 1969. И ово је био још један комерцијални дебакл, који је потпуно покопао популарност коју је глумац стицао током двадесет година каријере.

1971—1990: „Кум”

Марлон Брандо је 1971. године био номинован за Награду BAFTA за најбољег главног глумца за филм Дошли су ноћу, међутим тек је следећи филм направио прави преокрет у његовој каријери. Лик Вита Корлеонеа у криминалистичком трилеру Кум из 1972. године је један од најпознатијих филмских ликова у историји. Часопис Емпајер (енгл. The Empire) га је уврстио међу десет највећих филмских ликова, док га је Премијер (енгл. The Premiere) прогласио најбољим ликом свих времена.[15][16] Редитељ Френсис Форд Копола је наговорио Бранда на пробно снимање, где је овај употребио вату како би симулирао надувене образе.

Брандо као Вито Корлеоне у филму Кум

Копола је био одушевљен Брандовим наступом у улози шефа мафијашке породице, али се морао борити са продуцентима да ангажује темпераментног глумца, чији су захтеви постали неподношљиви. Студио је пак хтео да улогу добије Дени Томас. Томас је међутим осетио да је Брандо као створен за ту улогу, па је одбио понуду, и штавише стао иза Кополе и осталих који су сведочили пробном снимању.[17] Брандо је био сензационалан, поготово у сцени састанка мафијашких ривала, која се сматра једном од најпознатијих у историји филма. Брандо је за своју изведбу освојио Златни глобус за најбољег глумца у главној улози и Оскар за најбољег главног глумца, али је одбио да га прими. Бојкотовао је свечану церемонију, остављајући мање познатој глумици Сашин Литлфедер да објасни његове разлоге. Она је рекла да је глумац згрожен искоришћавањем Индијанаца у телевизијске сврхе и њиховим третирањем од стране Холивуда.[18] Исте године Барндо је потврдио репутацију лошег момка, коју је градио годинама. Наиме, изнервиран упорношћу фотографа Рона Галела, ударио га је песницом и разбио му вилицу. Када би касније снимао Бранда, Галел би носио кацигу за амерички фудбал.[19]

Одмах после овог филма, Марлон је одиграо још једну изузетно похваљену улогу у филму Последњи танго у Паризу, режисера Бернарда Бертолучија. Постојале су бројне контроверзе у вези с тим филмом, а једна од њих је био његов претерано еротски садржај.[20] Међутим, Академија је поновно номиновала Бранда у категорији за најбољег главног глумца. Његова каријера је након овога поново постала превртљива. Добио је хонорар од 1.000.000 долара за улогу пуковника Керца у филму Апокалипса данас. Договор је био да буде мршав и у форми, као и да прочита књигу Срце таме. Он се пак појавио предебео, а није ни прочитао књигу. Због тога је његов лик сниман у затамњеној просторији, а већину дијалога је импровизовао. Након што је завршио његова снимања, редитељ Копола га је замолио да остане још сат времена, да сцену док говори Ужас, ужас сними у крупнијем плану. Брандо је за тих сат времена затражио (и добио) 75.000 долара.[21] После овог филма, његова тежина постала је један од пресудних фактора у избору улога.

Каснија каријера

После филма Апокалипса данас играо је Џор-Ела, Суперменовог оца, у првом филму Супермен. Прихватио је улогу само због доброг хонорара и потврде да неће морати да чита сценарио унапред, те да ће камера приказивати нешто друго док његов лик говори.[22] Брандо је наступио и у наставку серијала, Супермен 2, али продуценти су одбили да му плате као за први филм, па је глумац забранио да се приказују његове сцене.[23] Међутим, након Брандове смрти тај део филма поновно је убачен у редитељеву верзију филма 2006. године (Супермен II: Верзија Ричарда Донера). Две године након своје смрти, поновио је улогу Џор-Ела у задњем наставку серијала Повратак Супермена, у којем је употребљен некоришћени архивски материјал са Брандом у улози Џор-Ела из прва два филма. Осим тога, током филма коришћен је и Марлонов глас. Други каснији наступи, као у филму Острво доктора Мороа и Дон Хуан де Марко, зарадили су најлошије критике у његовој каријери и било је очигледно да му није стало до мишљења критике.[24] Ипак, све је изненадио филмом Бела сезона суше за који је био номинован за Оскар за најбољег споредног глумца. Филм се бавио расном дискриминацијом у Африци, те је разумљиво да је Брандо као борац за људска права показао велико интересовање за филм и дао све од себе да одигра једну од најбољих улога у каријери. Тим Бертон му је потом понудио улогу Пингвина у филму Повратак Бетмена, коју је глумац прихватио, али Ворнер брадерс није одобрио његов наступ у филму. У свом последњем филму, Плен из 2001, глумио је са пријатељем Робертом де Ниром.

Приватни живот

Љубавни живот и пропали бракови

Марлон се 1957. венчао са слабо познатом глумицом Аном Кашфи. Урадио је то у уверењу да она има индијанско порекло. Заправо се звала Џоун О'Калахан, била је из Велса и одгајана као католикиња.[25] Лагала је Бранда за прави идентитет и облачила се као Индијанка, будући да је Брандо волео егзотичне жене.[26] Развели су се 1959. године, након рођења сина Кристијана Бранда. Већ следеће године оженио се са Мовитом Кастанедом, седам година старијом мексичком глумицом; развели су се 1962. године.[26] Кастанеда се појавила у филму Побуна на броду Баунти из 1935. године, неких двадесетседам година пре римејка из 1962. у којем је Брандо наступио као Флечер Кристијан.

Брандово понашање током снимања филма још је више утврдило његову репутацију тешке звезде. Био је крив за промену редитеља и пробијање буџета, иако је демантовао своју одговорност и за једно и за друго. Искуство са снимања филма дубоко је променило његов живот. Заволео је Тахити, где је филм сниман, и народ на њему. Закупио је део атола на деведесетдевет година, на којем је мислио да изгради лабораторију за очување околине и лечилиште.[27] Ту је упознао и глумицу Тариту Терипију и његов брак са Кастанедом је био практично окончан. Тарита је постала Брандова трећа супруга 10. августа 1962. године, са само двадесет година — била је осамнаест година млађа од Бранда кад су се венчали. У чланку из часописа Motion Picture из 1961. Брандо је описао како је била наивна и припроста.[28] Терипија је постала мајка двоје његове деце. Развели су се у јулу 1972. године, а Марлон је изградио хотел на свом острву и више се никада није женио.

У својој аутобиографији Songs My Mother Taught Me, Брандо тврди да се једне ноћи појавио у стану Мерилин Монро и да су тада почели везу која је трајала више година. Пре тога су се упознали на једној забави. Она је свирала клавир у углу и нико није обраћао пажњу на њу. Он јој је пришао и започео разговор. Рекао је још да су имали телефонски разговор неколико дана пре њене смрти. Касније је тврдио да је убијена.[29][30] Осим ње и Волија Кокса, никога посебно није издвојио у аутобиографији. Тврдио је да је имао бројне романсе и авантуре, али своје бракове, жене и децу уопште није споменуо.[30]

Контроверзе о сексуалном опредељењу

У Брандовој биографији The Only Contender из 1976. године, аутор Гари Кери је цитирао Бранда: „Као и многи мушкарци, и ја сам спавао са мушкарцима и не стидим се тога. И никада ме није било брига шта други мисле о мени.”[31][32] Фотографије које су кружиле интернетом то су и потврдиле. За његовог дугогодишњег љубавника је проглашен глумац Вали Кокс. Аутор је опет цитирао Бранда: „Да је Вали жена, оженио бих га те бисмо живели дуго и срећно.” На интернету се појавила и фотографија на којој Брандо орално задовољава Кокса. Биограф је потврдио да се ради о слици која заиста постоји, али да се не ради о сексуалном чину, већ о шали.[33][34] Након што је Кокс умро, Брандо је чувао његов пепео тридесет година, а разасут је заједно са његовим у исто време, у Долини смрти и на Тахитима. Коксова трећа жена то је открила тек кад је Брандо дао интервју Тајму: „Имам Валијев пепео у својој кући. Разговарам са њим стално.”[35] Хтела је да га тужи што је присвојио пепео њеног мужа, али ниједан адвокат није хтео да прихвати случај.[36]

Поред тога, Марлон се декларисао као бисексуалац.[37]

Политика

Грађанска права

Брандо са Џејмсом Болдвином током Марша на Вашингтон 1963.

Брандо је 1946. године, пружио подршку Јеврејима наступивши у контроверзној проционистичкој драми Застава је рођена, која је настала 1886. године. Брандов наступ означио је три највећа проблема послератног периода: борбу за оснивање јеврејске државе, кријумчарење преживелих жртава холокауста у Палестину и борбу против расне сегрегације у Сједињеним Државама. У августу 1963. године, Марлон се придружио гомили у Маршу на Вашингтон заједно са пријатељима и колегама Харијем Белафонтеом, Џејмсом Гарнером, Чарлтоном Хестоном, Бертом Ланкастером и Сиднијем Поатјеом.[38] Након убиства Мартина Лутера Кинга млађег, Брандо је гласно подржао његов рад.[39] Чинило се како он, као богата и велика звезда, притом белац, из тога може извући само штету својој каријери. Ипак, мало након смрти Кинга, Брандо је најавио како се повлачи из поставе филма The Arrangement, чије је снимање требало да почне, како би се посветио покрету за грађанска права. Његова улога у афроамеричком покрету против сегрегације заправо је почела пре Кингове смрти. Почетком шездесетих, Брандо је донирао хиљаде долара покретима за грађанска права и основао фондове за стипендије.[40] У то време, већ је наступао у филмовима који су носили поруку о толеранцији – у љубавној драми Сајонара, који је говорио о љубави између људи различите боје коже и у филму Ружни Американац, који описује управљање америчког вођства у иностранству и његов погубни ефекат на становнике страних земаља.

По многима, у борби против дискриминације најдаље је отишао када је одлучио да бојкотује доделу Оскара и да одбије свој Оскар за најбољег главног глумца у Куму. Урадио је као израз протеста против коришћења Индијанаца у сврхе филмске индустрије.

Приговори у вези јеврејских стереотипа

У јануарском издању Плејбоја из 1979. године, Брандо је изазвао контроверзе рекавши како Јевреји управљају Холивудом. „Видели сте сваку расу оцрњену, али никад нисте видели искомпромитованог Јеврејина јер они не допуштају да се то приказује на филму.”[41] Сличне наводе је изрекао и у емисији Шоу Ларија Кинга у априлу 1996. године: „Холивуд воде Јевреји; он је у власништву Јевреја, а они би требало да буду осетљивији према проблемима других који пате. Јер су они израбљени. Видели смо црнчуге и жабаре, видели смо Кинезе, видели смо опасне косооке Јапанце, видели смо подмукле Филипинце, видели смо све, али никад Јевреје. Зато што су знали да се ту повлачи црта.” Кинг је упитао: „Говорите као антисемити који кажу да су Јевреји...”, након чега га је Брандо прекинуо: „Не, не, ја ћу бити први који ће искрено похвалити Јевреја и рећи Хвала Богу на Јеврејима”.[42]

Ејбрахам Фоксман, председник Антиклеветничке лиге (АДЛ), поручио је да би Брандо „требало да зна да је оно што је рекао очито погрешно, изразито увредљиво те иде на руку антисемитима и њиховим задртим присталицама”: „Његови коментари потенцирају стогодишњу лаж о јеврејској контроли и завери, а његово коришћење антисемитских епитета је штетно за све Јевреје.” и затражио званично извињење.[43] Иако се Брандове изјаве, извађене из контекста, могу сматрати увредљивим, он је цео живот поштовао Јевреје, што може потврђује његова веза са породицом Стеле Адлер и другима, а неко време је финансирао ционистичку политичку странку Иргун.[44] У својој аутобиографији Songs My Mother Tought Me, записао је: „Једна од највећих мистерија која ме је мучила је тај како су Јевреји, који чине тако мали дио светске популације, успели постићи толико и истакнути се на толико подручја — науке, музике, медицине, књижевности, уметности, бизнису итд.... Они су невероватан народ. Замислите прогон који су проживљавали столећима: прогоне, паљења храмова, козачке устанке, уништавање породичних корена, њихово распршивање по свету и холокауст. Ипак, њихова култура је преживела, а Јевреји су постали најобразованији народ који је свет икада имао.” [45][30]

Последње године

Породични проблеми

Смрт

Уместо да се на крају каријере концентрише на глуму, Брандо се још чешће сукобљавао са редитељима и продуцентима. Избегавао је да учи текст и постављао ултиматум – или текст или он. Са друге стране, глумци су га сматрали племенитим и духовитим, и доживљавали га као подршку и ослонац. Када је снимио последњи филм, Марлон се повукао на Тахити, а његова тежина достигла је чак 136 килограма.[46]

Брандо је био дугогодишњи пријатељ Мајкла Џексона те га је пред смрт често посећивао на његовом имању Недођија, одмарајући се тамо недељама. Учествовао је и на Џексоновим концертима поводом 30. годишњице самосталног деловања 2001. године, а појавио се и у петнаестоминутном видео-споту You Rock My World исте године. Марлон је умро 1. јула 2004. године у осамдесетој години живота. Као узрок смрти наведени су његови дугогодишњи проблеми са дисајним органима, али и срчани проблеми, дијабетес и рак јетре.[47] Кремиран је, а његов пепео расут је на два места, заједно са пепелом његовог пријатеља Волија Кокса.[48] Један део расут је на Тахитију, а други у Долини смрти.

Према Форбсу, приходи од објеката у Брандовом поседу износе девет милиона долара годишње, па глумац спада међу десет мртвих звезда са највећом зарадом после смрти.[49]

Наслеђе

Брандо је био један од најпоштованијих глумаца послератне ере. Амерички филмски институт га наводи као четврту највећу мушку звезду чији се деби на екрану догодио пре или током 1950. године (догодио се 1950.). Стекао је поштовање међу критичарима својим незаборавним наступима и харизматичном присутношћу на екрану. Помогао је популаризацији метод глуме. [50] Сматра се једним од највећих филмских глумаца 20. века. [51][52][53]

Енциклопедија Британика описује га као "најславнијег од глумаца у методи, а његова нејасна, мрмљајућа примедба обележила је његово одбацивање класичног драмског тренинга. Његове истинске и страствене представе доказале су га као једног од највећих глумаца своје генерације".

Такође се примећује очигледан парадокс његовог талента: "Сматра се најутицајнијим глумцем своје генерације, а ипак је отворено показивао презир према глумачкој професији ... Често манифестован у облику његових упитних животних избора и неинспиративних перформанса.[54]

Културни утицај

"Био је наш љути дечко - делинквент, побуњеник, онај снажни - који је стајао у центру нашег заједничког искуства." —Паулин Каел [55]

Марлон Брандо је културна икона са сталном популарношћу. Његов успон на националну пажњу 1950-их имао је дубок утицај на америчку културу. [56] Према филмској критичарки Паулин Каел:

"Брандо је представљао реакцију против послератне маније за сигурност. Као главни протагониста, Брандо из раних педесетих није имао код, већ само своје инстинкте. Био је и вођа гангстера и одметник. Био је антисоцијалан, јер је знао да је друштво срање, био је херој младима јер је био довољно јак да не поднесе то срање ... Брандо је представљао савремену верзију слободног Американца ... Брандо је и даље најузбудљивији амерички глумац. [57]

Социолог др. Сузан МекДоналд-Валкер изјављује:

"Марлон Брандо, са својом спортском кожном јакном, траперицма шармом, постао је културна икона која сажима "пут" у свом маверик сјају." [58]

Његов портрет лидера банде Џонија Страблера у филму "Дивљак" је постала је легендарна улога која се користи и као симбол побуне и модни додатак који укључује јакну мотоцикла у стилу Перфекто; нагнуту капу, фармерке и сунчане наочаре. Џонијева фризура инспирисала је лудост за зулуфима, а пратили су је између осталих Џејмс Дин и Елвис Пресли.[59]

Дин је увелико копирао Брандов глумачки стил, а Пресли је Брандову слику користио као узор за његову улогу у филму Jailhouse Rock. [60]

Сцена "Могао сам да будем изазивач" ("I coulda been a contender") из филма On the Waterfront, према аутору Бруклин Бумера, Мартину Х. Левинсону,

"једна је од најпознатијих сцена у историји филма, а сама реченица постала је део америчког културног лексикона."[61]

Пример издржљивости Брандове популарне слике "Дивљак" била је реплика кожне јакне из 2009. године коју је носио Брандов лик Џони Страблер. Јакне је пласирао Тријумф, произвођач мотоцикала Triumph Thunderbird који су и службено су лиценцирали Брандово имање.[62] Брандо се такође сматрао мушким секс симболом. Линда Вилијамс пише:

„Марлон Брандо [био] је најважнији амерички мушки секс симбол касних педесетих и почетка шездесетих“. [63]

Брандо је био и рана лезбејска икона која је заједно са Џејмсом Дином утицала на изглед буч лезбејки и на њихово самопоуздање 1950-их и касније.[64]

Лик Диа Бранда из популарне јапанске манга серије "JoJo's Bizarre Adventure" добио је име по Бранду.

Брандо је такође овековечен у музици; Најистакнутији је поменут у стиховима "Тешко је бити светац у граду" Бруса Спрингстина, "Vogue" од Мадоне и "Eyeless" од Слипкнота на њиховом истоименом албуму.

Погледи на глуму

У својој аутобиографији "Песме које ме је моја мајка научила", Брандо је приметио:

Одувек сам мислио да је једна предност глуме то што глумцима пружа шансу да изразе осећања која у стварном животу обично нису у стању да се покажу.Интензивне емоције сахрањене унутар вас могу изаћи димећи се иза ваше главе, а претпостављам да у смислу психодраме, ово може бити од помоћи. Кад погледам уназад, претпостављам да ми је емоционална несигурност као дете - фрустрације што ми није дозвољено да будем то што јесам, да желим љубав и не могу да је добијем, схвативши да сам безначајан - можда помогла у томе да будем глумац, бар на мали начин. То ми је вероватно дало одређени интензитет какав већина људи нема.[65]

Такође је признао да се, иако се изузетно дивио театру, није му се вратио након почетног успеха, пре свега зато што га је посао емоционално исушио:

Оно чега се највише сећам у "A Streetcar Named Desire" била је емоционална снага глуме у њој, шест вечери и два поподнева. Покушајте да замислите како је било ходати по позорници сваке вечери у 8:30 када сте морали викати, вриштати, плакати, разбијати суђе, ударати по намештају, ударати по зидовима и доживљавати исте интензивне, вриштавајуће емоције из ноћи у ноћ, покушавајући сваки пут да у публици побуди исте осећаје као што сам осећао. Било је исцрпљујуће. [66]

Брандо је више пута захвалио Стели Адлер и њеном разумевању Станиславске глумачке технике за увођење реализма у америчку кинематографију, али је такође додао:

Ова глумачка школа добро је служила америчком позоришту и филмовима, али била је ограничавајућа. Америчко позориште никада није било у стању да на задовољавајући начин представи Шекспирову или класичну драму. Једноставно немамо стил, бригу о језику или културолошкој диспозицији ... Не можете мрмљати у Шекспиру. Не можете импровизовати, а од вас се тражи да се стриктно придржавате текста. Енглеско позориште има осећај за језик који не препознајемо ... У Сједињеним Државама енглески се језик развио готово у жаргон.[67]

У документарцу из 2015. "Слушајте ме, Марлон", Брандо је поделио своја размишљања о игрању сцене смрти, рекавши:

"То је тежак призор. Морате их навести да верујете да умирете ... Покушајте да мислите на најинтимнији тренутак који сте икада имали у животу. "[68]

Брандови омиљени глумци били су Спенсер Трајси, Џон Баримор, Фредрих Марш, Џејмс Кегни и Паул Мјуни. Такође је показао дивљење Шон Пену, Џеку Николсону, Џонију Депу и Данијелу Деј-Луису. [69]

Финансијска заоставштина

Након смрти 2004. године, Брандо је оставио имање у вредности од 21,6 милиона долара. [154] Компанија Брандо још је зарадила око 9 милиона долара током 2005. године, према Форбсу. Те године је Брандо проглашен једном од највећих умрлих славних личности на свету од стране часописа. [70]

У децембру 2019. године, Rolex GMT Master Ref. 1675 који је Брандо носио у вијетнамском ратном епу "Апокалипсе Данас" Франсиса Кополе Сада је објављено да ће бити продато на аукцији, с очекиваном ценом до милион долара.

Филмографија

Год. Назив Улога Награде Остали глумци
1950. Људи Кенет Вилчек
(Kenneth Wilcheck)
1951. Трамвај звани жеља Стенли Ковалски
(Stanley Kowalski) 		номинован — Оскар за најбољег главног глумца Вивијен Ли
Ким Хантер
Карл Малден
1952. Вива Запата! Емилијано Запата
(Emiliano Zapata) 		Награда BAFTA за најбољег глумца у главној улози
Најбољи глумац (Кански филмски фестивал)
номинован — Оскар за најбољег главног глумца 		Ентони Квин
1953. Јулије Цезар Марко Антоније
(Mark Antony) 		Награда BAFTA за најбољег глумца у главној улози
номинован — Оскар за најбољег главног глумца 		Дебора Кер
Џејмс Мејсон
Џон Гилгуд
Грир Гарсон
Дивљак Џони Стаблер
(Johnny Strabler) 		Ли Марвин
1954. На доковима Њујорка Тери Малој
(Terry Malloy) 		Оскар за најбољег главног глумца
Награда BAFTA за најбољег глумца у главној улози
Златни глобус за најбољег главног глумца (драма) 		Карл Малден
Ева Мари Сејнт
Дезире Наполеон Бонапарта
(Napoleon Bonaparte) 		Џин Симонс
Мерл Оберон
1955. Момци и девојке Скај Мастерсон
(Sky Masterson) 		Џин Симонс
Френк Синатра
1956. Чајџиница на августовској месечини Сакини
(Sakini) 		номинован — Златни глобус за најбољег главног глумца (комедија) Глен Форд
1957. Сајонара Лојд Гравер
(Lloyd Gruver) 		номинован — Оскар за најбољег главног глумца
номинован — Златни глобус за најбољег главног глумца (драма) 		Џејмс Гарнер
Марта Скот
1958. Млади лавови Кристијан
(Christian) 		номинован — Награда BAFTA за најбољег глумца у главној улози Монтгомери Клифт
Максимилијан Шел
1959. Змијска кожа Валентајн Гзавије Змијска кожа
(Valentine "Snakeskin" Xavier) 		Џоана Вудвард
Ана Мањани
1961. Једнооки Џек Рио
(Rio) 		Карл Малден
1962. Побуна на броду Баунти Флечер Кристијан
(Fletcher Christian) 		Ричард Харис
Хју Грифит
1963. Ружни Американац Харисон Картер Маквајт
(Harrison Carter MacWhite) 		номинован — Златни глобус за најбољег главног глумца (драма)
1964. Ноћна прича Фреди Бенсон
(Freddy Benson) 		Дејвид Нивен
1965. Моритури Роберт Крејн
(Robert Crain) 		Јул Бринер
1966. Потера без милости Калдер
(Sheriff Calder) 		Џејн Фонда
Роберт Редфорд
Роберт Дувал
Миријам Хопкинс
Југозападно од Соноре Мет Флечер
(Matt Fletcher)
1967. Грофица из Хонгконга Огден Мирс
(Ogden Mears) 		Софија Лорен
Одсјаји у златном оку Велдон Пенделтон
(Weldon Penderton) 		Елизабет Тејлор
1968. Канди Гриднл
(Grindl)
Ноћ следећег дана Бад
(Bud) 		Рита Морено
1969. Гори! Вилијам Вокер
(William Walker)
1972. Дошли су ноћу Питер Квинт
(Peter Quint) 		номинован — Награда BAFTA за најбољег глумца у главној улози
Кум Вито Корлеоне
(Vito Corleone) 		Оскар за најбољег главног глумца
Златни глобус за најбољег главног глумца (драма)
номинован — Награда BAFTA за најбољег глумца у главној улози 		Ал Пачино
Дајана Китон
Роберт Дувал
Џејмс Кан
Последњи танго у Паризу Пол
(Paul) 		номинован — Оскар за најбољег главног глумца
номинован — Награда BAFTA за најбољег глумца у главној улози 		Марија Шнајдер
1976. Двобој на Мисурију Роберт Клејтон
(Robert Clayton) 		Џек Николсон
Ренди Квејд
1978. Супермен Џор Ел
(Jor-El) 		Џин Хекман
Кристофер Рив
1979. Апокалипса данас Волтер И. Керц
(Walter E. Kurtz) 		Мартин Шин
Лоренс Фишберн
Харисон Форд
Роберт Дувал
1980. Формула Адам Штајфел
(Adam Steiffel) 		номинован — Златна малина за најгорег споредног глумца Џон Гилгуд
1989. Бела сезона суше Ијан Макензи
(Ian McKenzie) 		номинован — Оскар за најбољег споредног глумца
номинован — Награда BAFTA за најбољег глумца у споредној улози
номинован — Златни глобус за најбољег споредног глумца 		Сузан Сарандон
Доналд Садерланд
1990. Бруцош Кармајн Сабатини
(Carmine Sabatini) 		Метју Бродерик
1992. Кристифор Колумбо: Откриће Томас де Торкемада
(Tomas de Torquemada) 		номинован — Златна малина за најгорег споредног глумца Кетрин Зита-Џоунс
Бенисио дел Торо
1995. Дон Хуан де Марко Џек Миклер
(Jack Mickler) 		Џони Деп
Феј Данавеј
1996. Острво доктора Мороа доктор Моро
(Dr. Moreau) 		Златна малина за најгорег споредног глумца
номинован – Златна малина за најгори глумачки пар 		Вал Килмер
1997. Храбри Макарти
(McCarthy) 		Џони Деп
1998. Лова до крова Варден Соренсон
(Warden Sorenson) 		Мира Сорвино
Чарли Шин
Доналд Садерланд
2001. Плен (последњи филм) Макс
(Max) 		Роберт де Ниро
Едвард Нортон
Анџела Басет
2006. Повратак Супермена (архивски материјал) Џор Ел
(Jor-El) 		Брандон Раут
Кејт Бозворт
Кевин Спејси

Референце

  1. ^ а б „BBC NEWS | Entertainment | Brando's brooding influence”. Приступљено 15. 8. 2011. 
  2. ^ „Variety100.com — Celebrating 100 Years of Variety”. Приступљено 23. 8. 2011. 
  3. ^ „Marlon Brando proslavio majicu kratkih rukava — Moda — Život — Dalje.com”. Архивирано из оригинала 27. 3. 2012. г. Приступљено 15. 8. 2011. 
  4. ^ Hall 2006, стр. 468.
  5. ^ а б в г „Biography — Marlon Brando, 1924-2004: One of the Greatest Actors of All Time (VOA Special English 2008-11-14)”. Приступљено 15. 8. 2011. 
  6. ^ а б „Genealogy.com: Ancestry of Marlon Brando”. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 15. 8. 2011. 
  7. ^ „Marlon Brando Biography — Monsters and Critics”. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 15. 8. 2011. 
  8. ^ „The Men (1950) — Trivia — IMDb”. Приступљено 16. 8. 2011. 
  9. ^ „Marlon Brando Biography — Marlon Brando”. Архивирано из оригинала 24. 8. 2010. г. Приступљено 16. 8. 2011. 
  10. ^ „Marlon Brando: Movies”. Приступљено 15. 8. 2011. [мртва веза]
  11. ^ а б „James Dean (I) — Biography”. Приступљено 15. 8. 2011. 
  12. ^ „The Influence of The Wild One — Classic Film”. Приступљено 15. 8. 2011. 
  13. ^ „Falcon Motorcycles : Movie Review: THE WILD ONE”. Архивирано из оригинала 26. 12. 2010. г. Приступљено 15. 8. 2011. 
  14. ^ а б „On the Waterfront (1954) — Trivia — IMDb”. Приступљено 16. 8. 2011. 
  15. ^ „The 100 Greatest Movie Characters| 10. Vito Corleone | Empire | www.empireonline.com, Empire Features”. Приступљено 16. 8. 2011. 
  16. ^ „100 Greatest Movie Characters of All Time”. Приступљено 16. 8. 2011. 
  17. ^ „The Godfather (1972) — Trivia — IMDb”. Приступљено 16. 8. 2011. 
  18. ^ „Marlon Brando — Biography”. Приступљено 16. 8. 2011. 
  19. ^ „Montville's Ron Galella Made A Career of Photographing Celbrities in Unguarded Moments-www.njmonthly.com”. Приступљено 23. 8. 2011. 
  20. ^ „IMDb — Last Tango in Paris (1972)”. Приступљено 16. 8. 2011. 
  21. ^ „Apocalypse Now (1979) — IMDb”. Приступљено 16. 8. 2011. 
  22. ^ „Superman (1978) — Trivia — IMDb”. Приступљено 23. 8. 2011. 
  23. ^ „Superman II (1980) — Trivia — IMDb”. Приступљено 23. 8. 2011. 
  24. ^ „The Island of Dr. Moreau (1996) — Awards”. Приступљено 23. 8. 2011. 
  25. ^ „Marlon Brando | The greatest actor of all time.”. Архивирано из оригинала 10. 8. 2011. г. Приступљено 23. 8. 2011. 
  26. ^ а б „Marlon Brando”. Архивирано из оригинала 24. 5. 2012. г. Приступљено 23. 8. 2011. 
  27. ^ „Celebrity Marlon Brando's Private Island — Tetiaroa Atoll | Private Islands Magazine”. Приступљено 23. 8. 2011. 
  28. ^ „Tarita teriipia photos”. Приступљено 23. 8. 2011. [мртва веза]
  29. ^ „Marilyn Monroe & Marlon Brando Had Decade-Long Affair; Brando Believed She Was Murdered | TRUTHQUAKE NEWS”. Архивирано из оригинала 8. 9. 2011. г. Приступљено 23. 8. 2011. 
  30. ^ а б в Lindsey, Robert; Brando, Marlon (1994). Brando: songs my mother taught me. New York: Random House. ISBN 978-0-679-41013-3. 
  31. ^ „HOMOSEXUAL QUOTES”. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 23. 8. 2011. 
  32. ^ „Marlon Brando Quotes — Marlon Brando”. Архивирано из оригинала 27. 8. 2011. г. Приступљено 23. 8. 2011. 
  33. ^ „The Internet Keeps Falling in Love with Marlon Brando's Fellatio Pic”. Приступљено 23. 8. 2011. 
  34. ^ „Marlon Brando”. Приступљено 23. 8. 2011. 
  35. ^ „WALLY QUOTES”. Архивирано из оригинала 15. 1. 2013. г. Приступљено 23. 8. 2011. 
  36. ^ „Wally Cox (I) — Biography”. Приступљено 23. 8. 2011. 
  37. ^ Stern 2009, стр. 70
  38. ^ Baker, Russell. "Capital Is Occupied by a Gentle Army." (PDF) The New York Times, August 28. (1963). pp. 17.
  39. ^ „Marlon Brando — Biography”. Приступљено 11. 9. 2011. 
  40. ^ Archival footage of Marlon Brando with Bobby Seale in Oakland, 1968., Приступљено 11. 4. 2013.
  41. ^ „Playboy Cyber Club Login — Members Login, Join the Cyber Club”. Приступљено 29. 8. 2011. 
  42. ^ „Marlon Brando on Jewish Influence On U.S. Culture in Films”. Приступљено 29. 8. 2011. 
  43. ^ „ADL OUTRAGED BY MARLON BRANDO'S REMARKS ON JEWS IN HOLLYWOOD CALLS ON ACTOR TO REPUDIATE ANTI-SEMITIC CANARD AND APOLOGIZE”. Архивирано из оригинала 4. 8. 2011. г. Приступљено 29. 8. 2011. 
  44. ^ „My Seder With Brando | Arts | Jewish Journal”. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 29. 8. 2011. 
  45. ^ „The religion of Marlon Brando, actor”. Приступљено 29. 8. 2011. 
  46. ^ „Marlon Brando — eNotes.com Reference”. Приступљено 12. 9. 2011. 
  47. ^ „Marlon Brando”. Архивирано из оригинала 24. 5. 2012. г. Приступљено 12. 9. 2011. 
  48. ^ „Wild things — Times Online”. Приступљено 12. 9. 2011. 
  49. ^ „Top-Earning Dead Celebrities — Forbes.com”. Приступљено 12. 9. 2011. 
  50. ^ Keene, Ann T. (2011-03). Brando, Marlon (1924-2004), actor. American National Biography Online. Oxford University Press.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  51. '^ Movies in American History: An Encyclopedia
  52. ^ Marlon S Thomas (2011). „Protein coated Biosensor for rapid Escherichia coli Detection”. 2011 Louisville, Kentucky, August 7 - August 10, 2011. St. Joseph, MI: American Society of Agricultural and Biological Engineers. doi:10.13031/2013.37185. 
  53. ^ Ebert 2010, p. 218.
  54. ^ Marlon Brando at the Encyclopædia Britannica
  55. ^ Brando, Marlon, (3 April 1924–1 July 2004), American actor, stage and screen, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2020-08-11 
  56. ^ Brando, Marlon, (3 April 1924–1 July 2004), American actor, stage and screen, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2020-08-11 
  57. ^ Brando, Marlon, (3 April 1924–1 July 2004), American actor, stage and screen, Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2020-08-11 
  58. ^ McDonald-Walker 2000, p. 212.
  59. ^ Levinson 2011, p. 81.
  60. ^ Kaufman & Kaufman 2009, p. 38.
  61. ^ Levinson 2011, p. 81.
  62. ^ Leather-Jacket, John Wiley & Sons, Inc., 2005-10-14, ISBN 0-471-74398-4, Приступљено 2020-08-11 
  63. ^ Williams 2008, p. 114.
  64. ^ Turton, Katy (2007), From Saratov to February, Palgrave Macmillan UK, стр. 59—81, ISBN 978-1-349-28329-3, Приступљено 2020-08-11 
  65. ^ Brando & Lindsey 1994, p. 126.
  66. ^ Brando & Lindsey 1994, pp. 127–128.
  67. ^ Brando & Lindsey 1994, p. 203.
  68. ^ Brando & Lindsey 1994, p. 203.
  69. ^ https://www.youtube.com/watch?v=PdQ8ojuA0Ys
  70. ^ Nesbeitt, Sarah L. (2002-02). „The Internet Archive Wayback Machine200259The Internet Archive Wayback Machine. San Francisco, CA: The Internet Archive 2001. Gratis Last visited November 2001”. Reference Reviews. 16 (2): 5—5. ISSN 0950-4125. doi:10.1108/rr.2002.16.2.5.59.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Литература

  • Kashfi Brando, Anna; Stein, E. P. Brando for Breakfast. ISBN 978-0-517-53686-5. 
  • Hall, Susan G. (2006). American Icons: An Encyclopedia of the People, Places, and Things that Have Shaped Our Culture. Greenwood Publishing Group. ISBN 9780275984298. 
  • Lindsey, Robert; Brando, Marlon (1994). Brando: songs my mother taught me. New York: Random House. 
  • Stern, Keith (2009). Queers in history: the comprehensive encyclopedia of historical gays, lesbians and bisexuals, and transgenders. BenBella Books. стр. 70. ISBN 978-1933771878. 

Спољашње везе


Оскар за најбољег глумца. 1954.
Оскар за најбољег глумца. 1972.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марлон_Брандо&oldid=23291967”