Пређи на садржај

Грашак — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
.
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Врсте цветне биљке са јестивим семеном у породици Fabaceae}}{{рут}}
{{speciesbox
{{Speciesbox
| image = Peas_in_pods_-_Studio.jpg
|name = Грашак
| image_width = 250п
|image = Peas in pods - Studio.jpg
| image_caption = Плод грашка
|image_caption = Грашак садржан у махуни.
| genus = Pisum
| species = sativum
|image2 = Doperwt rijserwt peulen Pisum sativum.jpg
|image2_caption = Биљка грашка: -{''Pisum sativum''}-
| authority = -{[[Карл фон Лине|L.]]}-
|taxon = Pisum sativum
|authority = [[Carl Linnaeus|-{L.}-]]
|synonyms =
{{Plainlist | style = margin-left: 1em; text-indent: -1em; |
* ''Lathyrus oleraceus'' <small>Lam.</small>
* ''Pisum arvense'' <small>L.</small>
* ''Pisum biflorum'' <small>Raf.</small>
* ''Pisum elatius'' <small>M.Bieb.</small>
* ''Pisum humile'' <small>Boiss. & Noe</small>
* ''Pisum vulgare'' <small>Jundz.</small>
}}
|synonyms_ref = <ref>{{cite web
|url=http://www.theplantlist.org/tpl1.1/search?q=pisum+sativum
|title=The Plant List: A Working List of All Plant Species
|access-date=7 March 2015}}</ref>
}}
}}
[[Датотека:Doperwt_rijserwt_peulen_Pisum_sativum.jpg|Грашак|240п|десно|мини]]
[[Датотека:Pisum sativum MHNT.BOT.2010.12.9.jpg|thumb|''Pisum sativum'']]


'''Грашак''' ({{јез-лат|Pisum sativum}}) је [[једногодишња биљка]] из породице [[fabaceae|махунарки]], а као повртларска култура припада зрнастим махунаркама.
'''Грашак''' ({{јез-лат|Pisum sativum}}) је [[једногодишња биљка]] из породице [[fabaceae|махунарки]], а као повртларска култура припада зрнастим махунаркама. Грашак је most commonly the small spherical [[seed]] or the seed-pod of the pod [[fruit]] '''''Pisum sativum'''''. Each pod contains several peas, which can be green or yellow. Botanically, pea pods are [[fruit]],<ref>Rogers, Speed (2007). [https://books.google.com/books?id=IEGqWXgcmQEC&pg=PA169&lpg=PA169 ''Man and the Biological World''] Read Books. pp. 169–170. {{ISBN|978-1-4067-3304-4}}. Retrieved on 2009-04-15.</ref> since they contain seeds and develop from the ovary of a (pea) flower. The name is also used to describe other edible seeds from the [[Fabaceae]] such as the [[pigeon pea]] (''Cajanus cajan''), the [[cowpea]] (''Vigna unguiculata''), and the seeds from several species of ''[[Lathyrus]]''.

[[File:Pisum sativum MHNT.BOT.2010.12.9.jpg|thumb|250px|left|-{''Pisum sativum''}- : ripe pods dehiscing to shed ripe seeds - [[MHNT]]]]
[[File:Doperwt rijserwt bloemen Pisum sativum.jpg|thumb|left|250px|Цветови врсте -{''Pisum sativum''}-]]

Peas are [[annual plant]]s, with a [[biological life cycle|life cycle]] of one year. They are a cool-season crop grown in many parts of the world; planting can take place from winter to early summer depending on location. The average pea weighs between 0.1 and 0.36&nbsp;gram.<ref name=autogenerated1>{{cite web |url=http://www.hort.purdue.edu/newcrop/cropfactsheets/pea.html |title=Pea|website=Purdue.edu |access-date=2017-08-21}}</ref> The immature peas (and in [[snow pea]]s the tender pod as well) are used as a vegetable, fresh, frozen or canned; varieties of the species typically called field peas are grown to produce dry peas like the [[split pea]] shelled from a matured pod. These are the basis of [[pease porridge]] and [[pea soup]], staples of [[medieval cuisine]]; in Europe, consuming fresh immature green peas was an innovation of [[Early modern European cuisine|early modern cuisine]].


== Опис биљке ==
== Опис биљке ==
{{Bar chart|title=Mean [[land use]] of different foods compared to peas<ref name="Nemecek 987–992">{{Cite journal|last1=Nemecek|first1=T.|last2=Poore|first2=J.|date=2018-06-01|title=Reducing food's environmental impacts through producers and consumers|journal=Science|volume=360|issue=6392|pages=987–992|doi=10.1126/science.aaq0216|issn=0036-8075|pmid=29853680|bibcode=2018Sci...360..987P|doi-access=free}}</ref>|float=right|label_type=Food Types|data_type=Land Use (m<sup>2</sup>year per 100g protein)|bar_width=20|width_units=em|data_max=185|label1=[[Lamb and mutton|Lamb and Mutton]]|data1=185|label2=[[Beef]]|data2=164|label3=[[Cheese]]|data3=41|label4=[[Pork]]|data4=11|label5=[[Poultry]]|data5=7.1|label6=[[Egg as food|Eggs]]|data6=5.7|label7=[[Aquaculture|Farmed Fish]]|data7=3.7|label8=[[Faboideae|Groundnuts]]|data8=3.5|label9=[[Peas]]|data9=3.4|label10=[[Tofu]]|data10=2.2|label11=|data11=|label12=|data12=|label13=|data13=}}A pea is a most commonly green, occasionally golden yellow,<ref>{{cite web|url=http://www.diggers.com.au/shop/product/S167/Pea%20Golden%20Podded.aspx |title=Pea Golden Podded - The Diggers Club |access-date=2018-07-24|archive-url=https://web.archive.org/web/20120126035837/http://www.diggers.com.au/shop/product/S167/Pea%20Golden%20Podded.aspx |archive-date=2012-01-26 }}</ref> or infrequently purple<ref>{{cite web|url=http://glallotments.co.uk/Peas.aspx|title=Purple podded peas|website=Glallotments.co.uk|access-date=21 August 2017|url-status=dead|archive-url=https://web.archive.org/web/20110318123440/http://glallotments.co.uk/Peas.aspx|archive-date=18 March 2011}}</ref> pod-shaped [[vegetable]], widely grown as a cool-season vegetable crop. The seeds may be planted as soon as the soil temperature reaches {{convert|10|°C|°F|abbr=on}}, with the plants growing best at temperatures of {{convert|13|to|18|C|F}}. They do not thrive in the summer heat of warmer temperate and lowland tropical [[climate]]s, but do grow well in cooler, high-altitude, tropical areas. Many cultivars reach maturity about 60 days after planting.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=E4g9kgNSlOUC&pg=PA120|title=Crop Plant Anatomy|date=21 August 2017|publisher=CABI|access-date=21 August 2017|via=Google Books|isbn=9781780640198}}</ref>
[[File:PeaYield.png|thumb|300px|left|Worldwide pea yield]]
{{nutritionalvalue
| name=Peas, green, raw
| kJ=339
| protein=5.42 g
| fat=0.4 g
| carbs=14.45 g
| fiber=5.1 g
| sugars=5.67 g
| calcium_mg=25
| iron_mg=1.47
| magnesium_mg=33
| phosphorus_mg=108
| potassium_mg=244
| sodium_mg=5
| zinc_mg=1.24
| manganese_mg=0.41
| vitC_mg=40
| thiamin_mg=0.266
| riboflavin_mg=0.132
| niacin_mg=2.09
| vitB6_mg=0.169
| folate_ug=65
| vitA_ug=38
| betacarotene_ug=449
| lutein_ug=2477
| vitE_mg=0.13
| vitK_ug=24.8
| source_usda = 1
| note=[http://ndb.nal.usda.gov/ndb/search/list?qlookup=11304&format=Full Link to USDA Database entry]
}}
Peas have both low-growing and [[vine|vining]] cultivars. The vining cultivars grow thin [[tendril]]s from leaves that coil around any available support and can climb to be {{convert|1|to|2|m}} high. A traditional approach to supporting climbing peas is to thrust branches pruned from [[tree]]s or other woody plants upright into the soil, providing a lattice for the peas to climb. Branches used in this fashion are called '''pea sticks'''<ref>{{cite web|url=https://www.rhs.org.uk/advice/grow-your-own/vegetables/peas|title=How to grow peas|publisher=Royal Horticultural Society|access-date=21 February 2021}}</ref> or sometimes '''pea brush'''. Metal fences, [[twine]], or netting supported by a frame are used for the same purpose. In dense plantings, peas give each other some measure of mutual support. Pea plants can [[Self-pollination|self-pollinate]].<ref>{{cite web|url=http://www.hort.purdue.edu/newcrop/afcm/drypea.html|title=Dry Field Pea|website=Purdue.edu|access-date=2017-08-21}}</ref>

'''[[Стабло]]''' је зељасто, једногодишње, може и да се грана, али и да буде негранато. Стабло је такође и голо и угласто. С обзиром да нема довољно механичких елемената, полегло је или се повија.
'''[[Стабло]]''' је зељасто, једногодишње, може и да се грана, али и да буде негранато. Стабло је такође и голо и угласто. С обзиром да нема довољно механичких елемената, полегло је или се повија.


Ред 31: Ред 83:


За време клијања грашка стварају се [[витамин]]и [[витамин Ц|Ц]] и [[витамин Е|E]]. Плод је одличан извор [[витамин Ц|витамина Ц]] (50% препорученог дневног уноса), али га у осушеним плодовима има само у траговима. [[Витамин Е]] се садржи у малој количини, али је постојан током кувања. [[Ретинол|Витамина А]] има у траговима. Грашак је и одличан извор [[витамин Б1|тиамина]] ([[витамин Б1]]) у сувим плодовима, а добар извор [[витамин Б2|рибофлавина]] ([[витамин Б2]]), и [[витамин Б3|ниацина]] који има улогу у [[метаболизам|метаболизму]] угљених хидрата, протеина и масти.
За време клијања грашка стварају се [[витамин]]и [[витамин Ц|Ц]] и [[витамин Е|E]]. Плод је одличан извор [[витамин Ц|витамина Ц]] (50% препорученог дневног уноса), али га у осушеним плодовима има само у траговима. [[Витамин Е]] се садржи у малој количини, али је постојан током кувања. [[Ретинол|Витамина А]] има у траговима. Грашак је и одличан извор [[витамин Б1|тиамина]] ([[витамин Б1]]) у сувим плодовима, а добар извор [[витамин Б2|рибофлавина]] ([[витамин Б2]]), и [[витамин Б3|ниацина]] који има улогу у [[метаболизам|метаболизму]] угљених хидрата, протеина и масти.

== Модерна кулинарска употреба ==

In modern times peas are usually boiled or [[steamed]], which breaks down the cell walls and makes the taste sweeter and the nutrients more [[Bioavailability|bioavailable]]. Along with [[broad bean]]s and [[lentil]]s, these formed an important part of the diet of most people in the Middle East, North Africa and Europe during the [[Middle Ages]].<ref>{{Citation
|last1=Bianchini |first1=F. |last2=Corbetta |first2=F. |year=1976 |title=The Complete Book of Fruits and Vegetables |place=New York |publisher=Crown |isbn=978-0-517-52033-8 |page=40}}</ref> By the 17th and 18th centuries, it had become popular to eat peas "green", that is, while they are immature and right after they are picked.<ref>{{Citation|last=Hedrick |first=U.P. |year=1919 |chapter=Sturtevant's Notes on Edible Plants |title=Report of the New York Agricultural Experiment Station for the Year 1919 II |place=Albany |publisher=J.B Lyon Company, State Printers |chapter-url=http://food.oregonstate.edu/glossary/p/pplant189.html |access-date=Feb 26, 2010 |url-status=dead |archive-url=https://web.archive.org/web/20110718234523/http://food.oregonstate.edu/glossary/p/pplant189.html |archive-date=July 18, 2011 }}</ref> New cultivars of peas were developed by the English during this time, which became known as "garden" or "English" peas. The popularity of green peas spread to [[North America]]. [[Thomas Jefferson]] grew more than 30 cultivars of peas on his estate.<ref>{{Citation |last=Kafka |first=B. |year=2005 |title=Vegetable Love |place=New York |publisher=Artisan |isbn=978-1-57965-168-8 |page=[https://archive.org/details/vegetablelove00kafk/page/297 297] |url-access=registration |url=https://archive.org/details/vegetablelove00kafk/page/297 }}</ref>

[[File:Chinese Chawal in Basmati.jpg|thumb|250px|left|Грашак у [[fried rice|динстаном пиринчу]]]]
Fresh peas are often eaten boiled and flavored with [[butter]] and/or [[spearmint]] as a side dish vegetable. Salt and pepper are also commonly added to peas when served. Fresh peas are also used in [[pot pie]]s, salads and [[casserole]]s. Pod peas ([[snow pea]]s and [[snap pea]]s) are used in stir-fried dishes, particularly those in [[American Chinese cuisine]].<ref>{{cite web|url=http://www.pccnaturalmarkets.com/health/Food_Guide/Snow_Peas.htm|title=Product how-to guides|work=PCC Natural Markets}}</ref> Pea pods do not keep well once picked, and if not used quickly, are best preserved by drying, [[canning]] or [[freezing]] within a few hours of harvest.<ref>{{citation |mode=cs1|contribution=Peas |title=Glossary: BBC Good Food |publisher=BBC |contribution-url=https://www.bbcgoodfood.com/glossary/peas |access-date=2019-07-25}}</ref>

In [[India]], fresh peas are used in various dishes such as ''aloo matar'' (curried potatoes with peas) or ''[[mattar paneer]]'' ([[paneer]] cheese with peas), though they can be substituted with frozen peas as well. Peas are also eaten raw, as they are sweet when fresh off the bush. Green Peas known as Hasiru Batani in [[Kannada]] are used to make curry and Gasi.<ref>{{cite web|url=https://udupi-recipes.com/2014/05/potato-pea-curry-batani-gasi-recipe-chapati-side-dish.html|title=Batani Gasi Recipe|date=19 May 2014|access-date=2 May 2020}}</ref>

Pea soup is eaten in many other parts of the world, including [[northern Europe]], parts of [[middle Europe]], [[Russia]], [[Iran]], [[Iraq]] and [[India]].<ref>{{cite web|url=http://www.lansbladet.se/vasterbotten/tidningen/200803/pdf/18.pdf|archive-url=https://web.archive.org/web/20161229225644/http://www.lansbladet.se/vasterbotten/tidningen/200803/pdf/18.pdf|url-status=dead|archive-date=29 December 2016|title=lansbladet.se|date=29 December 2016|access-date=21 August 2017}}</ref>

In [[Hungary]] and [[Serbia]], pea soup is often served with [[dumpling]]s and spiced with hot [[paprika]].<ref name="hung_Gree">{{Cite web |title=Green Pea Soup, Hungarian - Soups - Recipes - hungarianpaprika.net |last=hungarianpaprika.net |first=Vida László - |work=hungarianpaprika.net |access-date=11 December 2019 |url= https://hungarianpaprika.net/en/recipes-page-10/soups-blogcat-2/green_pea_soup__hungarian-blog-3/}}</ref><ref name="hung_Hung">{{Cite web |title=Hungarian Pea Soup – Borsóleves |work=Hungarian Tidbits |date=15 September 2013 |access-date=11 December 2019 |url= https://www.hungariantidbits.com/hungarian-pea-soup-borsoleves/}}</ref><ref name="just_Hung">{{Cite web |title=Hungarian Pea Soup with Nokedli {{!}} Just a Taste |work=Just a Taste |date=21 January 2009 |access-date=11 December 2019 |url= https://www.justataste.com/hungarian-pea-soup-with-nokedli/}}</ref>

In the [[United Kingdom]], dried, rehydrated and mashed [[marrowfat peas]], or cooked green split peas, known as [[mushy peas]], are popular, originally in the north of England, but now ubiquitously, and especially as an accompaniment to [[fish and chips]] or [[meat pie]]s, particularly in [[fish and chip shop]]s. [[Sodium bicarbonate]] is sometimes added to soften the peas. In 2005, a poll of 2,000 people revealed the pea to be Britain's seventh favourite culinary vegetable.<ref>{{cite news| url=https://www.theguardian.com/uk/2005/may/23/britishidentity.foodanddrink | location=London | work=The Guardian | title=Onions come top for British palates | first=Martin | last=Wainwright | date=2005-05-23}}</ref>

Processed peas are mature peas which have been dried, soaked and then heat treated (processed) to prevent spoilage—in the same manner as [[Pasteurization|pasteurizing]]. Cooked peas are sometimes sold dried and coated with [[wasabi]], [[salt]], or other spices.<ref>{{cite web |url=http://www.hesca.org/nutrition/are-wasabi-peas-good-for-you/ |title=Are Wasabi Peas Good For You |last=Enders |first=Missy|website=The Healthy & Smart Choice Advocates |publisher=HESCA |access-date=June 24, 2018 |date=2016-10-03 }}</ref>

In North America [[pea milk]] is produced and sold as an alternative to [[cow milk]] for a variety of reasons.<ref>{{cite web|url=https://www.gq.com/story/what-is-pea-milk|title=If You Like Almond Milk, You'll Love...Pea Milk?|last=Vrabel|first=Jeff|date=2016-07-10|access-date=2016-07-13}}</ref>


== Види још ==
== Види још ==
* [[Стерилисан грашак]]
* [[Стерилисан грашак]]

== Референце ==
{{reflist|}}


== Литература ==
== Литература ==
{{refbegin|}}
* Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
* Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
* European Association for Grain Legume Research (AEP). ''Pea''. https://web.archive.org/web/20061017214408/http://www.grainlegumes.com/default.asp?id_biblio=52 .
* Hernández Bermejo, J. E. & León, J., (1992). ''Neglected crops: 1492 from a different perspective'', Food and Agricultural Organization of the United Nations (FAO) [http://www.fao.org/docrep/t0646e/T0646E00.HTM Contents]
* Muehlbauer, F. J. and Tullu, A., (1997). ''Pisum sativum L.'' Purdue University. [http://www.hort.purdue.edu/newcrop/cropfactsheets/pea.html Pea]
* Oelke, E. A., Oplinger E. S., et al. (1991). ''Dry Field Pea''. University of Wisconsin.[http://www.hort.purdue.edu/newcrop/afcm/drypea.html Dry Field Pea]
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Pisum sativum}}
{{Commonscat|Pisum sativum}}
* [http://www.plantnames.unimelb.edu.au/Sorting/Pisum.html Sorting Pisum names]
{{Taxonbar}}
* [http://plants.usda.gov/java/profile?symbol=PISA6 USDA plant profile]
* https://web.archive.org/web/20150303184216/http://www.nal.usda.gov/fnic/foodcomp/search/

{{Taxonbar|from=Q25237}}
{{Authority control}}


[[Категорија:Махунарке]]
[[Категорија:Махунарке]]

Верзија на датум 25. децембар 2021. у 23:25

Грашак
Грашак садржан у махуни.
Биљка грашка: Pisum sativum
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Rosids
Ред: Fabales
Породица: Fabaceae
Род: Pisum
Врста:
P. sativum
Биномно име
Pisum sativum
Синоними[1]
  • Lathyrus oleraceus Lam.
  • Pisum arvense L.
  • Pisum biflorum Raf.
  • Pisum elatius M.Bieb.
  • Pisum humile Boiss. & Noe
  • Pisum vulgare Jundz.

Грашак (лат. Pisum sativum) је једногодишња биљка из породице махунарки, а као повртларска култура припада зрнастим махунаркама. Грашак је most commonly the small spherical seed or the seed-pod of the pod fruit Pisum sativum. Each pod contains several peas, which can be green or yellow. Botanically, pea pods are fruit,[2] since they contain seeds and develop from the ovary of a (pea) flower. The name is also used to describe other edible seeds from the Fabaceae such as the pigeon pea (Cajanus cajan), the cowpea (Vigna unguiculata), and the seeds from several species of Lathyrus.

Pisum sativum : ripe pods dehiscing to shed ripe seeds - MHNT
Цветови врсте Pisum sativum

Peas are annual plants, with a life cycle of one year. They are a cool-season crop grown in many parts of the world; planting can take place from winter to early summer depending on location. The average pea weighs between 0.1 and 0.36 gram.[3] The immature peas (and in snow peas the tender pod as well) are used as a vegetable, fresh, frozen or canned; varieties of the species typically called field peas are grown to produce dry peas like the split pea shelled from a matured pod. These are the basis of pease porridge and pea soup, staples of medieval cuisine; in Europe, consuming fresh immature green peas was an innovation of early modern cuisine.

Опис биљке

Mean land use of different foods compared to peas[4]
Food Types Land Use (m2year per 100g protein)
Lamb and Mutton
185
Beef
164
Cheese
41
Pork
11
Poultry
7,1
Eggs
5,7
Farmed Fish
3,7
Groundnuts
3,5
Peas
3,4
Tofu
2,2

A pea is a most commonly green, occasionally golden yellow,[5] or infrequently purple[6] pod-shaped vegetable, widely grown as a cool-season vegetable crop. The seeds may be planted as soon as the soil temperature reaches 10 °C (50 °F), with the plants growing best at temperatures of 13 to 18 °C (55 to 64 °F). They do not thrive in the summer heat of warmer temperate and lowland tropical climates, but do grow well in cooler, high-altitude, tropical areas. Many cultivars reach maturity about 60 days after planting.[7]

Worldwide pea yield
Peas, green, raw
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија339 kJ (81 kcal)
14,45 g
Шећери5,67 g
Прехрамбена влакна5,1 g
0,4 g
5,42 g
Витамини
Витамин А екв.
(5%)
38 μg
(4%)
449 μg
2477 μg
Тиамин (Б1)
(23%)
0,266 mg
Рибофлавин (Б2)
(11%)
0,132 mg
Ниацин (Б3)
(14%)
2,09 mg
Витамин Б6
(13%)
0,169 mg
Фолат (Б9)
(16%)
65 μg
Витамин Ц
(48%)
40 mg
Витамин Е
(1%)
0,13 mg
Витамин К
(24%)
24,8 μg
Минерали
Калцијум
(3%)
25 mg
Гвожђе
(11%)
1,47 mg
Магнезијум
(9%)
33 mg
Манган
(20%)
0,41 mg
Фосфор
(15%)
108 mg
Калијум
(5%)
244 mg
Натријум
(0%)
5 mg
Цинк
(13%)
1,24 mg
Link to USDA Database entry
Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Peas have both low-growing and vining cultivars. The vining cultivars grow thin tendrils from leaves that coil around any available support and can climb to be 1 to 2 m (3 ft 3 in to 6 ft 7 in) high. A traditional approach to supporting climbing peas is to thrust branches pruned from trees or other woody plants upright into the soil, providing a lattice for the peas to climb. Branches used in this fashion are called pea sticks[8] or sometimes pea brush. Metal fences, twine, or netting supported by a frame are used for the same purpose. In dense plantings, peas give each other some measure of mutual support. Pea plants can self-pollinate.[9]

Стабло је зељасто, једногодишње, може и да се грана, али и да буде негранато. Стабло је такође и голо и угласто. С обзиром да нема довољно механичких елемената, полегло је или се повија.

Листови су перасто сложени, са 1-3 пара листића, а на врху се завршавају рашљиком.

Цветови су скупљени у гроздасте цвасти, двополни су и зигоморфни. Лептирастог су изгледа са звонастом чашицом која има јајасто ланцетасте зупце где су горњи краћи од доњих. Круницу чине заставица, крилце и чунић. Заставица је црвенкаста, љубичаста или бела са тамним нервима, широка је и обрнуто срцаста. Крила су тамноцрвена или бела, а чунић розе боје или је бледозелен. Од десет прашника, девет их је срасло, а један је слободан. Плодник је скоро седећи и садржи више семених заметака.

Плод је махуна, углавном права и на крајевима зашиљена, 4-11 cm дугачка.

Историја гајења

Човек за храну није користио дивљи самоникли грашак, иако се најстарија налазишта грашка јављају у неолиту. Грашак је пронађен у старогрчким гробовима 6.000 година пре Христа, а у јужној Русији у 5.000 година старим археолошким слојевима. У Европу је грашак стигао почетком средњег века са Истока у време великих сеоба народа. Европљани су у 17. веку радо припремали своја јела од грашка.

Гајење

Грашак се данас узгаја у целом свету, а највише у Русији, Кини, Индији и САД, што упућује да грашак добро успева у крајевима с прохладном и влажном климом. То је биљка која је јако економична будући да даје релативно високе приносе, а плодови се могу једноставно конзервирати и тако користи током целе године.

Енергетска вредност

С обзиром да спада у махунарке, грашак је поврће са богатом хранљивом вредношћу. У 100 грама садржи 81 кцал/339 кЈ. Богат је извор угљених хидрата (14,46%) и влакана облика галактана, глукорозне киселине, фруктозе и других једињења. Висок садржај протеина (5,42%) има захваљујући чворићима у корену у којима се налазе бактерије азотофиксатори (Bacterium radicicola) које вежу азот из ваздуха и претварају га у вредне аминокиселине, а тако и у протеине. Уз протеине и угљене хидрате, треба поменути и масти и лецитин, који су прилично важни за нервни систем.

За време клијања грашка стварају се витамини Ц и E. Плод је одличан извор витамина Ц (50% препорученог дневног уноса), али га у осушеним плодовима има само у траговима. Витамин Е се садржи у малој количини, али је постојан током кувања. Витамина А има у траговима. Грашак је и одличан извор тиамина (витамин Б1) у сувим плодовима, а добар извор рибофлавина (витамин Б2), и ниацина који има улогу у метаболизму угљених хидрата, протеина и масти.

Модерна кулинарска употреба

In modern times peas are usually boiled or steamed, which breaks down the cell walls and makes the taste sweeter and the nutrients more bioavailable. Along with broad beans and lentils, these formed an important part of the diet of most people in the Middle East, North Africa and Europe during the Middle Ages.[10] By the 17th and 18th centuries, it had become popular to eat peas "green", that is, while they are immature and right after they are picked.[11] New cultivars of peas were developed by the English during this time, which became known as "garden" or "English" peas. The popularity of green peas spread to North America. Thomas Jefferson grew more than 30 cultivars of peas on his estate.[12]

Грашак у динстаном пиринчу

Fresh peas are often eaten boiled and flavored with butter and/or spearmint as a side dish vegetable. Salt and pepper are also commonly added to peas when served. Fresh peas are also used in pot pies, salads and casseroles. Pod peas (snow peas and snap peas) are used in stir-fried dishes, particularly those in American Chinese cuisine.[13] Pea pods do not keep well once picked, and if not used quickly, are best preserved by drying, canning or freezing within a few hours of harvest.[14]

In India, fresh peas are used in various dishes such as aloo matar (curried potatoes with peas) or mattar paneer (paneer cheese with peas), though they can be substituted with frozen peas as well. Peas are also eaten raw, as they are sweet when fresh off the bush. Green Peas known as Hasiru Batani in Kannada are used to make curry and Gasi.[15]

Pea soup is eaten in many other parts of the world, including northern Europe, parts of middle Europe, Russia, Iran, Iraq and India.[16]

In Hungary and Serbia, pea soup is often served with dumplings and spiced with hot paprika.[17][18][19]

In the United Kingdom, dried, rehydrated and mashed marrowfat peas, or cooked green split peas, known as mushy peas, are popular, originally in the north of England, but now ubiquitously, and especially as an accompaniment to fish and chips or meat pies, particularly in fish and chip shops. Sodium bicarbonate is sometimes added to soften the peas. In 2005, a poll of 2,000 people revealed the pea to be Britain's seventh favourite culinary vegetable.[20]

Processed peas are mature peas which have been dried, soaked and then heat treated (processed) to prevent spoilage—in the same manner as pasteurizing. Cooked peas are sometimes sold dried and coated with wasabi, salt, or other spices.[21]

In North America pea milk is produced and sold as an alternative to cow milk for a variety of reasons.[22]

Види још

Референце

  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Приступљено 7. 3. 2015. 
  2. ^ Rogers, Speed (2007). Man and the Biological World Read Books. pp. 169–170. ISBN 978-1-4067-3304-4. Retrieved on 2009-04-15.
  3. ^ „Pea”. Purdue.edu. Приступљено 2017-08-21. 
  4. ^ Nemecek, T.; Poore, J. (2018-06-01). „Reducing food's environmental impacts through producers and consumers”. Science. 360 (6392): 987—992. Bibcode:2018Sci...360..987P. ISSN 0036-8075. PMID 29853680. doi:10.1126/science.aaq0216 Слободан приступ. 
  5. ^ „Pea Golden Podded - The Diggers Club”. Архивирано из оригинала 2012-01-26. г. Приступљено 2018-07-24. 
  6. ^ „Purple podded peas”. Glallotments.co.uk. Архивирано из оригинала 18. 3. 2011. г. Приступљено 21. 8. 2017. 
  7. ^ Crop Plant Anatomy. CABI. 21. 8. 2017. ISBN 9781780640198. Приступљено 21. 8. 2017 — преко Google Books. 
  8. ^ „How to grow peas”. Royal Horticultural Society. Приступљено 21. 2. 2021. 
  9. ^ „Dry Field Pea”. Purdue.edu. Приступљено 2017-08-21. 
  10. ^ Bianchini, F.; Corbetta, F. (1976), The Complete Book of Fruits and Vegetables, New York: Crown, стр. 40, ISBN 978-0-517-52033-8 
  11. ^ Hedrick, U.P. (1919), „Sturtevant's Notes on Edible Plants”, Report of the New York Agricultural Experiment Station for the Year 1919 II, Albany: J.B Lyon Company, State Printers, Архивирано из оригинала 18. 7. 2011. г., Приступљено 26. 2. 2010 
  12. ^ Kafka, B. (2005), Vegetable LoveНеопходна слободна регистрација, New York: Artisan, стр. 297, ISBN 978-1-57965-168-8 
  13. ^ „Product how-to guides”. PCC Natural Markets. 
  14. ^ „Peas”. Glossary: BBC Good Food. BBC. Приступљено 2019-07-25. 
  15. ^ „Batani Gasi Recipe”. 19. 5. 2014. Приступљено 2. 5. 2020. 
  16. ^ „lansbladet.se” (PDF). 29. 12. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 12. 2016. г. Приступљено 21. 8. 2017. 
  17. ^ hungarianpaprika.net, Vida László -. „Green Pea Soup, Hungarian - Soups - Recipes - hungarianpaprika.net”. hungarianpaprika.net. Приступљено 11. 12. 2019. 
  18. ^ „Hungarian Pea Soup – Borsóleves”. Hungarian Tidbits. 15. 9. 2013. Приступљено 11. 12. 2019. 
  19. ^ „Hungarian Pea Soup with Nokedli | Just a Taste”. Just a Taste. 21. 1. 2009. Приступљено 11. 12. 2019. 
  20. ^ Wainwright, Martin (2005-05-23). „Onions come top for British palates”. The Guardian. London. 
  21. ^ Enders, Missy (2016-10-03). „Are Wasabi Peas Good For You”. The Healthy & Smart Choice Advocates. HESCA. Приступљено 24. 6. 2018. 
  22. ^ Vrabel, Jeff (2016-07-10). „If You Like Almond Milk, You'll Love...Pea Milk?”. Приступљено 2016-07-13. 

Литература

  • Петковић, Б. Марин, П. & Божа, П. 1995. Практикум из систематике виших биљака. Наука. Београд.
  • European Association for Grain Legume Research (AEP). Pea. https://web.archive.org/web/20061017214408/http://www.grainlegumes.com/default.asp?id_biblio=52 .
  • Hernández Bermejo, J. E. & León, J., (1992). Neglected crops: 1492 from a different perspective, Food and Agricultural Organization of the United Nations (FAO) Contents
  • Muehlbauer, F. J. and Tullu, A., (1997). Pisum sativum L. Purdue University. Pea
  • Oelke, E. A., Oplinger E. S., et al. (1991). Dry Field Pea. University of Wisconsin.Dry Field Pea

Спољашње везе

Грашак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Грашак&oldid=24256746”