Хрватска радио-телевизија

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Телевизија Загреб)

Координате: 45°47′34.883″N 15°58′28.613″E / 45.79302306° СГШ; 15.97461472° ИГД / 45.79302306; 15.97461472

Хрватска радио-телевизија
Типнационална медијска кућа
Земља Хрватска
ДоступностТВ: национална, сателитска, преко интернета
Радио: национална, преко интернета
СедиштеЗагреб
Власникдржавна телевизија
Кључни људиРоберт Швеб
Датум покретања15. мај 1926. (радио)
15. мај 1956. (телевизија)
Бивша именаТелевизија Загреб, ХТВ
Формат слике16:9
Веб-сајтhrt.hr
Хрватска радио-телевизија

Хрватска радио-телевизија (скраћ. ХРТ; хрв. Hrvatska radiotelevizija, скраћ. HRT) је хрватска јавна радијска и телевизијска установа. Као датум оснивања узима се 15. мај 1926. године, када је основана приватна радио-станица Радио Загреб. Програм је 15. маја 1926. почео речима „Хало, хало! Овдје Радио Загреб!”. Радио-станица је национализована 1940. године.

Телевизија Загреб је почела са емитовањем 15. маја 1956. године. ТВ Загреб је био прва телевизијска станица у СФРЈ. ТВ Загреб је и прва станица у СФРЈ која је увела регуларно емитовање трећег програма (1988. године). Трећи програм је био познат као З3. Под именом ХТВ 3 је постојао до 2004. када је канал денационализован, а лиценца је припала РТЛ-у; ХТВ 3 је обновљен 2012. године. Други програм је почео са емитовањем 1972. године. ТВ Загреб је био центар евровизијске размене за ЈРТ и студио из којег је потекло највише представника некадашње СФРЈ на Песми Евровизије.

Током 1990. године РТВ Загреб је променио име у Хрватски радио и телевизија (ТВ Загреб у Хрватска телевизија, скр. ХТВ), а 1995. у Хрватска радиотелевизија. Ова медијска кућа данас је најгледанија телевизија у Хрватској.[1]

Међу најуспешнијим емисијама ТВ Загреба су били квизови Квискотека и Бројке и слова, серија Смоговци итд.

Радијско емитовање[уреди | уреди извор]

Темеље хрватске радио-дифузије поставила је у марту 1924. група угледних интелектуалаца и пословних људи, која је основала Радио-клуб Загреб. Након двогодишњих напора, прибавили су концесију и друге државне дозволе и утемељили Радио-станицу Загреб, која је почела да емитује 15. маја 1926. године. Програм је почео речима „Хало, хало! Овдје Радио Загреб!”, а најавама уредника др Иве Стерна и спикерице Божене Беговић у 20.30 сати први се пут у етеру — на средњим таласима од 350 метара — чула Радио-станица Загреб и од тада у континуитету емитовала програм. За председника Радио-клуба Загреб су изабрали астронома и физичара др Отона Кучеру. Радио-клуб је имао 136 чланова: 124 Загрепчана и 12 из других хрватских градова. Радио-клуб је издавао и часопис Радио-спорт који је имао важну улогу у промовисању радио-дифузије. На подручју тадашње Загребачке дирекције пошта и телеграфа било је регистровано око педесетак радио-пријемника.

Радио Загреб пре и после Другог светског рата[уреди | уреди извор]

У сезони 1927/28. телефонским водом преко Беча станица се придруживала у заједничке емисије Мреже средњоевропских радио-станица (Беч, Праг, Варшава, Будимпешта итд.), а у јуну 1928. примљена је за пуноправног члана UIR-а (фр. Union Internationale de Radiodiffusion) у Женеви, заступајући тадашњу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, у којој — као ни у осталим државама на простору југоисточне Европе — тада још нису постојале друге радиодифузне установе.

После 1945. године, Радио Загреб (а касније и тадашња Телевизија Загреб) је био члан тадашње Европске радиодифузне уније (ЕБУ-а), и то као део Југословенске радио-телевизије. Након међународног признања Републике Хрватске и пријема у Уједињене нације, Хрватска радио-телевизија је 1. јануара 1993. године постала пуноправна чланица ЕБУ-а.

Прво седиште Радија Загреб било је на Марковом тргу 9, друго у Влашкој улици 116, а каснија су се налазила у Шубићевој 20 и Јуришићевој 4, са деловима на многим адресама у Загребу. Почетком 1995. у Дом Радио-телевизије на Присављу сели се и Радио, а први пут у историји већина делатности Хрватске радио-телевизије била је на једном месту.

Телевизијско емитовање[уреди | уреди извор]

Зграда ХРТ-а на Присављу

Дана 15. маја 1956. године у Томиславовом дому на Сљемену прорадио је први телевизијски предајник у тадашњој Југославији, али и југоисточном делу Европе. Следећа ТВ станица у региону је била ТВ Румунија, која је почела да емитује редовни програм у новогодишњој ноћи 31. децембра 1956. године, док је Мађарска телевизија почела са редовним програмом 1. маја 1957. године (експериментално емитовање у Мађарској је почело 1954).

Директним преносом свечаног отварања Загребачког велесајма на јужној обали Саве, 7. септембра 1956. године почело је емитовање Телевизије Загреб (пре када је 1958. у Београду основана друга телевизија). Редовно емитовање експерименталног програма Загребачке телевизије почело је 19. новембра исте године. Већ 12. маја 1957. године емитован је први директни телевизијски пренос фудбалске утакмице са стадиона на Максимиру, након којег су следили преноси и других спортских догађаја. 14. јула директно се преносило међународно спортско такмичење „Гyмнаестрада”, чиме су с радом почела и прва репортажна кола.

Дана 23. јула 1962. године, први пут сателитом Телстар врши се преузимање страног програма.

Велики технолошки заокрет се десио 8. априла 1963. године када је по први пут емитована магнетоскопски снимљена емисија; на Дан Радија и Телевизије 15. маја 1966. године, новопостављеним UHF одашиљачем од 10 кW на Сљемену, први пут је емитован програм у боји. Након тога креће и први ТВ дневник из Загреба, 1. октобра 1968. године (након десетогодишњег емитовања ТВ дневника из Београда).

Логотип Телевизије Загреб

Године које следе запамћене су по квалитетном расту и програмских и кадровских потенцијала. До тада је већина запослених дошла на Телевизију са Радија, а сада у оба медија долазе високообразовани новинари и инжењери са факултета. Повремено експериментално емитовање 2. програма Телевизије Загреб почело је 27. августа 1972. године. Такође се поступно експериментише и са програмом у боји који је већ пре био емитован из ТВ центра у Београду, а тих се година озбиљно размишља и о обједињавању погона на једној локацији, зато што су у то време редакције и погони били раштркани на више од 20 места по целом Загребу, тако да градња Дома Радио-телевизије на Присављу почиње полагањем камена темељца, 2. априла 1975. године. Крај 70-их важан је и због великог заокрета Телевизије у техничко-технолошком приступу. Телевизија уводи систем електронског прикупљања вести, познати ENG (енг. Electronic News Gathering), а већина сниматеља и монтажера с филма прелази на електронику.

То је и период великих пројеката, а посебно остају у сећању подухвати радника Радија и Телевизије везани уз Конференцију несврстаних у Колумбу 1976. године и Медитеранске игре у Сплиту 1979. Већ од 1983. године делови програма и технике се постепено селе у нови Дом на Присављу, а од 1988. године телевизијски програм се потпуно производи из нових простора. Два су спортска догађаја 80-их остала упамћена као врло успешни подухвати радника Радија и Телевизије Загреб. Први су Зимске олимпијске игре у Сарајеву 1984. године, на којима је Телевизија Загреб произвела око 50% свих телевизијских сигнала који су гледани у више од 100 земаља света, а квалитетом преноса надмашила све дотадашње преносе Олимпијских игара. Друга манифестација била је Универзијада 1987. године, која је баш захваљујући Радију и Телевизији надмашила своје спортско значење.

ТВ Загреб је прва станица у СФРЈ која је увела регуларно емитовање трећег програма 1988. године, познатог под називом З3. Трећи канал је 2004. године денационализован, а лиценца је припала РТЛ-у.

Дана 29. јуна 1990. Сабор Републике Хрватске изгласао је Закон којим је Радиотелевизија Загреб преименована у Хрватску радиотелевизију. Те године је 30. априла уведен телетекст као стални телевизијски сервис, а 4. маја 1990. године — због одржавања евровизијског такмичења у Загребу — пуштена је у рад предајничко-пријемна сателитска станица на Присављу. Уз велики организацијски подухват и успешну реализацију Евросонга у Загребу, те године ХРТ поставља нове стандарде спортских преноса праћењем Првенства Европе у атлетици одржаног у Сплиту.

За време Рата у Хрватској од јула 1991. године до фебруара 1992. године, ТВ Загреб је био главно националистичко упориште хрватске политике, тако да је постао један од главних циљева ЈНА. У рату је запоседнуто или уништено 80% одашиљачких објеката ХРТ-а. Петнаест великих предајника и тридесетак претварача је било ван употребе, а 16. августа и 4. октобра ракетиран је и централни одашиљач — Сљеме. Већина доступних оштећених објеката поправљена је током 1992. године, а до тада је програм емитован смањеном снагом или са резервних локација. Хрватска радио-телевизија је те године и службено иступила из ЈРТ-а. У то време ХРТ уједно почиње аналогно емитовање преко сателита Eutelsat 1 (29. август 1991. године) уз услуге Austria Telecom-а, а од 19. јуна 1992. године службу преузима сопствена сателитска станица на Eutelsatu 2.

Телевизија Загреб почела је радити у Јуришићевој 4, а затим и у Шубићевој 20 и оближњем Радничком дому, док је седиште било у Дежмановој 10. Телевизијски студији били су једно време у адаптираним просторима Машинско-бродограђевинског факултета. Иако градња Дома Радио-телевизије Загреб на Присављу почиње 1975. године, тек 1988. почиње стална производња и емитовање телевизијског програма са Присавља, а поједини делови су били у функцији већ од 1983. године.

Превођење са српског језика на хрватски[уреди | уреди извор]

Хрватски јавни сервис ХРТ, као и неколицина других ТВ станица из Хрватске, приморан је да преводи остварења српске кинематографије на хрватски језик.[2][3] Тако израз „куче у чакшире” из српског филма Зона Замфирова, који изговара Војин Ћетковић, ХРТ 1 је превео као „псић у хлачама”.[3][4] Пре овог законом условљеног инцидента, култна комедија „Жикина династија 2” режисера Зорана Чалића скинута је с програма друге хрватске ТВ станице (РТЛ-а) јер је Веће за електронске медије упозорило емитера да филм мора имати титлове на хрватском. Инсистирање Хрвата да преводе српске филмове датира од филма Ране, који је у тамошњим биоскопима приказиван као Озљеде. У мору бисера онога ко је хтео да баш на овом филму разграничи српство и хрватство нашао се и превод „исти к****, друго паковање — исти к****, други тетрапак”, као и још много сличних конструкција и небулоза које пластично доказују бесмисао тог посла.[3][5] На ХРТ-у је превођена и Ковачевићева драма Балкански шпијун.[6]

Организација[уреди | уреди извор]

ТВ канали[уреди | уреди извор]

Национални ТВ канали[уреди | уреди извор]

  • ХРТ 1 — вести, документарци, религијски програм, мозаичне емисије, серије и филмови
  • ХРТ 2 — спорт, музика, серије и филмови, образовни програм
  • ХРТ 3 — културно-уметнички и научни програм
  • ХРТ 4 — информативни програм
  • ХРТ плусугашен канал

Регионални ТВ центри[уреди | уреди извор]

  • ХРТ регионални центар Чаковец-Вараждин
  • ХРТ регионални центар Осијек
  • ХРТ регионални центар Ријека-Пула
  • ХРТ регионални центар Сплит Дубровник
  • ХРТ регионални центар Задар-Шибеник

Међународни ТВ канали[уреди | уреди извор]

Популарни ТВ програми[уреди | уреди извор]

Дневник је једна од најпопуларнијих емисија ХРТ-а
Бивши програми[уреди | уреди извор]
  • Мале тајне великих мајстора кухиње — кулинарски такмичарски шоу приказиван 1980-их
  • Квискотека — квиз домаћина Оливера Млакара приказиван 1980-их и 1990-их, а касније емитован и на конкурентској Новој ТВ
  • Слика на слику — политички магазин приказиван 1990-их
  • Упитник — квиз домаћина Јошка Локаса приказиван 2000-их, а касније емитован и на конкурентској Новој ТВ (приказивање је престало 2004. године)
  • Жељка Огреста и гости — ток-шоу приказиван почетком 1990-их, а касније и почетком 2000-их
  • Мотришта — политички информативни магазин приказиван 1990-их
  • Турбо Лимач Схоw — дечји суботњи програм домаћина Синише Цмрка
  • Дан за даном — мозаични поподневни програм
Предстојећи програми[уреди | уреди извор]
  • Dancing on Ice — плесни шоу
  • Big Saturday Live — суботњи вечерњи шоу
  • Friends — дечји недељни програм
  • Talks with Coffee — ток-шоу
  • Sunday Afternoon — недељни поподневни шоу
  • School work — едукацијски школски јутарњи магазин

Тренутно емитовање[уреди | уреди извор]

Шоуи светске продукције који се тренутно емитују на ХРТ-у (април 2014)[уреди | уреди извор]
Оригинално име Хрватски превод Порекло
Boardwalk Empire Carstvo poroka SAD
Homeland Домовина САД
Secret State Државне тајне УК
Doctor Who Доктор Who УК
The Simpsons Симпсони САД
Fringe Fringe САД
The Closer Завршни ударац САД
To Play the King Краљева игра УК
The Final Cut Завршни круг УК
Criminal Minds Злочиначки умови САД
Vera Vera УК
Gossip Girl Трачерица САД
Sex and the City Секс и град САД
Kojak Kojak САД
Edgemont Edgemont Канада
Schlosshotel Orth Хотел дворац Orth Аустрија
Der Winzerkönig Краљ винограда Аустрија
De Que Te Quiero, Te Quiero Знај да те волим Мексико
Batman: The Brave and the Bold Batman и храбри суперјунаци САД
Thunderstone Ватрена кугла Аустралија
M.I. High Школарци обавјештајци УК
Шоуи домаће продукције који се тренутно емитују на ХРТ-у (април 2014)[уреди | уреди извор]
Оригинално име Формат Порекло
Казалиште у кући sitcom Хрватска
Стипе у гостима sitcom Хрватска

Радио-станице[уреди | уреди извор]

Хрватска радио-телевизија на карти Хрватске
Сљеме
Сљеме
Пула
Пула
Сплит
Сплит
Осијек
Осијек
Ријека
Ријека
Задар
Задар
Книн
Книн
Дубровник
Дубровник
Мапа осам регионалних хрватских радио-станица

Хрватски радио тренутно има три националне и осам локалних радио-станица.[7]

Националне радио-станице[уреди | уреди извор]

  • ХР1 — информативни програм, религијске емисије, образовно-научне емисије, домаћа музика
  • ХР2 — домаћа и страна поп музика, сервисне информације, спортски преноси, вести за странце
  • ХР3 — вести из културе и уметности, драмски програм, класична и џез музика

Регионалне радио-станице[уреди | уреди извор]

Међународне радио-станице[уреди | уреди извор]

Интернетски радио-програм[уреди | уреди извор]

Музичка производња[уреди | уреди извор]

Лога[уреди | уреди извор]

1956—1990 1990 1990—1999 1999—

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Тријумф националне телевизије: ХТВ најгледанији у 9 од 11 категорија”. Приступљено 20. 6. 2015.
  2. ^ „Ако ћемо преводити Жикину династију, онда титл треба и предсједнику Србије Борису Тадићу у Дневнику” Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2014). јутарњи.хр. Приступљено 17. 8. 2015.
  3. ^ а б в „Да умреш од смеха, Хрвати преводе и Зону Замфирову: Није ’куче у чакшире’ већ ’псић у хлачама’!”. курир.рс. Приступљено 17. 8. 2015.
  4. ^ „ДРАМАТИЧНО ГЛУПО: Кад Хрвати преводе “Зону Замфирову” то изгледа овако (ФОТО)”. србијапресс.цом. Приступљено 17. 8. 2015.
  5. ^ „Маратонци са хрватским титлом (ВИДЕО)”. новимагазин.рс. Приступљено 17. 8. 2015.
  6. ^ „Хрвати превели Балканског шпијуна. новости.рс. Приступљено 17. 8. 2015.
  7. ^ Лист оф радио программе цонтент провидерс Архивирано на сајту Wayback Machine (8. новембар 2018). Цроатиан Пост анд Елецтрониц Цоммуницатионс Агенцy Приступљено 25. 10. 2011.
  8. ^ Хрватско слово. „70 година Тамбурашког оркестра”. ХИНА/ХС. 28. 10. 2011. пп. 2

Спољашње везе[уреди | уреди извор]