ГХБ рецептор
| Г протеин-спрегнути рецептор 172А | |
|---|---|
| Идентификатори | |
| Симбол | ГПР172А |
| Ентрез | 79581 |
| ХУГО | 30224 |
| ОМИМ | 607882 |
| РефСеq | НМ_024531 |
| УниПрот | Q9ХАБ3 |
| Остали подаци | |
| Локус | Хромозом 8 q24.3 |
Гама-хидроксибутератни рецептор, или GHB рецептор (GHBR), оригинално идентификован као GPR172A, је Г протеин-спрегнути рецептор који везује гама-хидроксибутерну киселину (GHB).
Историја[уреди | уреди извор]
Постојање специфичног GHB рецептора је било предвиђено на основу проучавања дејства GHB и сродних једињења, која првенствено делују на GABAB рецепторе, али такође показују низ ефеката за које је нађено да нису последица GABAB активности. Из тог разлога се сматрало да су произведени једним од неидентификованих рецептора. Након открића орфан Г-протеин спрегнутог рецептора GPR172A, утврђено је да је он заправо GHB рецептор.[1] GHB рецептор пацова је први пут био клониран и карактерисан 2003[2], а томе је следила људска изоформа 2007.[3]
Функција[уреди | уреди извор]
Функција GHB рецептора се знатно разликује од функције GABAB рецептора. GHBR нема хомологну секвенцу са GABAB рецептором, и селективни агонисти за GHB рецептор нису агонисти GABAB рецептора. Администрација неспецифичних GHBR/GABAB агониста заједно са селективним GABAB антагонистом, не производи седативни ефекат, уместо тога изазива стимулишући ефекат, чему следе конвулзије на вишим дозама, што се сматра да је посредовано повећањем Na+/K+ струје и повишеним ослобађањем допамина и глутамата.[4][5][6][7][8][9]
Селективни лиганди[уреди | уреди извор]
- (R)-4-[4′-(2-јодобензилокси)фенил]-GHB[10]
Агонисти[уреди | уреди извор]
- гама-хидроксибутерна киселина
- транс-хидроксикротонска киселина
- UMB66
- UMB68
- UMB72
- UMB86[11]
- (R)-3-хидроксициклопент-1-енекарбоксилна киселина
- NCS-356: 4-(4-хлорофенил)-4-хидрокси-бут-2-еноиска киселина
- NCS-435: 4-(п-метоксибензил)-GHB
- 4-(п-хлоробензил)-GHB
Антагонисти[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Снеад ОЦ (2000). „Евиденце фор а Г протеин-цоуплед гамма-хyдроxyбутyриц ацид рецептор”. Ј. Неуроцхем. 75 (5): 1986—96. ПМИД 11032888. дои:10.1046/ј.1471-4159.2000.0751986.x.
- ^ Андриамампандрy C; Талеб О; Вирy С; et al. (2003). „Cloning and characterization of a rat brain receptor that binds the endogenous neuromodulator gamma-hydroxybutyrate (GHB)”. FASEB J. 17 (12): 1691—3. PMID 12958178. doi:10.1096/fj.02-0846fje.
- ^ Andriamampandry C, Taleb O, Kemmel V, Humbert JP, Aunis D, Maitre M (2007). „Cloning and functional characterization of a gamma-hydroxybutyrate receptor identified in the human brain”. FASEB J. 21 (3): 885—95. PMID 17197387. doi:10.1096/fj.06-6509com.
- ^ Cash, C; Gobaille, S; Kemmel, V; Andriamampandry, C; Maitre, M (1999). „γ-hydroxybutyrate receptor function studied by the modulation of nitric oxide synthase activity in rat frontal cortex punches”. Biochemical Pharmacology. 58 (11): 1815—9. PMID 10571257. doi:10.1016/S0006-2952(99)00265-8.
- ^ Maitre M, Humbert JP, Kemmel V, Aunis D, Andriamampandry C (2005). „[A mechanism for gamma-hydroxybutyrate (GHB) as a drug and a substance of abuse]” [A mechanism for gamma-hydroxybutyrate (GHB) as a drug and a substance of abuse]. Med Sci (Paris) (на језику: French). 21 (3): 284—9. PMID 15745703. Архивирано из оригинала 15. 07. 2009. г. Приступљено 17. 03. 2011.
- ^ Castelli MP; Ferraro L; Mocci I; et al. (2003). „Selective gamma-hydroxybutyric acid receptor ligands increase extracellular glutamate in the hippocampus, but fail to activate G protein and to produce the sedative/hypnotic effect of gamma-hydroxybutyric acid”. J. Neurochem. 87 (3): 722—32. PMID 14535954. doi:10.1046/j.1471-4159.2003.02037.x.
- ^ Castelli MP (2008). „Multi-faceted aspects of gamma-hydroxybutyric Acid: a neurotransmitter, therapeutic agent and drug of abuse”. Mini Rev Med Chem. 8 (12): 1188—202. PMID 18855733. doi:10.2174/138955708786141025.
- ^ Crunelli V, Emri Z, Leresche N (2006). „Unravelling the brain targets of gamma-hydroxybutyric acid”. Curr Opin Pharmacol. 6 (1): 44—52. PMC 2174623
. PMID 16368267. doi:10.1016/j.coph.2005.10.001.
- ^ Carter LP, Koek W, France CP (2008). „Behavioral analyses of GHB: Receptor mechanisms”. Pharmacol. Ther. 121 (1): 100—14. PMC 2631377 . PMID 19010351. doi:10.1016/j.pharmthera.2008.10.003.
- ^ Høg S; Wellendorph P; Nielsen B; et al. (2008). „Новел Хигх-Аффинитy анд Селецтиве Биароматиц 4-Субститутед гамма-Хyдроxyбутyриц Ацид (ГХБ) Аналогуес ас ГХБ Лигандс: Десигн, Сyнтхесис, анд Биндинг Студиес”. Ј. Мед. Цхем. 51 (24): 8088—95. ПМИД 19053823. дои:10.1021/јм801112у.
- ^ Тицку МК, Мехта АК (2008). „Цхарацтеризатион анд пхармацологy оф тхе ГХБ рецептор”. Анналс оф тхе Неw Yорк Ацадемy оф Сциенцес. 1139: 374—85. ПМИД 18991884. дои:10.1196/анналс.1432.048.
