Velimir Ilić
| Velimir Ilić | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Velimir Ilić | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Datum rođenja | 28. maj 1951. | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Mesto rođenja | Čačak, FNRJ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Državljanstvo | Srbija | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Religija | Srpska pravoslavna crkva | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Univerzitet | Tehnološko-metalurški fakultet | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Profesija | Magistar tehnologije | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Porodica | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Deca | 5 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Politička stranka | Nova Srbija Ranije: Srpski pokret obnove (1990–1997) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Velimir Velja Ilić (Čačak, 28. maja 1951) je srpski političar, bivši ministar bez portfelja, zadužen za vanredne situacije (2014—2016), bivši ministar: za građevinu i urbanizam (2012—2014), za kapitalne investicije (2004—2007) i infrastrukturu (2007—2008) u Vladi Srbije i predsednik političke stranke Nova Srbija.
Politička karijera[uredi | uredi izvor]
Velja Ilić je rođen u Čačku 28. maja 1951. godine. Posle diplomiranja na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu, radio je za nekoliko građevinskih firmi. Privatnim preduzetništvom se počeo baviti 1986. godine. Magistrirao je 2005. godine.
Bio je član SKJ. Obavljao je funkciju Predsednika akcione konferencije Saveza komunista u preduzećima „Graditelj“ iz Gornjeg Milanovca[1] i „Hidrogradnja“ iz Čačka. Posle raspada SFRJ Ilić se učlanio u Srpski pokret obnove (SPO) 1990. godine. Izabran je za gradonačelnika Čačka 1996. pobedivši kandidata Socijalističke partije Srbije. Ubrzo potom (1997) napušta SPO čiji je bio potpredsednik, kao i lokalni odbor SPO, gde je bio predsednik i osniva političku partiju Novu Srbiju (NS) i postaje njen predsednik.
Septembra 2000. godine, na listi Demokratske opozicije Srbije (DOS) izabran je za poslanika u Saveznom parlamentu Savezne Republike Jugoslavije (kasnije Srbije i Crne Gore). Na izborima održanim 28. decembra 2003. izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Srbije ispred koalicije Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije, a od marta 2004. do maja 2007. bio je ministar za kapitalne investicije u vladi sa Vojislavom Koštunicom na čelu.
Za ministra za infrastrukturu u drugoj vladi sa Vojislavom Koštunicom na čelu izabran je 15. maja 2007. U tom svojstvu potpisao je 25. januara 2008. godine u Moskvi sporazum o saradnji između Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede, izgradnje gasovoda kroz Srbiju i prodaje većinskog dela NIS-a ruskom Gaspromu.
Na položaju ministra bio je do jula 2008. godine.
Nakon što je doživeo lakši moždani udar, 13. februara 2009. je hospitalizovan u Urgentnom centru u Beogradu.[2]
Kontroverze[uredi | uredi izvor]
Neposredno nakon što su izvršeni napadi na neke strane ambasade u Beogradu nakon samoproglašavanja nezavisnosti Kosova, februara 2008, Velimir Ilić je izjavio da je „i razbijanje prozora demokratija“ i da je bitno da je „srpska mladost stala na stranu pravde i države koja treba da se zaštiti i brani“, kao da i su „svi događaji bili vrlo pristojni u odnosu na šta je moglo biti“.[3] U narednih nekoliko dana funkcioneri LDP optužili su Velimira Ilića da je i pretio predsedniku te stranke Čedomiru Jovanoviću, navodno govoreći da „Čedomir Jovanović može da bude srećan ako doživi mart“. Funkcioneri LDP su najavili podizanje krivičnih prijava protiv Velimira Ilića. Velimir Ilić je odbacio optužbe, apelujući na nadležne organe da provere sve tvrdnje.[4]
Sredinom februara 2009. godine, Ilić je za govornicom Narodne skupštine protestovao zato što je pozivnice za zvaničnu proslavu Dana državnosti Srbije potpisao ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić, tvrdeći da je to „uvreda za Karađorđa i za sve što je srpsko“. Izjava je shvaćena kao referenca na činjenicu da je ministar Ljajić po nacionalnosti Bošnjak, i Vlada Srbije i brojne stranke i nevladine organizacije su najoštrije osudile ovu izjavu i ocenile je kao povredu Ustava i govor mržnje. Ilić je pojasnio da je negodovao zato što je pozivnice potpisao ministar za rad i socijalna pitanja, a ne zbog ministrove nacionalnosti.[2][5]
Lični podaci[uredi | uredi izvor]
Oženjen je i ima petoro dece.[6] Vojislav Ilić, bivši gradonačelnik Čačka, njegov je rođeni brat.
Dobitnik je više ordena Srpske pravoslavne crkve.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Istinomer - Velimir Ilić[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 22. 2. 2014. g. Pristupljeno 31. 7. 2013. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ a b „Ilić doživeo moždani udar“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. februar 2009), Blic, 13. 2. 2009., Pristupljeno 13. 2. 2009.
- ^ B92: „Ilić: demokratija je razbiti prozor“
- ^ B92: „LDP: Ministri podstiču nasilje“
- ^ „Vlada Srbije osudila Ilićevu izjavu“, B92, 13. 2. 2009., Pristupljeno 13. 2. 2009.
- ^ Radio-televizija Srbije: „Predizborna kampanja: obećanja, dueli i pregovori“[mrtva veza]
- ^ Mala su Veljina prsa da stanu sva ordenja („Blic“, 3. novembar 2013)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Ministri |
|  | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||
| ||||||||
| |||||
| Ministri |
| ||||
| |||||
