Dragutin Milutinović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ukoliko ste tražili drugu osobu, pogledajte članak Dragutin Milutinović (višeznačna odrednica).
Dragutin Milutinović
Dragutin Milutinović, kao pešad. pukovnik, komandant Šumadijske div. II. poz.
Lični podaci
Datum rođenja(1865-04-28)28. april 1865.
Mesto rođenjaBeloševac, kod Kragujevca, Kneževina Srbija
Datum smrti5. januar 1941.(1941-01-05) (75 god.)
Mesto smrtiBeograd, Kraljevina Jugoslavija
Vojna karijera
Čin Divizijski general
JedinicaJadranske trupe

Dragutin Milutinović (Beloševac, kod Kragujevca, 28. septembar 1865 – Beograd, 5. januar 1941) bio je srpski i jugoslovenski divizijski general, učesnik Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kancelar kraljevskih ordena, inspektor pešadije, član vojnog saveta i profesor Vojne akademije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Dragutin Milutinović rođen je u šumadijskom selu Beloševcu kod Kragujevca 28. septembra 1865. godine.[1] Osnovnu školu završio je u svom rodnom selu. Nakon toga odlazi u Kragujevac gde završava gimnaziju. Odmah nakon završene gimnazije, 18. septembra 1884. godine stupio je u Nižu školu Vojne akademije, kao pitomac XVII klase.[2] U čin narednika unapređen je 13. marta 1886. godine, a Vojnu akademiju završio je 22. avgusta 1887. godine kao drugi u rangu od 21 pitomca.[3] Nakon završene škole dobio je čin potporučnika i postavljen je 11. januara 1889. godine na dužnost vodnika 4. čete XI pešadijskog bataljona.[4] Kao državni pitomac poslat je na ušavršavanje u proleće 1891. godine u tada jednu od najprestižnijih vojnih škola –Nikolajevsku generalštabnu akademiju u Petrogradu.[2] Unapređen je u čin poručnika 2. avgusta 1892. godine.[5] Školovanje u Petrogradu završio je sa izuzetnim uspehom leta 1894. godine. Nakon povratka u zemlju postavljen je 12. jula 1894. godine za vodnika 4. čete IX pešadijskog bataljona.[6] Nakon toga postavljen je za komandira čete 5. gardijskog bataljona, gde je ostao sve do kraja 1896. godine. Na tom mestu 1895. godine unapređen je u čin đeneralštabnog kapetana druge klase. Do jeseni 1897. godine prvo je bio pomoćnik načelnika Đenerlaštaba Dunavske, a potom i Timočke divizijske oblasti.[3] Krajem 1897. godine dobija prekomandu za Beograd gde na Vojnoj akademiji radi kao honorarni profesor. Predavao je taktiku, strategiju, a od 1900. godine dobija još jedan predmet istoriju ratne veštine.[7] Pored redovne dužnosti 26. marta 1900. godine postavljen je za komandanta 12. bataljona III pešadisjkog puka.[8] Na predlog našeg Vojnog ministra unapređen je u čin majora 2. avgusta 1900. godine.[9] Posle nekoliko dana, tačnije 14. avgusta 1900. godine, postavljen je za načelnika Spoljnog odseka Operacijskog odeljenja Glavnog đeneralštaba.[10] Po službenoj dužnosti odlazi u Negotin gde je 19. aprila 1902. godine postavljen za komandanta XIII pešadijskog puka Hajduk Veljka.[11] Uz posebne preporuke stečenene ranijim komandnim i štabnim dužnostima preporučilo je Dragutina Milutinovića za načelnika Unutrašnjeg odseka Operacijskog odeljenja Glavnog đeneralštaba 4. jula 1903. godine.[12] Početkom septembra 1903. godine kao honorarni profesor dobija još jedan premet - ratnu istoriju.[13] Izuzetno poznavanje ratne veštine i širina opšteg i vojnog obrazovanja preporučili su ga za pedagoške dužnosti. Za redovnog profesora Vojne akademije izabran je 10. januara 1904. godine.[14] Na predlog Predsednika Ministarskog saveta, zastupnika Vojnog ministra generala Save Grujića, Dragutin Milutinović izabran je 29. oktobra 1904. godine za načelnika Đeneralštaba Dunavske divizije[15], što je u tadašnjoj vojnoj nomenklaturi Kraljevine Srbije predstavljalo jednu od najviših i najznačajnijih štabnih dužnosti. U čin potpukovnika unapređen je 2. aprila 1906. godine.[16] Za komandanta XII pešadijskog puka Cara Lazara postavljen je 18. maja 1906. godine.[17] Početkom avgusta 1906. godine kao honorarni profesor dobija još jedan premet – administraciju.[18] Takođe, 3. avgusta 1906. godine postavnjen je na mesto načelnika Izveštajnog odseka Operacijskog odeljenja Glavnog Đeneralštaba.[19] Pored redovne dužnosti na Vojnoj akademiji predavao taktiku, strategiju, istoriju ratne veštine i vojnu administraciju, s manjim prekidima zbog službovanja van Beograda, sve do jeseni 1908. godine.[20] Od 1908. godine, paralelno sa redovnom dužnošću bio je lični profesor taktike s rešavanjem taktičkih zadataka prestolonasledniku Đorđu Karađorđeviću.[2] Početkom aprila 1909. godine postavljenje za komandanta XIX pešadijskog puka u Kragujevcu.[21] Zbog učestalih sukoba sa đeneralom Radomirom Putnikom, Milutinović je 27. juna 1911. godine, a po svojoj molbi, preveden iz đeneralštabne struke u pešadiju sa istim činom koji je do sada imao.[22] S položaja u Beogradu otišao je na mesto komandanta XII pešadijskog puka u Kruševcu, gde se zadržao do 2. aprila 1912. godine kada je postavljen za pomoćnika komandanta Timočke divizijske oblasti, čija se komanda nalazila u Zaječaru.[23]

Prvi balkanski rat[uredi | uredi izvor]

Srpska vojska počela je sa mobilizacijom septembra 1912. godine, a na mestu zamenika komandanta Timočke divizije bio je Dragutin Milutinović, pošto se ostareli komandant pukovnik Miloš Paunović nalazio na odsustvu zbog bolesti. Milutinović je uspešno obavio mobilizaciju uprkos svim problemima vezanih za slabu materijalnu situaciju. U skladu sa utvrđenim ratnim planom Timočka divizija je ušla u sastav Prve armije pod komandom prestolonaslednika Aleksandra.[21] Milutinović je tokom Prvog balkanskog rata uspešno komandovao Timočkom divizijom tokom Kumanovkse i Bitoljske bitke i istakao se ličnom inicijativom.

Drugi balkanski rat[uredi | uredi izvor]

Tokom Drugog balkanskog rata njegova divizija bila je u sklopu Treće armije, pod komandom đenerala Božidara Jankovića. U jeku Bregalničke bitke u dolini Vardara, Timočka divizija bila je napadnuta od višestruko jačih bugarskih snaga. Zahvaljujući odličnom komandovanju i nadljudskoj snazi svojih oficira i vojnika, uspela je da zadrži bugarsko napredovanje.[2] Posle dmobilizacije srpske vojske avgusta 1913. godine, Dragutin Milutinović je u činu pukovnika postavljen na dužnost komandanta novoformirane Ibarske divizijske oblasti.[2]

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Neposredno po objavi mobilizacije, jula 1914. godine, Dragutin Milutinović imenovan je za komandanta Šumadijske divizije II poziva. Po prekomandi odlazi u Kragujevac, koji je bio određen za mobilizacijsko mesto divizije. Tokom Prvog svetskog rata Šumadijska divizija II poziva bila je u sastavu Užičke vojske kojom je komandovao general Miloš Božanović. U prvim operacijama avgusta 1914. godine u Cerskoj bici sa svojom divizijom odolevao je napadu XV korpus austrougarske vojske, ali je na kraju bitke uspeo da povrati i zadrži svoje položaje.[24] Tokom Kolubarske bitke, koja je vođena tokom novembra i decembra 1914. godine, Šumadijska divizija pod vodstvom Dragutina Milutinovića odigrala je jednu od najvažnijih uloga. Prema prvobitnom planu austrougarske vojska imala je zadatak da izvrši proboj na mestu gde su se nalazile trupe Šumadijske divizije. Napadi austrougarske vojske na potezu Gojna Gora-Pranjani ostali su bez uspeda, da bi se nakon tri dana borbe neprijatelj iz dosta žrtava povukao.[24] Sredinom decembra 1914. godine trupe Šumadijske divizije izbijaju na zapadnu granicu Kraljevine Srbije na Drini primoravši neprijatelja da se povuče na levu obalu Drine. Za uspeh u Kolubarskoj bici, za pokazanu hrabrost i odlučnost, Dragutin Milutinović dobija Karađorđevu zvezdu sa mačevima o vratu.[25] Uprkos izuzetnom komandovanju i priznanju koje je dobio, pukovnik Milutinović je u proleća 1915. godine, u vreme zatišja na frontu i borbe sa epidemijom tifusa smenjen sa mesta komandanta Šumadijske divizije, usled intriga i lične netrpeljivosti vojvode Putnika.[2] Početak austrougarsko-nemačko-bugarskog napada na Srbiju početkom oktobra 1915. godine odveo je Dragutina Milutinovića na novu dužnost. Štab Vrhovne komande hitno je formirao Vardarsku diviziju koju su poverili na vođenje Milutinoviću. Tokom 1915. godine Dragutin Milutinović komanduje Vardarskom divizijom i omogućava izvlačenje naših snaga sa Kosova ka Albaniji i dalje na Krf, gde se pristupilo reorganizaciji srpske vojske.[26] Po dolasku naše vojske na Krf, Milutinović odlazi u Bizertu gde se stara i zalaže da u dalekoj i stranoj zemlji održi duh i život naših ljudi.

Početkom 1917. godine odlazi iz Bizerte za Rusiju gde je postavljen na mesto komandanta I srpske dobrovoljačke divizije umesto generala Stevana Hadžića.[24] Krajem avgusta 1917. godine ova divizija poslata je na rumunski front. Tu se nisu dugo zadržali, pa je početkom oktobra 1917. godine započelo transportovanje na Solunski front gde su stigli januara 1918. godine. U Solunu je divizija rasformirana, pa je Dragutin Milutinović dobio novu dužnost. Postao je komandant Skadarskih i Jadranskih trupa sa specijalnim zadatkom da izbije na Jadransko more i da zauzme Skadar. Regent Aleksandar mu je pred odlazak na dužnost jasno naglasio da se prostor mora osigurati od Italijana i da se po svaku cenu spreči povratak kralja Nikole u Crnu Goru.[2] Milutinović je sa svojom divizijom potukao austrougarsku 47. diviziju, oslobodio Skadar, a potom u saradnji sa crnogorskim ustanicima oslobodio i celu Crnu Goru.[24] Na predlog Vojnog ministra đenerala Mihaila Rašića, Dragutin Milutinović unapređen je u čin đenerala 3. novembra 1918. godine.[1]

Povratak u Srbiju[uredi | uredi izvor]

Nakon povratka u Srbiju, đeneral Milutinović postavljen je 2. maja 1919. godine na mesto inspektora pešadije, umesto đenerala Ljubomira Milića.[27] Kao inspektor pešadije bavio se izradom novog zakona o vojsci.

Na predlog Predsednika Ministarskog saveta, đeneral Milutinović postavljen je 3. decembra 1922. godine na položaj kancelara Kraljevskih ordena.[28] Sa mesta kancelara Kraljevskih ordena smenjen je 17. januara 1924. godine i postavljen na dužnost u Ministarstvu vojske i mornarice.[29] Za člana Vojnog saveta i Ministra dvora postavljen je 30. decembra 1925. godine.[30] Dragutin Milutinović odlazi u penziju 26. januara 1927. godine.[1] Svoje penzionerske dana provodio je u Beogradu, baveći se pretežno pisanjem uspomena iz minulih ratova, vojnom istorijom i teorijom i prevodilačkim radom.

U više navrata je bio član Akademskog saveta Vojne akademije. Bio je član ispitne komisije za čin pešadijskog, konjičkog, artiljerskog, inžinjerskog, sanitetskog majora za 1901, 1902, 1903, 1904, 1905, 1906 godinu.

Dragutin Milutinović napisao je dosta radova koji su objavljeni u časopisima Ratnik, Nedeljni pregled, Bosanska vila, Novi život, Misao, Srpski književni glasnik, kao i u dnevim listovima Politika i Vreme. Đeneral Dragutin Milutinović umro je 5. januara 1941. godine u Beogradu usled zapaljenja pluća u svojoj 75. godini života.[24]

Porodične prilike[uredi | uredi izvor]

Živeo je u svojoj kući na Voždovcu u ulici Jove Ilića broj 103.[1] Od 1903. godine oženjen je gospođom Milkom, ćerkom rezervnog pukovnika Save Petkovića. Imao je sinove Savu i Milana - oficiri JV i JNA i Mirka – pravnika, šefa protokola i kabineta Josipa Broza Tita.[2]

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Domaća[uredi | uredi izvor]


Strana[uredi | uredi izvor]

  • Nacionalni orden Legije časti III reda
  • Rumunska kruna I stepena
  • Orden Svetog Vladimira sa mačevima III reda
  • Orden Svetog Vladimira sa mačevima IV reda
  • Orden Nišan Iftikar II reda
  • Orden Nišan Iftikar III reda
  • Ratni krst

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Milutinović D., Francusko-nemački rat : 1870-71. god. : karte i planovi operacija od početka rata do Sedana - Beograd : Štamparska radionica Ministarstva vojnoga, 1901.
    Milutinović D., Francusko-nemački rat : 1870-71. god. : karte i planovi operacija od početka rata do Sedana - Beograd : Štamparska radionica Ministarstva vojnoga, 1901.
  • Milutinović D., Timočka divizija : II poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912—1913. godine : beleške : sa jednom kartom u prilogu - Beograd : Štamparija Skerlić 1926.
    Milutinović D., Timočka divizija : II poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912—1913. godine : beleške : sa jednom kartom u prilogu - Beograd : Štamparija Skerlić 1926.
  • Milutinović D., Bonapartin italijanski rat : 1796-1797 : sa 19 karata i skica - U Beogradu : Štamparija Svetozara Nikolića, 1902.
    Milutinović D., Bonapartin italijanski rat : 1796-1797 : sa 19 karata i skica - U Beogradu : Štamparija Svetozara Nikolića, 1902.
  • Milutinović D., Rusko-turski rat 1877—78. godine na Balkanskom poluostrvu : sa 18 karata i skica - Beograd : Štamparija Andre Jovanovića, 1902.
    Milutinović D., Rusko-turski rat 1877—78. godine na Balkanskom poluostrvu : sa 18 karata i skica - Beograd : Štamparija Andre Jovanovića, 1902.
  • Milutinović D., Povodom knjige vojvode Petra Bojovića: Odbrana Kosovoga Polja - Beograd : Narodna samouprava, 1923.
    Milutinović D., Povodom knjige vojvode Petra Bojovića: Odbrana Kosovoga Polja - Beograd : Narodna samouprava, 1923.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Bjelajac, Mile. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. : studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2004. str. 218. ISBN 978-86-7005-039-6. 
  2. ^ a b v g d đ e ž Milutinović, Dragutin. Šumadijska divizija II poziva (1914–1915) : memoarski zapisi. Beograd : Media centar "Odbrana", 2015. str. 13—28. ISBN 978-86-335-0475-1. 
  3. ^ a b Vojnoistorijski institut i arhiv, K-1121/101, Dosije Dragutina Milutinovića.
  4. ^ Službeni vojni list, godina 9, broj 1-2, od 12. 01. 1889. godine. str. 13-14.
  5. ^ Službeni vojni list, godina 12, broj 31-32, od 08. 08. 1892. godine. str. 897-898.
  6. ^ Službeni vojni list, godina 14, broj 30, od 16. 07. 1894. godine. str. 819-820.
  7. ^ Službeni vojni list, godina 20, broj 40, od 07. 10. 1900. godine. str. 919-920.
  8. ^ Službeni vojni list, godina 20, broj 13, od 02. 04. 1900. godine. str. 272-273.
  9. ^ Službeni vojni list, godina 20, vanredni broj od 02. 08. 1900. godine. str. 641-642.
  10. ^ Službeni vojni list, godina 20, broj 33, od 19. 08. 1900. godine. str. 721-722.
  11. ^ Službeni vojni list, godina 22, broj 16, od 20. 04. 1902. godine. str. 295-296.
  12. ^ Službeni vojni list, godina 23, broj 27, od 06. 07. 1903. godine. str. 539-540.
  13. ^ Službeni vojni list, godina 23, broj 37, od 14. 09. 1903. godine. str. 723-724.
  14. ^ Službeni vojni list, godina 24, broj 3, od 18. 01. 1904. godine. str. 41-42.
  15. ^ Službeni vojni list, godina 24, broj 40-41, od 07. 11. 1904. godine. str. 801-802.
  16. ^ Službeni vojni list, godina 26, broj 10, od 05. 04. 1906. godine. str. 185-186.
  17. ^ Službeni vojni list, godina 26, broj 15, od 25. 05. 1906. godine. str. 299-300.
  18. ^ Službeni vojni list, godina 26, broj 23, od 18. 08. 1906. godine. str. 489-490.
  19. ^ Službeni vojni list, godina 26, broj 23, od 18. 08. 1906. godine. str. 481-482.
  20. ^ Spomenica sedamdesetpetogodišnjice Vojne akademije : 1850-1925. Beograd : Štamparska radionica Ministarstva Vojske i Mornarice, 1925. str. 234. 
  21. ^ a b Popov, Čedomir. Srpski biografski rečnik, Knjiga 6, Mar-Miš. - Novi Sad : Matica srpska, 2014. str. 688. ISBN 978-86-7946-149-0. 
  22. ^ Službeni vojni list, godina 31, broj 15, od 29. 06. 1911. godine. str. 389-390.
  23. ^ Službeni vojni list, godina 32, broj 8, od 04. 04. 1912. godine. str. 157-158.
  24. ^ a b v g d „Umro je general Dragutin Milutinović, jedan od naših najboljih ratnih komandanata”. Politika. godina XXXVIII, broj 11709: 16. 5. 1. 1941. 
  25. ^ Službeni vojni list, godina 35, broj 15, od 04. 06. 1915. godine. str. 279-280.
  26. ^ „Smrću generala Dragutina S. Milutinovića nestalo je i poslednjeg našeg ratnog komandanta divizije iz 1912.”. Vreme (godina XXI, broj 6829): 7. 29. 1. 1941. 
  27. ^ Službeni vojni list, godina 38, broj 14, od 03. 05. 1919. godine. str. 317-318.
  28. ^ Službeni vojni list, godina 41, broj 52, od 13. 12. 1922. godine. str. 2257-2258.
  29. ^ Službeni vojni list, godina 43, broj 3, od 18. 01. 1924. godine. str. 73-74.
  30. ^ Službeni vojni list, godina 44, broj 60, od 31. 12. 1925. godine. str. 2089-2090.


Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Popov, Čedomir. Srpski biografski rečnik, Knjiga 6, Mar-Miš. - Novi Sad : Matica srpska, 2014. str. 688. ISBN 978-86-7946-149-0. 
  • Spomenica sedamdesetpetogodišnjice Vojne akademije : 1850-1925. Beograd : Štamparska radionica Ministarstva Vojske i Mornarice, 1925. str. 234. 
  • Milutinović, Dragutin. Šumadijska divizija II poziva (1914–1915) : memoarski zapisi. Beograd : Media centar "Odbrana", 2015. str. 13—28. ISBN 978-86-335-0475-1. 
  • Bjelajac, Mile. Generali i admirali Kraljevine Jugoslavije 1918-1941. : studija o vojnoj eliti i biografski leksikon. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2004. str. 218. ISBN 978-86-7005-039-6. 
  • Milutinović D., Francusko-nemački rat : 1870-71. god. : karte i planovi operacija od početka rata do Sedana - Beograd : Štamparska radionica Ministarstva vojnoga, 1901.
  • Milutinović D., Rusko-turski rat 1877—78. godine na Balkanskom poluostrvu : sa 18 karata i skica - Beograd : Štamparija Andre Jovanovića, 1902.
  • Milutinović D., Bonapartin italijanski rat : 1796-1797 : sa 19 karata i skica - U Beogradu : Štamparija Svetozara Nikolića, 1902.
  • Woyde, Karl Mavrikievich, Inicijativa potčinjenih u ratu ; preveo Dragutin Milutinović. - U Beogradu : Štamparija D. Dimitrijevića, 1905.
  • Lebedev B. T., Taktička četna obuka : napad : prema iskustvu dobivenom iz Rusko-Japanskoga rata ; preveo s petog izdanja Dragutin Milutinović - Beograd : Štamparija Srbija, 1909.
  • Milutinović D., Povodom knjige vojvode Petra Bojovića: Odbrana Kosovoga Polja - Beograd : Narodna samouprava, 1923.
  • Milutinović D., Timočka divizija : II poz. nar. vojske u I. i II. balkanskom ratu 1912—1913. godine : beleške : sa jednom kartom u prilogu - Beograd : Štamparija Skerlić 1926.
  • Dimitrijević B., Knjiga naredbi rovovske baterije Timočke divizije : 1916-1918, Zaječar : Narodni muzej, 2004.
  • Dimitrijević M.. Kumanovo - Bregalnica : svetski značaj Kumanovske bitke : Bregalnička bitka na osnovu bugarskih dokumenata, Beograd : Knjižarnica Gece Kona, 1923
  • Tomac P., Prvi svetski rat: 1914-1918, Beograd: Vojnoizdavački zavod. 1973.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Драгутин_Милутиновић&oldid=26408575”