Žitarice

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Жито)
Idi na: navigaciju, pretragu
Proizvodi od žitarica

Žitarice su jednogodišnje biljke iz familije trava (Gramineae), čiji zrnasti plodovi (žita) služe za ishranu i kao sirovina u prehrambenoj industriji. Nazivaju se i hlebna žita ili cerealije.

Plodovi žitarica su bogati ugljenim hidratima, belančevinama, celulozom, mineralnim materijama i vitaminima.

Podela i sistematika žitarica[uredi]

U prvom redu to su: pšenica (triticum), raž (secale), ječam (hordeum), pirinač (oriza), ovas (avena) i kukuruz (zea mays). Pored navedenih u žita se ubrajaju proso (panicum), sirak (sorgum), heljda (pseudocerealija iz familije Fagopyrum ) i hibrid pšenice i raži pod nazivom triticale.

Prema nekim botaničkim osobinama, žita se dele na prava ili strna, koja imaju cvet u obliku klasa i prosolika čiji je cvet u obliku metlice. U prava ili strna žita ubrajaju se pšenica, raž, ječam i ovas, a u prosolika pirinač i kukuruz.

Žita se dele i prema načinu prerade. Žita koja se prerađuju mlevenjem imaju naziv mlinske sirovine, dok žita koja se prerađuju ljuštenjem imaju zajednički naziv ljuštine.

Pšenica[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Pšenica

Najznačajnija mlinska sirovina svakako je pšenica. Osnovna sistematizacija je botanička. Ekonomski najznačajnija je obična pšenica (triticum aestivum). Druga po značaju tvrda pšenica (triticum durum) a slede engleska pšenica (triticum tugidum), patuljasta pšenica (triticum compactum) i druge. Pšenica se grupiše i prema vremenu setve odnosno žetve. Po ovoj podeli sve pšenice svrstavaju se u tri grupe. Prvu grupu čine ozime, drugu jare a treću čine fakultativne pšenice.

Raž[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Raž

Sa stanovišta prerade interesantna je samo jedna vrsta pod nazivom cereale i to varijetet vulgare. Pored rada na selekcijama raži i pšenice, u poslednje vreme dosta se radi na njihovom ukrštanju pri čemu se dobijaju hibridi pod nazivom tritikale (triticale).

Ječam[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Ječam

Sve forme ječma svrstane su u jednu vrstu pod nazivom hordeum sativum i to:

  • I grupa - višeredi ječam
  • II grupa - prelazni ječam
  • III grupa - dvoredi ječam
  • IV grupa - nepotpuni ječam
  • V grupa - labilni ječam

Selekcija ječma ide u dva osnovna pravca i to prema nameni. Ječam namenjen za proizvodnju slada i ječam namenjen za animalnu i humanu ishranu treba da je sa što većim udelom belančevina. I u jednom i u drugom pravcu do sada je izabran veliki broj sorti, koje su prilagođene određenim agroekološkim uslovima.

Ovas[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Ovas

Zbog nekoliko zahteva sa povećanom količinom vodenog taloga rasprostranjenost ovasa je relativno mala. Većina kulturnih formi ovasa se deli na ovas metličar i ovas zastavičar. Obe podvrste imaju više varijateta koji se razilikuju po broju zrna. U okviru svakog varijateta selekcionisano je više sorti.

Pirinač[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Pirinač

Sve kulturne forme pirinča spadaju u jednu vrstu pod na zivom običan pirinač (oriza sativa). U toj se vrsti razlikuje veliki broj varijateta koji se razliuju prema prisutnosti ili odsustvu osja, boji osja i plevice, boji, veličini i obliku zrna i drugim osobinama. U okviru varijateta do sada je selekcionisano više hiljada sorti.

Kukuruz[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Kukuruz

Kukuruz se može svrstati u sledeću grupu: kokičar, tvrdunac, zuban, mekunac, vošteni kukuruz, šećerac i plevičar. Pored nabrojanih ima i drugih grupa koje nisu značajne sa stanovišta industrijske prerade. Od svih grupa ekonomski su najznačajniji zubani i tvrdunci.

Spoljašnje veze[uredi]