Kornej Hejmans

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kornej Hejmans
Lični podaci
Datum rođenja(1892-03-28)28. mart 1892.
Mesto rođenjaGent, Belgija
Datum smrti18. jul 1968.(1968-07-18) (76 god.)
Mesto smrtiKnoke, Belgija
Naučni rad
Poljefiziologija, farmakologija, farmakodinamika
InstitucijaUniverzitetu u Gentu, Gent, Belgija
Poznat pofarmakologija, Farmakodinamika, toksikologija, fiziologija
NagradeNobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 1938.

Kornej Hejmans (hol. Corneel Jean François Heymans), Gent, 28. mart 1892 — Knoke, 18. jul 1968, je bio belgijski fiziolog i farmakolog.[1] Dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1938. godine za otkriće uloge sinusnih i aortnih mehanizama u regulaciji disanja.[1][2][3]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Kornej Hejmans je rođen 28. marta 1892. godine u Gentu (hol. Gent), Belgija, kao najstariji od osmoro dece belgijskog profesora farmakologije Žan Fransoa Hejmansa i majke Mari Henriet Hejmans rođene u Nemačkoj. Njegov otac je bio osnivač prvog belgijskog farmakološkog instituta u Gentu, koji je dobio ime po njemu, Hejmans Institut (hol. Heymans Instituut).[4] Hejmans je osnovno i srednje obrazovanje stekao pohađajući Sent Livens koledž u Gentu (hol. Sint-Lievenscollege, Gent), Sent Jozef koledž u Turnhautu (hol. Sint-Jozefcollege, Turnhout) i Sent Barbara koledž u Gentu (hol. Sint-Barbaracollege, Gent). Zatim upisuje studije medicine na Univerzitetu u Gentu (hol. Universiteit Gent) 1911. godine da bi doktorirao 1920. godine.[5] Nakon školovanja u Gentu, radio je na Koledž de Frans u Parizu (franc. Collège de France, Paris) kod prof. Ežena Glea (franc. Eugène Gle), na Univerzitetu u Lozani (franc. Université de Lausanne) kod prof. Morisa Artusa (franc. Maurice Arthus), na Univerzitetu u Beču (nem. Universiteit van Wenen) kod prof. Hansa Horsta Majera (nem. Hans Horst Meyer), na Univerzitetskom koledžu u Londonu (engl. University College London), kod prof. Ernesta Starlinga (engl. Ernest Starling) i na Medicinskom fakultetu Univerziteta Kejs Vestern Rezerv u SAD, Klivlend, Ohajo (engl. Case Western Reserve University School of Medicine, Cleveland, Ohio, United States), kod profesora Karla J. Vigersa (engl. Carl J. Wiggers). Kao profesor farmakologije na Univerzitetu u Gentu, počeo je da radi 1930. godine.[1]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Hejmans je karijeru započeo kao predavač farmakologije na Univerzitetu u Gentu 1922. godine, da bi preuzeo funkciju profesora farmakologije od svog oca 1930. godine. Istovremeno je postavljen za šefa Katedre farmakologije, farmakodinamike i toksikologije kao i za direktora Instituta Hejmans.[1] U okviru svog istraživanja, on se prvenstveno fokusirao na regulaciju disanja kod sisara i na to kako na njega utiču nervni sistem, cirkulatorni i metabolički procesi i farmakološka sredstva. Posebno se posvetio rasvetljavanju telesnih struktura uključenih u regulaciju disanja i uticaja različitih fizioloških parametara.[6] Zajedno sa ocem otkrio je hemoreceptore koji se nalaze u luku aorte, preko kojih se detektuje povećana koncentracija ugljen dioksida ili smanjena koncentracija kiseonika (hipoksija) u krvi i preko vagusnog nerva prenosi u nervni centar koji reguliše disanje, što dovodi do povećanje respiratorne aktivnosti. Takođe su uspeli da pokažu da smanjenje nivoa ugljen dioksida ili povećanje krvnog pritiska dovode do inhibicije disanja.[7] On i njegove kolege su početkom 1930-ih demonstrirali prisustvo hemoreceptora u karotidnom sinusu pored baroreceptora čije je prisustvo već bilo poznato i tako uspeli da dokažu da regulatorna funkcija sinusnog regiona uključuje ne samo uticaj na cirkulaciju, već i regulaciju disanja.[7] Otkriće refleksogene uloge područja kardio-aorte i karotidnog sinusa u regulaciji disanja, pre svega, donelo je Hejmansu Nobelovu nagradu 1938. godine za fiziologiju ili medicinu.[1] Zbog izbijanja Drugog svetskog rata i okupacije Belgije, nije mogao lično da prisustvuje ceremoniji u Stokholmu pa mu je švedski ambasador u januaru 1941. godine uručio nagradu u sali za predavanja na Univerzitetu u Gentu.[6] Tokom svojih istraživanja, Hejmans je objavio oko 800 članaka u specijalizovanim časopisima i nekoliko monografija. Pored svoje profesorske pozicije na Univerzitetu u Gentu, Hejmans je držao gostujuća predavanja na brojnim univerzitetima širom sveta. Radio je i kao profesor emeritus od 1963. godine. Njegov rad doveo je do fundamentalne revizije i proširenja ranije važećeg modela respiratorne fiziologije. Njegova otkrića su i dalje od fundamentalnog kliničkog značaja u anesteziji, kao i u hitnoj i intenzivnoj medicini za farmakološki tretman cirkulatornih i respiratornih poremećaja.

Počasti i nagrade[uredi | uredi izvor]

Izabran je za člana Papske akademije nauka (lat. Pontificia Academia Scientiarum)[1], Britanskog kraljevskog društva umetnosti (engl. Royal Society of Arts, RSA)[1], Francuske akademije nauka (franc. Académie des sciences, France)[1], Američkog filozofskog društva (engl. American Philosophical Society, APS)[8], Hajdelberške akademije nauka (nem. Heidelberger Akademie der Wissenschaften, HAdW)[1], Kraljevske holandske akademije nauka (hol. Nederlandse Akademie van Wetenschappen, KNAW)[1] i Njujorške akademije nauka (engl. New York Academy of Sciences, NYAS)[1]. Bio je izabran za predsednika Međunarodne unije fizioloških nauka (engl. International Union of Physiological Sciences, IUSP), i predsednika Međunarodnog saveta farmakologa (engl. International Council of Pharmacologists, IUSP)[1]. Dobitnik je Nobelova nagrade za fiziologiju ili medicinu 1938. godine za otkriće uloge sinusnih i aortnih mehanizama u regulaciji disanja.[1] Pored Nobelove nagrade dobio je i više međunarodnih nagrada i priznanja uključujući, Bursure (franc. ​​Bourceret) nagradu Pariske medicinske akademije (franc. Académie de Médecine de Paris), 1930[1], De Sajon (ital. De Cyon) nagradu Univerziteta u Bolonji (ital. Università di Bologna) 1931[1], nagradu Bergi (nem. Bürgi) Univerziteta u Bernu (nem. Universität Bern),1931[1], Montion (franc. Montyon) nagradu Francuske akademije nauka (franc. Académie des sciences, France),1934[1], kao i nagradu Pije XI (lat. Pius XI) Papske akademije nauka (lat. Pontificia Academia Scientiarum) 1938. godine.[1]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o „Corneille Heymans Facts”. The Nobel Prize in Physiology or Medicine 1938. 12. 12. 1945. Pristupljeno 23. 11. 2023. 
  2. ^ Chen, K.K. (1969). The first sixty years 1908-1969 (PDF). The American Society for Pharmacology and Experimental Therapeutics. str. 145. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 01. 2014. g. Pristupljeno 23. 11. 2023. 
  3. ^ „Corneille Heymans | Nobel Prize, Nervous System & Respiration | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-23. 
  4. ^ „Heymans Institute”. Universiteit Gent (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-23. 
  5. ^ „Corneille Heymans”. The Society of Catholic Scientists (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-23. 
  6. ^ a b Fox, Renee C. (2008). In the Belgian Chateau, The Spirit and Culture of a European Society in an Age of Change. SAD: Ivan R Dee, Inc. str. 70. ISBN 9781566637121. 
  7. ^ a b de Castro, Fernando (decembar 2009). „Towards the sensory nature of the carotid body: Hering, De Castro and Heymans”. Frontiers in Neuroanatomy. Volume 3: 1—11 — preko Frontiers. 
  8. ^ „APS Member History”. search.amphilsoc.org. Pristupljeno 2023-11-27. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kornej Hejmans na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корнеј_Хејманс&oldid=27398928”