Pomorska bitka kod Kazablanke

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pomorska bitka kod Kazablanke
Deo operacije Baklja, Drugog svetskog rata i Severnoafričke kampanje

Mapa iskrcavanja tokom operacije Baklja.
Vreme8-16. novembar 1942.
Mesto
Maroko, Atlantski okean
Ishod Američka pobeda
Sukobljene strane
 SAD Francuska Višijevska Francuska
Komandanti i vođe
Sjedinjene Američke Države Henri Hjuit Francuska Feliks Mišelje
Jačina
2 nosača aviona
1 bojni brod
3 teške krstarice
1 laka krstarica
14 razarača
15 transportnih brodova
347 čamaca
nešto aviona

Višijska Francuska:
1 bojni brod (nedovršen)
1 laka krstarica
2 teška razarača
7 razarača
8 eskortnih brodova
11 minolovaca
11 podmornica
nešto aviona
obalne baterije

Nemačka:
2 podmornice
nešto aviona
Žrtve i gubici
4 transportna broda
150 čamaca
4-5 aviona
1 bojni brod oštećen
1 teška krstarica oštećena
2 razarača oštećena
1 tanker oštećen
337 mrtvih[1]
637 ranjenih[1]
122 nestalih[1]
70 zarobljenih[1]

1 bojni brod
1 laka krstarica
4 razarača
5 podmornica
7 aviona
10 civilnih brodova
obalne baterije uništene
1 bojni brod oštećen
više razarača oštećeno
2 podmornice oštećene (naknadno potopljene)
1 razarač nasukan
2 teška razarača nasukana
1 podmornica nasukana
~462 mrtva
~200 ranjenih

1 podmornica

Pomorska bitka kod Kazablanke bila je serija pomorskih bitaka između američkih brodova koji su štitili invaziju severne Afrike (Operacija Baklja) i brodova Višijske Francuske koji su branili neutralnost Francuskog Maroka u skladu sa Drugim primirjem u Kompjenju tokom Drugog svetskog rata.[2] Poslednje faze borbe sastojale su se od operacija nemačkih podmornica koje su stigle do poprišta istog dana kada su se francuske snage predale.[n 1]

Saveznička komanda je pretpostavljala da bi čisto američka flota određena da zauzme luku Kazablanka na Atlantiku mogla biti dočekana kao oslobodilac. Invaziona flota od 102 američka broda sa 35.000 američkih vojnika prišla je obali Maroka neotkrivena pod okriljem mraka. Francuski branioci protumačili su prve kontakte kao diverziju za glavni desant u Alžiru; a Nemci su protumačili predaju 6 marokanskih divizija malom odredu komandosa kao otvoren prekršaj obaveza Francuske da brani neutralnost Maroka po ugovoru o primirju od 22. juna 1940.[7] Serija nepredviđenih reakcija u atmosferi nepoverenja i tajnosti prouzrokovala je gubitak četiri američka transportna broda i smrt 462 ljudi na 24 francuska broda koji su se suprotstavili invaziji.[8]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Maroko je u vreme Drugog svetskog rata bio protektorat Francuske. Francuska vlada u Višiju predala se Nemačkoj nakon bitke za Francusku, potpisavši primirje sa nacističkom Nemačkom. General Šarl de Gol predvodio je francuske snage protiv predaje i Vlade u Višiju, nastavljajući rat na strani Velike Britanije i saveznika. Višijevski režim, koji je kontrolisao Maroko, bio je zvanično neutralan, ali praktično je primirje obavezalo Viši da se suprotstavi svakom pokušaju zauzimanja francuske teritorije ili opreme za upotrebu protiv Nemačke. Britanske snage napale su francuske kod Mers-el-Kebira zbog odbijanja da se predaju njima ili da se pridruže saveznicima, što je dovelo do mnogo ozlojeđenosti između Francuske i Britanije. Vlada SAD je ranije priznala Višijevski režim kao legitimnu vlast. Vojno planiranje za operaciju Baklja 1942. naglasilo je američke trupe u početnim snagama za iskrcavanje na osnovu procena obaveštajnih podataka da će Amerikanci naići na manje snažan otpor od britanskih vojnika.[9]

Američke snage[uredi | uredi izvor]

Konvoj sa trupama UGF 1 napustio je zaliv Čispik 23. oktobra 1942. godine, a 26. oktobra je pridružila mu se flota bojnnih brodova i krstarica iz zaliva Kasko, a 28. oktobra i nosači aviona USS Ranger, Sangamon, Suwannee, Chenango, i Santee sa Bermudskih ostrva. Ove brodove štitilo je 38 razarača.[10] Združena operativna grupa 34 (TF 34) obuhvatala je 102 broda za invaziju u Maroko pod komandom admirala Henrija Kent Hjuita na teškoj krstarici USS Augusta. Dok je TF 34 plovio, britanska podmornica HMS Seraf iskrcala je general-majora Marka V. Klarka u blizini Alžira da se sastane sa pro-američkim francuskim oficirima stacioniranim u Alžiru. Francuzi su dali informacije o odbrambenim uređajima; ali Amerikanci im nisu dali kritične podatke o vremenu invazije i raspodeli snaga.[11] Nijedna informacija nije pružena ključnim francuskim zapovednicima, uključujući vrhovnog komandanta oružanih snaga admirala Fransoa Darlana, generalnog komandanta Severne Afrike Alfonsa Juina ili generalnog guvernera Maroka Šarla Nogea.[12]

Kazablanka na satelitskom snimku 2006.

Francuske snage[uredi | uredi izvor]

Godine 1942. Kazablanka je bila glavna luka na Atlantiku pod kontrolom višijevskog režima (celu francusku atlantsku obalu je okupirala Nemačka od 1940. godine) i najvažnija pomorska baza pod kontrolom Višija nakon Tulona. Mornarički artiljerci su rukovodili obalnom artiljerijom El Hank sa četiri topa od 194 mm (7,6 inča) i četiri topa od 138 mm (5,4 inča). Jedna topovska kula sa četiri 380-milimetarska topa u modernom bojnom brodu Žan Bart bila je operativna, iako je bojni brod ostao nedovršen, nakon bekstva iz brodogradilišta Sen Nazer tokom nemačke invazije 1940. godine. Jedan laki krstaš, dva teška razarača, 7 razarača (dva su već bila oštećena sudarima), osam korveta, 11 minolovaca i 11 podmornica bili su u luci 8. novembra ujutro.[13]

Većina Francuza na sastanku sa generalom Klarkom pre invazije bili su vojni oficiri. Nijedan kontakt pre invazije nije dokumentovan sa admiralom Mišeljeom, koji je komandovao pomorskim snagama odgovornim za odbranu Kasablanke. Admiral Mišelje nije bio u prijateljstvu sa severnoafričkim oficirima u kontaktu sa Amerikancima, pošto je bio član Komisije za primirje dok nije preuzeo svoju funkciju u Kazablanci manje od mesec dana pre invazije.[14]

Uvod[uredi | uredi izvor]

Žan Bart kod Kazablanke napadnut od aviona sa nosača Rendžer.

Francuski branioci su stavljeni u stanje uzbune kada su alžirski invazioni konvoji otkriveni kako prolaze kroz Gibraltarski moreuz.[15] Odredište je bilo nepoznato, a TF 34 je ostao neotkriven, jer je 7. novembra podeljen na tri grupe. Skrivena mrakom, severna grupa (šest transportnih brodova i dva teretna broda u pratnji bojnog broda USS Texas, laka krstarica USS Savannah i šest razarača)[16] spremala se da iskrca 9.000 vojnika 60. pešadijskog puka ojačanog sa 65 lakih tenkova kako bi zauzeli aerodrom kod Kenitre; južna grupa (četiri transporta i dva teretna broda u pratnji bojnog broda USS New York, laka krstarica USS Philadelphia i šest razarača)[17] spremala se da iskrca 6,500 vojnika 47. pešadijskog puka ojačanog sa 65 srednjih i lakih tenkova kod luke Safi da obezbede južni prilaz Kazablanki, dok je centralna grupa bila spremna da iskrca okupacione snage Kazablanke od 19.500 vojnika treće pešadijske divizije[18] ojačane sa 79 lakih tenkova blizu Fedale 24 km (15 mi) severoistočno od Kazablanke.[19]Mornaričke obalne odbrambene baterije štitile su oba kraja plaže Fedala sa četiri topa od 138 mm (5,4 inča) na Pont Blondinu [n 2] na istoku i tri topa od 100 mm (3,9 inča) i dva 75 mm (3 inča) topa u Fedali, na mestu gde se nalazi zapadni kraj plaže.[20]

Bitka[uredi | uredi izvor]

8. novembar[uredi | uredi izvor]

Luka Kazablanka iz vazduha, 9. novembra. Jean Bart je krajnje levo. Potopljeni brodovi vide se u centru.

Centralna grupa transportnih brodova, USS William P. Biddle, Leonard Wood, [n 3] Joseph T. Dickman,[n 3] Tasker H. Bliss, Hugh L. Scott, Joseph Hewes, Edward Rutledge, Charles Carroll, Thomas Jefferson, Ancon, Elizabeth C. Stanton, Thurston, Arcturus, Procyon, i Oberon,[18] usidrili su se 13 km od Fedale u ponoć. Natovareni desantni čamci krenuli su u 06:00.[n 4] Odbrambene baterije Pont Blondin bile su upozorene bukom motora desantnih čamaca i osvetile su prilaze plažama reflektorima, ali su reflektori ugašeni kada su brodovi za podršku otvorili vatru iz mitraljeza. Razarač Wilkes i izviđački čamac zadužen za obeležavanje plaže se pomerio sa položaja dok je manevrisao kako bi izbegao neidentifikovan brod ocenjen kao potencijalno neprijateljski; i desantni čamci naleteli su na stene u punim brzinama, umesto da stignu do planirane plaže. Dvadeset jedan od 32 desantna čamca sa broda Leonard Wood bilo je uništeno. Osam preživelih plovila bilo je razbijeno ogromnim talasima malo kasnije.[21] 3.500 američkih vojnika je bilo na obali do zore; ali rana jutarnja magla skrivala je veličinu invazione sile. Obalna odbrambena baterija kod Fedale otvorila je vatru na desantne čamce kratko nakon 07:00.[n 4][22] U 07:20,[n 4] admiral Hjuit ovlastio je četiri američka razarača koji su štitili desant da otvore vatru na francuske kopnene baterije.[23] Francuski artiljerci oštetili su razarače USS Ludlow i Murphy,[24] i u 07:25[n 4] razarače su branili teži topovi krstaša Augusta i Brooklyn koji su štitili transporte.[25] Ludlow i Wilkes ućutkali su bateriju Pont Blondin, dok je Augusta ućutkala bateriju Fedala. Murphy, Wainwright, i ostali američki brodovi napali su dva francuska aviona neposredno pre 07:00, 8. novembra, i na kraju ih oterali.[24]

Teška krstarica Vičita pod vatrom kod Kazablanke.

Francuske podmornice Amazone, Antiope, Méduse, Orphée i La Sybille isplovile su na odbrambene položaje u 07:00.[26] At 07:50,[n 4] Francuski lovci podigli su se da presretnu bombardere sa nosača Ranger i Suwanee. Francuski lovci napadnuti su lovcima sa nosača Ranger u dvoboju koji je oborio 7 francuskih i 4[25] ili 5[26] Američkih aviona. Bombe su zasule luku Kazablanka u 08:04.[n 4] Deset civilnih trgovačkih i putničkih brodova je potopljeno,[26] i francuske podmornice Amphitrite, Oréade, i La Psyché uništene su na vezu pre nego što su stigle da zarone.[24] Američka zaštitni brodovi USS Massachusetts, USS Wichita i USS Tuscaloosa pod zaštitom razarača USS Mayrant, Rhind, Wainwright, i Jenkins prišli su obali i topovi bojnog broda Massachusetts' od 400 mm su se pridružili bombardovanju.[26] Baterija El Hank je primetila paljbu sa zaštitne flote i pogodila Massachusetts svojim prvim plotunom. Ispravna kupola na nedovršenom bojnom brodu Jean Bart takođe je otvorila vatru, na koju je uzvratio Massachusetts. Jean Bart je ispalio samo 7 metaka pre nego što mu je peti plotun sa broda Massachusetts zaglavio rotirajući mehanizam na jedinoj kupoli. Massachusetts-ovi teški projektili od 400 mm napravili su znatnu štetu iako ih je malo eksplodiralo pošto su imali fitilje proizvedene 1918.[27] Zaštitna flota je onda gađala El Hank bateriju od 08:40[28] do 09:25.[n 4][25]

Massachusetts sa 9 topova od 400 mm dao je Saveznicima veliku prednost u artiljeriji kod Kazablanke.

Dok se zaštitna flota borila sa baterijom El Hank zapadno od Kazablanke, sedam brodova francuske 2. lake eskadre isplovilo je iz luke Kazablanka u 09:00[26] pod zaštitom dimne zavese da napadne transportne brodove kod Fedale na istoku.[25] Francuski razarač Milan isplovio je sa razaračima Fougueux i Boulonnais. U 09:20, Francuska eskadra je mitraljirana od lovaca sa nosača Ranger.[26] Francuski artiljerci potopili su jedan desantni čamac i pogodili Ludlow.[29] Milan se nasukao oštećen vatrom sa brodova Wilkes,[30][31] Wichita, i Tuscaloosa.[24] Massachusetts, Wichitta i Tuscaloosa napali su francuske razarače Fougueux u 10:00 i Boulonnais u 10:12.[31] Fougueux je potonuo u 10:40.[29] Francuska laka krstarica Primauguet isplovila je sa teškim razaračem Albatros i razaračima Brestois i Frondeur}. Napadnuta od bojnog broda Massachusetts, francuska flotila bila je u neravnopravnoj borbi; Primauguet je bio na obnovi i ne potpuno ispravan, ali je ipak uzvratio paljbu. Francusku flotilu su napali i Augusta i Brooklyn od 11:00 do 11:20.[31] Albatros je nasukan da izbegne potapanje. Preostali brodovi vratili su se u luku Kazablanke gde je Primauguet nasukan i izgoreo, a dva razarača su se prevrnula. 45 članova posade je poginulo na brodu Primauguet, a još preko 200 je ranjeno. Francuska podmornica Amazone promašila je Brooklyn salvom torpeda.[24][30] La Sybille je nestala patrolirajući između Kazablanke i Fedale, ali uzrok njenog uništenja ostaje nejasan.[24][32] Preživele francuske podmornice Sidi-Ferruch i Le Conquerant isplovile su bez torpeda da izbegnu uništenje u luci. Le Tonnant je uspeo da utovari nekoliko torpeda pre polaska. Augusta je potopila Boulonnais[24] u podne[29] i jedini još ispravan francuski razarač bio je L'Alcyon.[25][29]

Manje bitna žrtva ovog okršaja bio je čamac u kome je general Paton imao nameru da stigne do plaže od broda Augusta. Čamac je bio spušten na konopcima u pripremi za lansiranje, kada je vatra iz cevi topova od 200 mm na krstarici raznela dno čamca, što je dovelo do gubitka većine Patonovog prtljaga.[33]

Tri mala francuska vojna broda izašla su iz luke Kazablanka rano popodne kako bi spasila mornare iz potopljenog razarača Fougueux, ali su spasilački brodovi oterani vatrom američke sile.[n 5] Francuski avioni su bombardovali i mitraljirali plažu tokom celog dana, ali su uzrokovali malo štete.[34] Radnici su popravili kupolu Žan Barta do zalaska sunca, a El Hank baterija je ostala operativna. Skoro polovina od 347 američkih aviona je uništena, a manje od 8.000 vojnika je iskrcano. Pet francuskih podmornica još je pratilo invazionu flotu.[35]

9. novembar[uredi | uredi izvor]

U zoru su plaže za iskrcavanje kod Fedale bile šibane talasima od 6 stopa (180 cm), koji su značajno ometali istovar trupa. Četrdeset procenata trupa je bilo iskrcano sa jedva jednim procentom svojih zaliha. Bilo je nedostataka municije i nedovoljno medicinskih sredstava za ranjenike. Komunikacije su se raspale jer je radio oprema i dalje bila na brodovima. Napredovanje ka Kazablanci je zaustavljeno, jer jedinice na obali nisu imale vozila za odvoženje zaliha sa plaža.[36]

10. novembar[uredi | uredi izvor]

Francuski minolovci Commandant Delage i La Gracieuse isplovili su u 10:00 da otvore vatru na američke trupe koje su napredovale od Fedale prema predgrađima Kazablanke.[37] Krstarica Augusta i razarači USS Edison i USS Tillman progonili su minolovce u luku Kazablanke dok ih paljba sa bojnog broda Jean Bart nije naterala na povlačenje.[37] 9 bombardera sa nosača Ranger[38] pogodili su Jean Bart sa 2 bombe od 500 kg i potopile ga u 16:00.[32] Jean Bart je potonuo u lučko blato, sa palubama iznad vode.[39] Francuske podmornice Le Tonnant, Meduse i Antiope ispalile su torpeda bez uspeha na Ranger, Massachusetts i Tuscaloosa.[24][30] Meduse je oštećena protivnapadom i nasukana kod rta Blank.[37]

11. novembar[uredi | uredi izvor]

Američki torpedni bombarder 1942.

Kasablanka se predala 11. novembra, dok je 11.000 tona (75%) zaliha za napadače ostalo na brodovima.[40] Tog dana su nemačke podmornice uspele da stignu do transportnih brodova pre nego što su završili istovar tereta.[39] Rano uveče, U-173 je torpedovao razarač USS Hambleton, tanker USS Winooski i transporter Joseph Hewes; oko 100 ljudi je potonulo sa brodom Joseph Hewes. U tom trenutku, Bristol je opazio podmornicu na površini i napao je svojim topovima, a zatim i dubinskim minama, ali se smatra da nije potopio francusku podmornicu. Sidi Ferruch su potopili torpedni bombarderi sa nosača Suwanee 11. novembra.[24][37]

Poslednje borbe[uredi | uredi izvor]

Invazioni transporti su ostali u njihovom improvizovanom sidrištu kako bi zadržali luku Kazablanka otvorenu za istovaranje dodatnih trupa zbog očekivanog dolaska konvoja UGF-2, [41] dok U-130—pod Ernstom Kalsom—nije torpedovala transportere Tasker H. Bliss, Hugh L. Scott, i Edward Rutledge uveče 12. novembra, ubivši još 74 američka vojnika;[42] i podstakla neoštećene brodove da napuste sidrište i vrše manevre za izbegavanje na moru, sve dok nisu uspeli da pristanu iza lukobrana u Kazablanci 13. novembra kako bi završili istovar zaliha. Od američkih brodova oštećenih od strane podmorničkih torpeda 11. i 12. novembra, sva četiri transporta su potonula, ali su tanker i razarač popravljeni. Preživeli transporti napustili su Kazablanku kada je istovaranje završeno 17. novembra.[34] Francuske podmornice Amazone i Antiope stigle su u Dakar, a Orphee se vratio u Kazablanku nakon predaje grada.[30] Le Conquerant je potopljen 13. novembra od strane dva VP-92 hidroaviona kod Vilja Cisnerosa.[43] Le Tonnant je samopotopljen 15. novembra kod Kadiza.[30] U-173 su potopili kod Kazablanke američki razarači 16. novembra.

Francuska 2. laka eskadra[uredi | uredi izvor]

Brod Tip Tonaža Brzina Topovi Torpeda Napomene
Primauguet laka krstarica 7.249[44] 33 čvora 8 × 155 mm 12 Nasukana i izgorela, potpuno uništena
Albatros razarač 2.441 [45] 36 čvorova 5 × 138 mm 6 Nasukan da izbegne potapanje
Milan razarač 2.441 [45] 36 čvorova 5 × 138 mm 6 Nasukan da izbegne potapanje
Boulonnais razarač 1.378 [46] 33 čvora 4 × 130 mm 6

[47]

Potopio ga USS Augusta
Brestois razarač 1.378 [46] 33 čvora 4 × 130 mm 6 Prevrnuo se
Fougueux razarač 1.378 [46] 33 čvora 4 × 130 mm 6 Potopljen vatrom topova od 400 mm sa USS Massachusetts
Frondeur razarač 1.378 [46] 33 čvora 4 × 130 mm 6 Prevrnuo se
L'Alcyon razarač 1.378 [46] 33 čvora 4 × 130 mm 6 nije učestvovao u ispadu
Simoun razarač 1.319 [46] 33 čvora 4 × 130 mm 6 na opravci – nije učestvovao u ispadu
Tempête razarač 1.319 [46] 33 čvora 4 × 130 mm 6 na opravci – nije učestvovao u ispadu

Američka zaštitna flota[uredi | uredi izvor]

Brod Tip Tonaža Brzina Topovi Torpedo Napomena
USS Massachusetts bojni brod 35.000[48] 28 čvorova 9 × 400 mm
20 × 130 mm 		none Savladao i potopio Jean Bart u topovskom dvoboju, potopio plutajući suvi dok i 7 trgovačkih brodova u luci.

Napao francusku 2. laku eskadru, potopio bar jedan razarač, pomogao u borbi protiv lake krstarice i drugih razarača.

USS Wichita teška krstarica 10.000[49] 34 čvora 9 × 200 mm
8 × 130 mm 		nema Napao i pomogao potapanje više razarača, oštećen od obalske baterije (14 mrtvih)
USS Tuscaloosa teška krstarica 9.975[50] 32 čvora 9 × 200 mm
8 × 130 mm 		none Napao i pomogao potapanje više razarača
USS Mayrant razarač 1.500[51] 36 čvorova 4 × 130 mm 16
USS Rhind razarač 1.500[51] 36 čvorova 4 × 130 mm 16
USS Wainwright razarač 1.570[52] 38 čvorova 5 × 130 mm 12
USS Jenkins razarač 2.050 [53] 37 čvorova 5 × 130 mm 10
USS Augusta krstarica 9.050[54] 32 čvora 9 × 200 mm
8 × 130 mm 		nema operisao nezavisno kao zapovednički brod Grupe 34
USS Brooklyn krstarica 9.700[55] 33 čvora 15 × 150 mm
8 × 130 mm 		(nema) dodeljen kao pratnja centralnoj grupi transportera
napao 2. laku eskadru
USS Rowan razarač 1.500[51] 36 čvorova 4 × 130 mm 16 štitio je centralnu grupu transportnih brodova kod Fedale
napao 2. laku eskadru[56]
USS Woolsey razarač 1.620[52] 37 čvorova 4 × 130 mm 10 štitio je centralnu grupu transportnih brodova kod Fedale
USS Ludlow razarač 1.620[52] 37 čvorova 4 × 130 mm 10 štitio je centralnu grupu transportnih brodova kod Fedale
napao bateriju Pont Blondin
napao 2. laku eskadru[57]
USS Edison razarač 1.620[52] 37 čvorova 5 × 130 mm 10 štitio je centralnu grupu transportnih brodova kod Fedale
USS Wilkes razarač 1.620[52] 37 čvorova 5 × 130 mm 10 štitio je centralnu grupu transportnih brodova kod Fedale
napao bateriju kod Fedale
napao 2. laku eskadru[57]
USS Swanson razarač 1.620[52] 37 čvorova 5 × 130 mm 10 štitio je centralnu grupu transportnih brodova kod Fedale
napao bateriju kod Fedale
napao 2. laku eskadru[57]
USS Bristol razarač 1,620[52] 37 čvorova 5 × 130 mm 10 štitio centralnu grupu transportnih brodova kod Fedale
USS Boyle razarač 1,620[52] 37 čvorova 4 × 130 mm 5 štitio centralnu grupu transportnih brodova kod Fedale
USS Murphy razarač 1.620[52] 37 čvorova 4 × 130 mm 5 štitio centralnu grupu transportnih brodova kod Fedale
napao bateriju Pont Blondin[23]
USS Tillman razarač 1.630 [52] 37 čvorova 4 × 130 mm 5 štitio centralnu grupu transportnih brodova kod Fedale
USS Ranger nosač aviona 14.500[58] 29 čvorova 8 × 130 mm (nema) obezbeđivao PVO za centralnu flotu ploveći 200km od obale kod Kazablanke,[59] njegovi bombarderi potopili Jean Bart 10. novembra 1942. nakon što je izvučen posle potapanja 8. novembra 1942.
USS Suwannee eskortni nosač aviona 11.400[60] 18 čvorova 2 × 130 mm (nema) obezbeđivao PVO za centralnu flotu ploveći 200km od obale kod Kazablanke[59]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Clodfelter 2017, str. 445
  2. ^ Auphan & Mordal 1976, str. 210.
  3. ^ Cressman 2003, str. 291.
  4. ^ a b Blair (1998), p. 88
  5. ^ Blair 1998, str. 736.
  6. ^ Blair 1998, str. 110.
  7. ^ Potter & Nimitz 1960, str. 568-574.
  8. ^ Auphan & Mordal 1976, str. 210, 228–229 & 236
  9. ^ Potter & Nimitz 1960, str. 567.
  10. ^ Blair 1998, str. 92.
  11. ^ Potter & Nimitz 1960, str. 568–571.
  12. ^ Auphan & Mordal 1976, str. 212–215.
  13. ^ Auphan & Mordal 1976, str. 228.
  14. ^ „ALAMER: Mémoire des Équipages des marines de guerre, commerce, pêche & plaisance de 1939 à 1945”. Pristupljeno 18. 09. 2016. 
  15. ^ Auphan & Mordal 1976, str. 212.–218
  16. ^ Karig 1946, str. 191.
  17. ^ Karig 1946, str. 184.
  18. ^ a b Karig 1946, str. 201
  19. ^ Potter & Nimitz 1960, str. 571.–572
  20. ^ Auphan & Mordal 1976, str. 231.
  21. ^ Willoughby 1957, str. 210.
  22. ^ Potter & Nimitz 1960, str. 572.–575
  23. ^ a b Karig 1946, str. 203
  24. ^ a b v g d đ e ž z Cressman 2000, str. 129
  25. ^ a b v g d Potter & Nimitz 1960, str. 575
  26. ^ a b v g d đ Auphan & Mordal 1960, str. 230
  27. ^ Atkinson 2002, str. 131.
  28. ^ Karig 1946, str. 206
  29. ^ a b v g Auphan & Mordal 1976, str. 233
  30. ^ a b v g d Rohwer & Hummelchen 1992, str. 175
  31. ^ a b v Brown 1995, str. 72
  32. ^ a b Auphan & Mordal 1976, str. 235
  33. ^ Atkinson 2002, str. 132.
  34. ^ a b Willoughby 1957, str. 211
  35. ^ Potter & Nimitz 1960, str. 576.
  36. ^ Atkinson 2002, str. 138–140.
  37. ^ a b v g Cressman 2000, str. 130
  38. ^ Karig 1946, str. 209
  39. ^ a b Potter & Nimitz 1960, str. 577
  40. ^ Atkinson 2002, str. 151.
  41. ^ Atkinson 2002, str. 154.
  42. ^ Cressman 2000, str. 131.
  43. ^ Auphan & Mordal 1976, str. 236.
  44. ^ Masson 1969, str. 90.
  45. ^ a b Masson 1969, str. 112
  46. ^ a b v g d đ e Masson 1969, str. 124
  47. ^ Masson 1969, str. 126
  48. ^ Silverstone 1968, str. 28
  49. ^ Silverstone 1968, str. 79
  50. ^ Silverstone 1968, str. 71
  51. ^ a b v Silverstone 1968, str. 124
  52. ^ a b v g d đ e ž z i Silverstone 1968, str. 126
  53. ^ Silverstone 1968, str. 135
  54. ^ Silverstone 1968, str. 67
  55. ^ Silverstone 1968, str. 85
  56. ^ Karig 1946, str. 207
  57. ^ a b v Karig 1946, str. 201., 203 & 207
  58. ^ Silverstone 1968, str. 38
  59. ^ a b Potter & Nimitz 1960, str. 574
  60. ^ Silverstone 1968, str. 55

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Robert Kresman, u svojoj knjizi USS Rendžer: prva nosač mornarice od kobilice do jarbola, 1934-1946, govori o potapanju tri broda od strane „U-130“ 12. novembra.[3] „U-130“ je bila jedna od podmornica koja je upućena da istraži ranije izvještaje o konvojima invazije 2. novembra[4] nakon isplovljavanja iz Francuske 29. oktobra.[5] Sve su zadržane oštećenjima ili mehaničkim kvarovima.[4] „U-130“ dospeo je na sidrište kod Fedala, nakon što se Kazablanka predala, plovidbom duž marokanske obale uveče 11. novembra[6]
  2. ^ Neke reference identifikuju ovu istočnu bateriju kao arapski Chergui što se ponekad anglizuje kao Sherki. (Willoughby. pp. 210)
  3. ^ a b Posadu je činila Obalska straža Sjedinjenih Država. (Willoughby. pp. 208)
  4. ^ a b v g d đ e Časovna zona Maroka je ista kao u Griniču (GMT); ali, na 7° 35′ Zapadne geografske dužine, Kazablanka je 30 minuta kasnije. Izlazak sunca bio je u 06:54 GMT na dan invazije. satovi TF 34 su izgleda bili namešteni na GMT-1. Paljba broda Massachusetts' na luku Kazablanke je prijavljena u 08:04 po Auphan & Mordal, ali 07:04 američkim izvorima Karig and Potter & Nimitz. Vremena u ovim napomenama su preračunata u GMT da bi se razjasnio sled događaja.
  5. ^ Potter i Nimitz pominju razarač i 2 korvete, a Auphan i Mordal identifikuju razarač kao L'Alcyon. Cressman identifikuje 3 broda kao kolonijalni korvetu La Grandiere od 1969 tona sa korvetama druge klase La Gracieuse i Commandant Delage. La Grandiere je bila veličine razarača sa 3 topa od 140 mm i brzinom od 15 čvorova. Jane's Fighting Ships pominje korvete druge klase kao minolovce od 630 tona brzine 20 čvorova naoružane sa dva topa od 90 mm.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Pomorska bitka kod Kazablanke na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поморска_битка_код_Казабланке&oldid=27674773”