Portal:Fizička hemija

Iz projekta Википедија

urediFIZIČKA HEMIJA

Ova stranica je portal za vikipedijance koje zanima fizička hemija. On omogućava lakši pristup kao i pomoć u razvoju članaka vezanih za ovu oblast nauke.

Fizička hemija je prirodna nauka koja je nastala kombinovanjem znanja iz fizike, hemije, termodinamike i kvantne mehanike da bi se opažene makroskopske pojave opisale na atomskom i molekulskom nivou. Dakle, fizička hemija se bavi vezom između mikroskopskih i makroskopskih osobina materije. Na primer, veličina molekula u tečnosti može da se odredi na osnovu merenja njenog indeksa prelamanja i gustine, ili na osnovu toplotnog kapaciteta i površinskog napona.

Poznati istraživač Gilbert Luis je kratko rekao "Fizička hemija je sve što je zanimljivo."

više informacija o fizičkoj hemiji...

urediIzabrani članak

Nuklearno magnetno rezonantna spektroskopija (NMR) je svestrana spektroskopska disciplina koja može da registruje signale atoma iz različitih položaja u molekulu i pri tome da svaki signal dovede u vezu sa nekom od poznatih spinskih interakcija, glavnim izvorima podataka o molekulskoj strukturi i dinamici. NMR spektroskopija je danas, uz rendgeno-strukturnu analizu (kristalografiju x-zraka), jedina metoda kojom može da se odredi struktura biopolimera sa razlaganjem na atomskom nivou.

Dalje...

Ostali izabrani članci

urediSlika meseca

Molekul vode

urediBiografija

Ernest Raderford, (Ernest Rutherford; Nilson, Novi Zeland, 30. avgust 1871. - Kembridž, 19. oktobar 1937.), britanski fizičar

Bio je profesor na fakultetu u Montrealu; bio je profesor fizike na univerzitetu u Mančesteru (od 1907.), a od 1919. direktor Kevendiš labaratorije u Kembridžu. Godine 1903. izabran za člana (1925-30 za predsednika) Kraljevskog društva. Nobelovu nagradu za hemiju dobio je 1908. godine. U početku se bavio proučavanjem radioaktivnih raspada. Prvi je uočio da se zračenje radijuma sastoji od tri vrste, koje je nazvao α- β- i γ-zračenje.

Dalje...

urediKategorije fizičke hemije

Fizička hemija

urediDa li ste znali...

...da postoje četiri agregatna stanja: čvrsto, tečno, gasovito, plazma?
...da je Arhimedova vaga sprava za merenje gustine i specifične težine tečnosti?
...da je deuterijum stabilni izotop vodonika čije atomsko jezgro sadrži po jedan proton i neutron, dok jezgro običnog vodonika ima samo jedan proton?
...da je 1931. godine, Harold Juri, detektovao deuterijum, za šta je 1934. godine dobio Nobelovu nagradu za hemiju?
...je piroliza razlaganje supstancije pod uticajem visoke temperature bez uticaja drugih agenasa?

urediPotrebni članci

Ukoliko želite da pomognete u stvaranju portala fizička hemija, ovde ćete naći članke koje je potrebno napraviti/proširiti. Ako ste primetili da neki članak iz oblasti fizičke hemije nedostaje, a sami ne možete da ga napišete, molimo vas da ga unesete ovde.

Potrebno napraviti