Foker D.VII

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Foker D.VII
Foker D.VII
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1918.
Uveden u upotrebu1918.
Povučen iz upotrebe1938.
Statusneaktivan
Prvi korisnik Nemačko carstvo
Broj primeraka760
Dužina6,95
Razmah krila8,90
Visina2,75
Površina krila20,50
Prazan735
Normalna poletna880
Klipno-elisni motor1 BMW III / Mercedes D.III 120 kW(160KS)
Snaga1 x 136 / 1 x 120 kW
Brzina krstarenja189 km/h
Maks. brzina na Hopt200 km/h
Taktički radijus kretanja250 km
Dolet530 km
Plafon leta7000 m
Brzina penjanja263 m/min

Foker D.VII (nem. Fokker D.VII) je lovac napravljen u Nemačkoj. Avion je prvi put poleteo 1918. godine[1].

Sa izvanrednom brzinom penjanja i dobrim letačkim karakteristikama, kao što su stabilnost pri zaokretu i poniranju, odlična manevarska sposobnost, Foker D.VII je bio među najboljim borbenim avionima u Prvom svetskom ratu. Do primirja 11. novembra 1918. godine izgrađeno je više od 760 aviona koji su raspoređeni u 48 nemačkih lovačkih eskadrila[2].

Po mnogim mišljenjima, uključujući i saveznička, D.VII je bio najbolji lovac Velikog rata. Imao je sve dobro usklađeno, brzinu, naoružanje, pokretljivost, pouzdanost i izdržljivost a u isto vreme je bio relativno jednostavan za proizvodnju. Bio je i dosta otporan na protivničku vatru pa ga nije bilo baš lako oboriti.

Foker D.VII je bio veoma cenjen od svojih pilota jer je bio prijatan za vožnju i potpuno se pokoravao komandama leta a neprijateljski piloti su se prema njemu odnosili sa strahopoštovanjem jer je bio opasan protivnik. Bio je to jedini avion koji se eksplicitno pominje u sporazumu o primirju. "Svaki avion ovog tipa morao je biti predat saveznicima". Bio je naoružan sa dva mitraljeza (LMG 08/15 Spandau) kalibra 7,92 mm. Imao je respektabilnu brzinu i veći plafon leta u odnosu na svoje suparnike.

Avion Foker D.VII u letu
Crtež aviona Foker D.VII u tri projekcije
Motor Mercedes D.III, aviona Foker D.VII
Rezervoar i naoružanje aviona Foker D.VII
Elisa, hladnjak i motor aviona Foker D.VII

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Krajem 1917. Foker je napravio eksperimentalni dvokrilac V.11 koga je projektovao Reinhold Platz (Rajnhold Plac), i sa njim učestvovao na takmičenju za izbor novog lovačkog aviona za nemačko vazduhoplovstvo koje se održavalo od 21. do 28. januara 1918. Nakon primedbi pilota, Foker je modifikovao V.11 tako što je produžio trup i povećao površine stabilizatora ispred kormila. Nakon letenja poboljšanom verzijom, Rihthofen (Crveni baron) je ovaj avion proglasio najboljom na celom takmičenju.

Uprkos relativnoj zastarelosti Mercedesovog motora, letelica se odlično ponašala i bila je sigurna i laka za upravljanje. Iako Rihthofen nije bio sam u preporuci, njegovo mišljenje je bilo presudno u izboru. Foker je odmah dobio preliminarnu narudžbu za 400 aviona V.11. Avion je sada dobio vojnu oznaku Foker D.VII

Pošto Foker nije bio u stanju da proizvede dovoljno ovih aviona naloženo je Albatrosu da se na osnovu licencnog prava uključi u proizvodnju Foker D.VII i on je to učinio, sa dve svoje filijale. Za razliku od Fokerovog aviona, avion proizveden u Albatrosu bio je mešovite konstrukcije sa velikom procentom učešća drveta u njegovoj izgradnji. Što se tiče kvaliteta nije zaostajao, šta više, možda je i prednjačio. Zamenom Mercedesovog motora sa BMW III, avion je dobio još više na kvalitetu i to ne samo na taktičko tehničkom smislu. Kasnije je taj avion dobio oznaku D.VIIF

Dugogodišnji Fokerov saradnik na proizvodnji aviona iz Austrougarske MAG iz Budimpešte se takođe uključio u ovu proizvodnju. U zavisnosti od proizvođača ovi avioni su se međusobno razlikovali. U MAG-ov D.VII se ugrađivao motor Austro-Daimler 200KS i Švarcloze mitraljezi kalibra 8 mm.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Prema izvorima[3][4] tehnički opis aviona Foker D.VII izgleda ovako:

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, bokovi trupa i pod su ravni a poklopac trupa zakrivljen. Noseća konstrukcija trupa je napravljena od zavarenih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Dijagonale za učvršćenje ramova su od čeličnih cevi u predelu ispred kokpita a iza prema repu su žičane. Pramac trupa u predelu motora do kabine pilota je obložen aluminijumskim limom. Šperpločom je obložena pilotska kabina i gornja strana trupa sve do repa aviona. Izvan limene obloge, ceo trup je obložen impregniranim platnom, uključujući i delove trupa obložene šperpločom. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu[5]. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra jer se hladnjak nalazio ispred motora. Dva mitraljeza su bila u haptičkom polju pilota tako da je mogao intervenisati kad dođe do njihovog zastoja u radu.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim motorom, Mercedes D.III 120 kW(160KS) ili motorom BMW III 136 kW(185KS). To su bili linijski motori sa 6 cilindara. Na vratilu motora je bila pričvršćena od slojevito lepljenog drveta dvokraka vučna elisa, nepromenljivog koraka. Hladnjak za rashladnu tečnost se nalazi ispred motora a iza elise. Rezervoar za gorivo se nalazi u trupu aviona iza motora.

Krila: Avion Foker D.VII je dvokrilac. Gornje krilo mu je jednodelno pravougaonog oblika i srednje debljine. Konstrukcija krila je drvena sa dve ramenjače. Prednja ramenjača sa napadnom ivicom krila čini torzionu kutiju. Krila su presvučena impregniranim platnom. Na sredini je krilo najdeblje a prema krajevima ta debljina se smanjuje. Gornje krilo je baldahinom povezano sa trupom aviona. Prednja ramenjača se sa šest podupirača oslanja na trup (po tri sa svake strane trupa) a zadnja ramenjača se sa dva podupirača oslanja na trup (po jedan sa svake strane). Na krajevima, krila su međusobno povezana upornicama u obliku latiničnog slava N. Podupirači i upornice su napravljeni od čeličnih cevi. Krila između sebe nemaju zatezače od čeličnih žica koje u letu stvaraju veliki aerodinamički otpor. Eleroni se nalaze samo na gornjem krilu i zauzimaju više od 1/3 razmaha krila, uključujući i nadvišene kompenzacione površine. Konstrukcija je cevasti čelični okvir i čelične cevi kao rebra, obloga je od platna. Upravljanje eleronima je pomoću sajli za upravljanje. Donje krilo je iste konstrukcije kao i gornje, ali ima manji razmah i širinu. Donja krila su konzolno vezana za trup aviona. Gornje krilo je bilo pomereno ka kljunu aviona u odnosu na donje. Spojevi prednje ivice sa bočnim ivica krila su polukružno izvedeni[5].

Repne površine Sva tri stabilizatora (vertikalni i horizontalni) su trouglastog oblika napravljeni od čeličnih cevi, obloženi platnom i pričvršćeni za gornju stranicu trupa. Kormilo pravca sa velikom kompezacionom površinom je napravljeno od čeličnih cevi i obloženo platnom. Kormila dubine su napravljena od drveta i takođe obložena platnom[5]. Trouglasti rep (horizontalni stabilizatori) su oslonjeni cevastim čeličnim podupiračima sa svake strane na donju stranicu trupa.

Stajni organ je bio klasičan, napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi sa fiksnom osovinom. Točkovi su bili dimenzija Ø 690 mm x 83 mm. U cilju smanjenja aerodinmičkog otpora točkovi su napravljeni od lima bez otvora na njima a osovina je obložena maskom koja ima profil krila. Amortizacija je bila pomoću gumenih kaiševa a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača[5].

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: Foker D.VII
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 h (LMG 08/15 Spandau)
Broj metaka 500 po mitraljezu
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Tabela tehničkih podataka za avione Foker Dr.I - D.VIII[uredi | uredi izvor]

Tip aviona Foker Dr.I D.VI D.VII D.VIII
Namena lovac lovac lovac lovac
Godina 1917. 1918. 1918. 1918.
Posada 1 1 1 1
Broj krila 3 2 2 1
Dužina 5,77 m 6,23 m 6,95 m 5,92 m
Razmah 7,10 m 7,65 m 8,90 m 8,35 m
Visina 2,05 m 2,55 m 2,75 m 2,60m
Površina krila 17,48 m² 17,70 m² 20,50 m² 10,70 m²
Masa praznog 406 kg 393kg 735 kg 384 kg
Masa poletna 586 kg 583 kg 880 kg 574 kg
Broj motora 1 1 1 1
Motor Oberursel Ur II Oberursel Ur II Mercedes D.III Oberursel Ur II
Snaga 110 KS (80 kW) 110 KS (80 kW) 160 KS (120 kW) 110 KS (80 kW)
Max. brzina 170 km/h 196 km/h 200 km/h 204 km/h
Plafon 5.000 m 8.000 m 7.000 m 7.000 m
Dolet 300 km 300 km 220 km 300 km
Brzina penjanja 345 m/min 333 m/min 344* m/min 394 m/min
Naoružanje mitralj. 2 h 7,92mm 2 h 7,92mm; 2 x 7,92mm 2 x 7,92mm

*sa motorom BMW III, brzina penjanja je 416 m/min

Verzije[uredi | uredi izvor]

  • D.VII V 11 - prvi prototip
  • D.VII V 21 - prototip sa suženim krilima
  • D.VII V 22 - prototip sa četvorokrakom elisom
  • D.VII V 24 - prototip sa motorom Benz Bz.IV snage 240 KS (180 kW)
  • D.VII V 31 - jedan D.VII opremljen kukom za vuču jedrilica
  • D.VII V 34 - prototip sa motorom BMW IIIa snage 185 KS (138 kW), kasnije dobio oznaku D.VIIF.
  • D.VII V 35 - dvosedi prototip sa motorom BMW IIIa i donjim rezervoarom za gorivo
  • D.VII V 36 - prototip sa motorom BMW IIIa i donjim rezervoarom za gorivo
  • D.VII V 38 - prototip aviona Foker C.I
  • D.VII - proizvodni model koji se proizvodio u Nemačkoj i posle rata u Holandiji
  • D.VII (Alb) - proizvodni model koji se proizvodio u Albatros Flugzeugwerke iz Berlina
  • D.VII (MAG) - proizvodni model koji se proizvodio u Magyar Altalános Gepgyár RT - (MAG) iz Budimpešte[6]
  • D.VII (OAW) - proizvodni model koji se proizvodio u Ostdeutsche Albatros Werke iz Schneidemühl
  • MAG-Fokker 90.05 - Fokerova verzija V 22 sa motorom Austro-Daimler 200KS[6]
  • Fokker D.VII Lituanian - 1 sa motorom Siddeley Puma 1928.god.; 1 sa motorom Mercedes D.III 1930. god. Oba modela su imala povećani hladnjak.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Crtež aviona Foker D.VII sa oznakama Ernsta Udeta

Prvi avioni Foker D.VII su isporučeni frontu početkom maja 1918. Od samog početka je bilo jasno da su daleko nadmoćniji od nemačkih lovaca Albatros i Pfalc koji su do tada bili u upotrebi. Za razliku od Albatrosa, D.VII je mogao da leti u poniranju bez rizika od strukturalnog kvara (loma krila). D.VII je takođe imao dobar uspon, bio je stabilan i nije imao sklonost ka padu u kovit. Za vrlo kratko vreme među nemačkim pilotima zavladalo je uverenje da sa ovim avionom, loš pilot postaje dobar a dobar pilot postaje as. Ratna upotreba ovog aviona je trajala od maja do novembra meseca 1918. godine. Isporuke su u početku bile ograničene, ali je do jula već bilo raspoređeno 407 aviona. U avgustu je isporučeno više aviona, a njihovi piloti su tog meseca takođe ostvarili ukupno 565 pobeda. Foker D.VII su bili u službi 48 lovačkih eskadrila. Do kraja rata u upotrebi je bilo 760 aviona Foker D.VII[7].. Rezultati su bili nesporni.

Korišćenje posle rata[uredi | uredi izvor]

Avioni Foker D.VII spremni za transport

Iako su saveznici sporazumom o primirju precizirali da Nemci predaju sve preostale primerke Foker D.VII, Antoni Foker koji je bio Holanđanin je proizvodnu opremu i oko 120 primeraka ovog aviona prokrijumčareno u Holandiju gde je Foker otvorio fabriku i nastavio da proizvodi avione.

Američka vojska je kao ratni plen odnela u Sjedinjene Države 142 D.VII i koristila ih dugi niz godina kao školske avione za obuku pilota. Dvanaest D.VII je koristio američki marinski korpus do 1924.

Švajcarci su od 1920. godine kada su kupili prva dva primerka ovih aviona pa do 1938. kada je poslednji primerak ovog aviona rashodovan koristili oko 20 ovih aparata.

Raspadom Austrougarske monarhije, novonastale zemlje kao što su Mađarska, Rumunija, Čehoslovačka i Poljska su došle u posed ovih aviona. Ovi avioni su učestvovali u Poljskom ratu protiv Sovjetskog Saveza, kao i u savezničkoj vojnoj intervenciji protiv Sovjetskog Saveza. Ovi avioni su se koristili i u gušenju mađarske revolucije.

Mnogi od ovih aviona su posle rata iz ratnih viškova kupovala i privatna lica i koristili ih za razne namene od školovanja, prevoz pošte do aero cirkusa.

Foker sada iz Holandije pravi dobre poslove isporučujući ove avione Holandiji, Argentini, Danskoj, finskoj, Švedskoj, Litvaniji i Letoniji.

Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]

Avion Foker D.VII u muzeju

Sačuvano je 8 primeraka ovih aviona i oni su kao muzejski eksponati izloženi širom sveta. Jedan primerak u SAD, dva u Kanadi i po jedan u Holandiji, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji i mogu se videti u nekom od navedenih muzeja.

  • National Air and Space Museum in Washington, D.C.
  • Canada Aviation Museum, in Ottawa, Ontario.
  • Lac-Brome, Quebec Canada
  • Militaire Luchtvaart Museum in Soesterberg, Netherlands.
  • Musée de l'Air et de l'Espace in Paris Le-Bourget, France.
  • Deutsches Museum in Munich, Germany.
  • Flieger-Flab-Museum in Dübendorf, Swiss.
  • Royal Air Force Museum in London, United Kingdom

Zemlje koje su koristile avion Foker D.VII[uredi | uredi izvor]

Uporedni prikaz aviona Foker D.VII sa sličnim avionima u jesen 1918. god.[uredi | uredi izvor]

Naziv aviona Zemlja Snaga Maks. brzina Poletna masa Naoružanje Plafon leta
Ansaldo SVA  Italija 265 KS 237 km/h 975 kg 2mitr. i 90 kg bombi 7000 m
Foker D.VII  Nemačko carstvo 180 KS 189 km/h 910 kg 2 h mitraljeza 6000 m
Foker D.VIII  Nemačko carstvo 110 KS 204 km/h 605 kg 2 h mitraljeza 6300 m
Siemens-Schuckert D.IV  Nemačko carstvo 160 KS 190 km/h 735 kg 2 h mitraljeza 8000 m
SPAD S.XIII  Francuska 220 KS 222 km/h 820 kg 2 h mitraljeza 6650 m
Sopwith Camel  Ujedinjeno Kraljevstvo 130 KS 185 km/h 659 kg 2mitr. i 45,2-kg-bombi 5791 m
S.E.5a  Ujedinjeno Kraljevstvo 200 KS 222 km/h 880 kg 2 h mitraljeza 5185 m

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://www.airwar.ru/enc/fww1/fokd7.html
  2. ^ https://www.deutsches-museum.de/en/flugwerft-schleissheim/exhibition/military-aviation/fokker-d-vii
  3. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  4. ^ Jarrett 2000, str. 40
  5. ^ a b v g D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
  6. ^ a b Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  7. ^ https://www.deutsches-museum.de/en/flugwerft-schleissheim/exhibition/military-aviation/fokker-d-vii

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich-Von den Anfängen bis zur Gegenwart-Enzyklopädie (na jeziku: (jezik: nemački)). Oberhaching: Ayiatik Verlag GmbH. ISBN 978-3-925505-78-2.
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. str. 41. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Gray, Peter and Thetford, Owen. German Aircraft since the First World War. London:Putnam, 1962.
  • Wilkins, Mark (2019). German Fighter Aircraft in World War I: Design, Construction and Innovation. Havertown: Casemate Publishers. ISBN 978-1-61200-6192. 
  • LEAMAN, Paul, Fokker Aircraft of World War One, The Crowood Press, (2001) ISBN 1-86126-353-8
  • Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. str. 40. ISBN 978-3-8310-9066-2. 
  • Janić, Čedomir (2003.),Vek avijacije - [ilustrovana hronologija], Beočin: Efekt 1, ISBN 86-84905-00-8
  • D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Foker D.VII na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фокер_D.VII&oldid=27036713”