Јелисавета Карађорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јелисавета Карађорђевић
Датум рођења 7. април 1936.
Место рођења Београд (Flag of the Kingdom of Yugoslavia Краљевина Југославија)
Титула Кнегиња
Порекло
Династија Карађорђевић
Отац Павле Карађорђевић
Мајка Олга Карађорђевић
Породица
Супружник Хауард Оксенберг (1961-1969)
Нил Роксбург Балфор (1969-1978)
Мануел Уљоу Елијас (1987-1992 †)
Деца Катарина Оксенберг
Кристина Оксенберг
Николас Афустус Балфур

Кнегиња Јелисавета Карађорђевић од Југославије (Београд, 7. април 1936) је једина ћерка кнеза Павла Карађорђевића и кнегиње Олге од Грчке и Данске.

Садржај

Биографија [уреди]

Кнегињин рођени брат је Кнез Александар Карађорђевић, а у сродству је и са шпанском краљицом Софијом и Чарлсом, принцом од Велса. Кнегиња Јелисавета је Карађорђев потомак по млађој линији и даљи наследник британског престола.

Дана 19. јануара 1961. Кнегиња се удала за Хауарда Оксенберга, са којим има две ћерке: Катарину и Кристину. Од свог првог мужа се развела 1969. За другог мужа, Нила Роксбурга Балфора (енгл. Neil Roxburgh Balfour), удала се у Лондону 23. септембра 1969. и са њим има сина Николаса (енгл. Nicholas Augustus Balfour). Дана 28. фебруара 1987. удала се за др Мануела Уљоу Елијаса (Manuel Ulloa Elias) некадашњег премијера Перуа. Између два брака кнегиња је била у вези са британским глумцем Ричардом Бартоном.

Кнегиња Јелисавета се школовала у Јужној Африци, Великој Британији и Швајцарској и студирала историју лепих уметности у Паризу[тражи се извор од 09. 2009.]. Говори енглески, француски, шпански, италијански и српски језик, а држављанка је Србије[1].

Кнегиња је била посебно ангажована на успостављању мира међу завађеним народима бивше Југославије, а на прве знаке да ће доћи до немира реаговала је огласивши се у Европи и Америци[тражи се извор од 09. 2009.]. Против НАТО бомбардовања 1999. дигла је свој глас и изнела критике на америчким телевизијама[тражи се извор од 09. 2009.].

На председничким изборима у Србији 2004, кандидовала се за председника упркос противљењу престолонаследника Александра. Живи у Београду.

Поводом захтева за рехабилитацију свог оца кнеза Павла дала је изјаву 27. септембра 2011. пред Вишим судом у Беоргаду.[2]

Верослав Ранчић је написао роман „Коначна истина“ о животу породице кнеза Павла, у припремању грађу за ово дело помогла је и Јелисавета тако што је опширно одговорила на 186 питања. По том роману написана је истоимена драма.[3]

Преци [уреди]

Преци Јелисавете Карађорђевић, три колена уназад
Јелисавета Карађорђевић Отац:
Павле Карађорђевић, кнез
Деда (по оцу):
Арсен Карађорђевић, кнез
Прадеда:
Александар Карађорђевић, кнез
Прабаба:
Персида Ненадовић
Баба (по оцу):
Аурора Павлова Демидов, кнегиња Сан Доната
Прадеда:
Павел Павлович Демидов
Прабаба:
Јелена Петровна Трубецка
Мајка:
Олга, принцеза Грчке и Данске
Деда (по мајци):
Никола, Краљевине Грчке
Прадеда:
Ђорђе, краљ Краљевине Грчке и принц Данске
Прабаба:
Олга Константиновна Романов, Велика руска кнегиња
Баба (по мајци):
Јелена Владимировна Романов, Велика руска кнегиња
Прадеда:
Владимир Александрович Романов, син цара Александра II
Прабаба:
Марија Павлова Мекленбурска

Референце [уреди]

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]