Демократска Кампућија
 |
|
| Главни град | Пном Пен |
| Службени језик | кмерски |
| Облик државе | социјалистичка република |
| - први председник | Нородом Сиханук |
| - последњи председник | Хјеу Сампан |
| Стварање и укинуће | |
| - Оснивање | 17. априла 1975. |
| - Пад Пном Пена | 7. јануара 1979. |
| - Формирање владе у егзилу | 22. јуна 1982. |
| Површина | |
| - Укупно | 181.035 km² (-) |
| Становништво | |
| - [[]]. | (-) |
| - Густина | /km² |
| Валута | нема |
| Временска зона | UTC +7 |
| Позивни број | +855 |
Демократска Кампућија (кме:
) је била социјалистичка држава под влашћу Црвених Кмера од 1975. до 1979. године.[1] Земљом је владала Комунистичка партија Кампућије.
Садржај |
Историја [уреди]
Године 1970, камбоџански премијер Лон Нол свргнуо је с власти краља Нородома Сиханука. Овај је из егзила подупирао домаћу герилу у борби за власт, Црвене Кмере. Развој ситуације у Вијетнаму 1975, америчка тепих-бомбардовања и утицај краља Сиханука повећавали су популарност Црвених Кмера међу становништвом.
Црвени Кмери су напослетку успели заузети главни град Пном Пен 17. априла 1975. године. Сиханук се вратио у земљу и био њен председник до 2. априла 1976, када је под притиском дао оставку. Касније је отишао у егзил у Кину.
Јануара 1976, проглашен је нови Устав Демократске Кампућије. На власти су били чланови Комунистичке партије Кампућије, чији је секретар, Пол Пот, био и председник владе. Нова влада укинула је све правне институције Кмерске Републике.
Убрзо након доалска на власт, Црвени Кмери су становништво из већине градова упутили у руралне заједнице. Црвени Кмери су оправдавали ове потезе тезама да су САД планирале бомбардовање градова и да су имали великих тешкоћа са транспортом хране у градове. Резултат овакве политике била је смрт великог броја људи, неприлагођених новим животним условима и слабе организације.
Због све учесталијих пограничних инцидената до почетка 1978. године, вијетнамска влада одлучила је помагати марксистичким провијетнамским герилцима који су се борили против Црвених Кмера. Дана 3. децембра 1978, Радио Ханој објавио је да је формиран Национални уједињених фронт народног спаса Кампућије (КНУФНС), група која се састојала од комунистичких и антикомунистичких прогнаника, који су хтели срушити власт Пола Пота.
Дана 22. децембра 2978, Вијетнам је покренуо велику офанзиву с циљем рушења владе Демократске Кампућије. Дана 7. јануара 1979, вијетнамске снаге ушле су у Пном Пен. Након тога је била образована провијетнамска Народна Република Кампућија.
Пол Пот и већина његових присташа побегли су из Камбоџе, али су убрзо после тога 1982. формирали владу у егзилу.[2] Већина земаља, укључујући и САД, признавале су Пол Потову владу у егзилу, углавном због претрпљеног понижења у Вијетнамском рату.
Оружане снаге [уреди]
Камбоџанске народноослободилачке оружане снаге, Црвених Кмера, априла 1975. бројале су 68.000 бораца. Након доласка Црвених Кмера на власт, постале су регуларна војска нове државе, а назив им је промењен у Револуционарна армија Кампућије (РАК).
Командант армије био је каснији министар одбране, Сон Сен. РАК се састојала од 230 батаљона у 35 до 40 регименти унутар 12 до 14 бригада. Командну структуру унутар сваке војне јединице чиниле су три особе, од којих је политички комесар био надређен команданту и његовом заменику.
Камбоџа је била подељена у зоне, унутар којих су дејствовале одређене војне јединице. По потреби су јединице из једне зоне прелазиле у другу ради одржавања реда и дисциплине.
Вође Демократске Кампућије [уреди]
Председници [уреди]
- Председник Државног президијума
- Нородом Сиханук (1975 – 1976)
- Хјеу Самфан (1976 – 1982; од 1979. у егзилу)
- Нородом Сиханук (1982 – 1992)
Премијери [уреди]
- Председник владе
Извори [уреди]
- ^ David Chandler & Ben Kiernan, ed. (1983). Revolution and its Aftermath. New Haven.
- ^ „COALITION GOVERNMENT OF DEMOCRATIC KAMPUCHEA“. countrystudies.us Приступљено 11.12. 2011.
Литература [уреди]
- Beang, Pivoine, and Wynne Cougill. Vanished Stories from Cambodia's New People Under Democratic Kampuchea. Phnom Penh: Documentation Center of Cambodia, 2006. ISBN 99950-60-07-8
- Dy, Khamboly. A History of Democratic Kampuchea (1975–1979). Phnom Penh, Cambodia: Documentation Center of Cambodia, 2007. ISBN 99950-60-04-3 Foreword
- Etcheson, Craig. The Rise and Demise of Democratic Kampuchea. Westview special studies on South and Southeast Asia. Boulder, Colo: Westview, 1984. ISBN 0-86531-650-3
- Pescali, Piergiorgio. Indocina. Emil, Bologna, 2010. ISBN 978-88-96026-42-7
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
