Демократска Кампућија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Демократска Кампућија
Democratic Kampuchea official name.svg
Застава Камбоџе Грб Камбоџе
Застава Грб
Cambodia on the globe (Asia centered).svg
Географија
Главни град Пном Пен
Површина 181.035 km²
Друштво
Званични језици кмерски
Валута нема
Владавина
Облик владавине социјалистичка република
Владајућа партија Комунистичка партија Кампућије
Председник Хјеу Сампан
Премијер Пол Пот
Историјско доба Хладни рат
Догађаји
Проглашење 17. април 1975.
Пад Пном Пена 7. јануар 1979.
Формирање владе у егзилу 22. јун 1982.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of the Khmer Republic.svg Кмерска Република Народна Република Кампућија PROKFlag1979-1989.svg
Портал:Историја

Демократска Кампућија (кме:Democratic Kampuchea official name.svg) је била социјалистичка држава под влашћу Црвених Кмера од 1975. до 1979. године.[1] Земљом је владала Комунистичка партија Кампућије.

Историја[уреди]

Године 1970, камбоџански премијер Лон Нол свргнуо је с власти краља Нородома Сиханука. Овај је из егзила подупирао домаћу герилу у борби за власт, Црвене Кмере. Развој ситуације у Вијетнаму 1975, америчка тепих-бомбардовања и утицај краља Сиханука повећавали су популарност Црвених Кмера међу становништвом.

Црвени Кмери су напослетку успели заузети главни град Пном Пен 17. априла 1975. године. Сиханук се вратио у земљу и био њен председник до 2. априла 1976, када је под притиском дао оставку. Касније је отишао у егзил у Кину.

Јануара 1976, проглашен је нови Устав Демократске Кампућије. На власти су били чланови Комунистичке партије Кампућије, чији је секретар, Пол Пот, био и председник владе. Нова влада укинула је све правне институције Кмерске Републике.

Убрзо након доалска на власт, Црвени Кмери су становништво из већине градова упутили у руралне заједнице. Црвени Кмери су оправдавали ове потезе тезама да су САД планирале бомбардовање градова и да су имали великих тешкоћа са транспортом хране у градове. Резултат овакве политике била је смрт великог броја људи, неприлагођених новим животним условима и слабе организације.

Због све учесталијих пограничних инцидената до почетка 1978. године, вијетнамска влада одлучила је помагати марксистичким провијетнамским герилцима који су се борили против Црвених Кмера. Дана 3. децембра 1978, Радио Ханој објавио је да је формиран Национални уједињених фронт народног спаса Кампућије (КНУФНС), група која се састојала од комунистичких и антикомунистичких прогнаника, који су хтели срушити власт Пола Пота.

Дана 22. децембра 2978, Вијетнам је покренуо велику офанзиву с циљем рушења владе Демократске Кампућије. Дана 7. јануара 1979, вијетнамске снаге ушле су у Пном Пен. Након тога је била образована провијетнамска Народна Република Кампућија.

Пол Пот и већина његових присталица побегли су из Камбоџе, али су убрзо после тога 1982. формирали владу у егзилу.[2] Већина земаља, укључујући и САД, признавале су Пол Потову владу у егзилу, углавном због претрпљеног понижења у Вијетнамском рату.

Оружане снаге[уреди]

Николаје Чаушеску и његова супруга Елена у посети Полу Поту и Хјеуу Самфану 1978. године

Камбоџанске народноослободилачке оружане снаге, Црвених Кмера, априла 1975. бројале су 68.000 бораца. Након доласка Црвених Кмера на власт, постале су регуларна војска нове државе, а назив им је промењен у Револуционарна армија Кампућије (РАК).

Командант армије био је каснији министар одбране, Сон Сен. РАК се састојала од 230 батаљона у 35 до 40 регименти унутар 12 до 14 бригада. Командну структуру унутар сваке војне јединице чиниле су три особе, од којих је политички комесар био надређен команданту и његовом заменику.

Камбоџа је била подељена у зоне, унутар којих су дејствовале одређене војне јединице. По потреби су јединице из једне зоне прелазиле у другу ради одржавања реда и дисциплине.

Вође Демократске Кампућије[уреди]

Председници[уреди]

Премијери[уреди]

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ David Chandler & Ben Kiernan, ed. (1983). Revolution and its Aftermath. New Haven. 
  2. ^ „COALITION GOVERNMENT OF DEMOCRATIC KAMPUCHEA“. countrystudies.us Приступљено 11.12. 2011.. 

Литература[уреди]

  • Beang, Pivoine, and Wynne Cougill. Vanished Stories from Cambodia's New People Under Democratic Kampuchea. Phnom Penh: Documentation Center of Cambodia, 2006. ISBN 99950-60-07-8
  • Dy, Khamboly. A History of Democratic Kampuchea (1975–1979). Phnom Penh, Cambodia: Documentation Center of Cambodia, 2007. ISBN 99950-60-04-3 Foreword
  • Etcheson, Craig. The Rise and Demise of Democratic Kampuchea. Westview special studies on South and Southeast Asia. Boulder, Colo: Westview, 1984. ISBN 0-86531-650-3
  • Pescali, Piergiorgio. Indocina. Emil, Bologna. 2010. ISBN 978-88-96026-42-7. pp.
  • David Chandler & Ben Kiernan, ed. (1983). Revolution and its Aftermath. New Haven.