Демократска Република Сомалија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Демократска Република Сомалија
الجمهورية الديمقراطية الصومالية
Џамхуријада Димукрадига Сомалија
Застава Сомалије Грб Сомалије
Застава Грб
LocationSomalia.svg
Географија
Химна Soomaaliyeey Toosoow
Главни град Могадиш
Површина 637.657 km²
Друштво
Званични језици сомалски и арапски
Валута Сомалски шилинг
Владавина
Облик владавине социјалистичка република
Владајућа партија Револуционарна социјалистичка партија Сомалије
Председник Сијад Баре
Историјско доба Хладни рат
Догађаји
Проглашење 21. октобар 1976.
Укинута 26. јануар 1991.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Flag of Somalia.svg Сомалија Сомалија Flag of Somalia.svg
Портал:Историја

Демократска Република Сомалија је била социјалистичка држава на Рогу Африке. Републику је 1976. прогласио Сијад Баре, председник Сомалије од 1969. године.[1][2][3] Укинута је 1991. године услед промена у совјетском блоку.

Историја[уреди]

Године 1969., у државном удару на власт је дошао генерал Сијад Баре и Врховно револуционарно веће. Веће је ускоро распустило сомалски парламент и повукло дотадашњи устав.[4]

Нова влада је покренула кампање великих јавних радова и описмењавања неуког становништва. Уз остварену национализацију индустрије и земље, Сомалија је успоставила традиционалне везе с осталим арапским земљама и 1974. се придружила Арапској лиги.[5]

Јула 1976. године, Врховно револуционарно веће се распустило, а на његово је место дошла Револуционарна социјалистичка партија Сомалије. Партија је свој званични марксистички програм прилагодила специфичним условима у Сомалији, тако да се њена идеологија темељила на научном социјализму и исламу. Иако је Партија подупирала ситно приватно власништво, она је у суштини била социјалистичка.[4]

У јулу 1977. између Сомалије и Етиопије избио је Огаденски рат, у којему је Сомалија настојала анектирати регију Огаден, насељену претежито Сомалцима. У почетку су сомалске снаге побеђивале и до септембра 1977. Сомалија је контролисала 90% Огадена. Међутим, ускоро је уследила етиопска офанзива владе Дерг, подупрта совјетском логистиком и 20.000 кубанских добровољаца. До 1978. године, сомалске су снаге у потпуности отеране из Огадена. Иако је Сомалија била савезник Совјетског Савеза, након совјетске помоћи Етиопији, Баре је дбацио даљу совјетску помоћ и окренуо се новом савезнику, Сједињеним Државама. С временом је Сомалија постала земља са највишим бројем редовних војника у Африци.[6]

Нови устав у Сомалији донесен је 1979., након чега су одржани избори за народну скупштину. Унаточ томе, Политбиро Сомалске револуционарне социјалистичке партије је и даље имао стварну власт над земљом.[2] У октобру 1980. године, Партија је распуштена, а њено је место поново заузело Врховно револуционарно веће.[4] Сомалци су се од 1980-их све више бунили против Бареове власти, а како се Хладни рат примицао крају, стратешка важност Сомалије је опадала. Влада је ускоро постала тоталитарна, а диљем земље почеле су дејствовати герилске скупине и покрети, подупирани углавном од Етиопије. С временом су ови сукоби 1991. прерасли у Сомалски грађански рат, који траје и данас.

У току распада Совјетског блока, Сијад Баре је дао оставку на месту председника, чиме је укинута и социјалистичка Демократска Република Сомалија.

Извори[уреди]

  1. ^ J. D. Fage, Roland Anthony Oliver, The Cambridge history of Africa, Volume 8, (Cambridge University Press: 1985), pp. 478.
  2. ^ а б The Encyclopedia Americana: complete in thirty volumes. Skin to Sumac, Volume 25, (Grolier: 1995), pp. 214.
  3. ^ Moshe Y. Sachs, Worldmark Encyclopedia of the Nations, Volume 2, (Worldmark Press: 1988), pp. 290.
  4. ^ а б в Peter John de la Fosse Wiles, The New Communist Third World: an essay in political economy, (Taylor & Francis: 1982), pp. 279.
  5. ^ Benjamin Frankel, The Cold War, 1945-1991: Leaders and other important figures in the Soviet Union, Eastern Europe, China, and the Third World, (Gale Research: 1992), pp. 306.
  6. ^ Oliver Ramsbotham, Tom Woodhouse, Encyclopedia of international peacekeeping operations, (ABC-CLIO: 1999), pp. 222.

Види још[уреди]