Млијечна киселина
| Млијечна киселина | |
|---|---|
 |
 |
| IUPAC име |
|
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 50-21-5, D/L: [50-21-5] L: [79-33-4] D: [10326-41-7] |
| ХемПаук | 96860 |
| АТЦ | G01,QP53 |
| СМИЛЕС |
|
| Својства | |
| Молекулска формула | C3H6O3 |
| Моларна маса | 90.08 g/mol |
| Тачка топљења |
L: 53 °C |
| Тачка кључања |
122 °C @ 12 mmHg |
| pKa | 3.86 at 25 °C |
| Сродна једињења | |
| Други анјони | лактат |
| Сродна карбоксилна киселина | сирћетна киселина гликолна киселина пропионска киселина 3-хидроксипропионска киселина малеинска киселина бутерна киселина хидроксибутерна киселина |
| Сродна једињења | 1-пропанол 2-пропанол пропионалдехид акролеин натријум лактат |
|
|
|
| Infobox references | |
Млијечна киселина (IUPAC назив 2-хидрокси пропанска киселина, структурна формула CH3-CH(OH)-COOH) је хемијско једињење које се ствара при неколико биохемијских процеса. Први ју је изоловао шведски хемичар Карл Вилхелм Шиле 1780. године. По структури је карбоксилна киселина која осим што садржи карбоксилну групу (-COOH), такође садржи и хидроксилну групу (-OH) и то на атому угљеника који је сусједан карбоксилној групи. Због тога се млијечна киселина сврстава и у групу алфа хидроксилних киселина (AHA).
У раствору може да изгуби протон из карбоксилне групе при чему остаје лактатни јон CH3CH(OH)COO−. Раствара се у води или алкохолу и спада у хигроскопне супстанце. Молекул млијечне киселине је хиралан и може да има два оптичка изомера (L и D облик) при чему је биолошки значајан L облик.
Садржај |
Добијање [уреди]
У организму животиња L лактат се добија од пирувата уз помоћ ензима дехидрогеназе лактата, у процесу ферментације током нормалног метаболизма или вежбања. Тај процес нарочито долази до изражаја током физичких напора или вежбања тј. у недостатку кисеоника, и долази до повећања концентрације лактата.
У индустрији млијечна киселина се добија ферментацијом шећера у присуству бактерије Lactobaccilus.
(+) млијечна киселина постаје при контракцији мишића и већим физичким напорима, а
(-) облик се добија врењем у присуству одређених бактерија.
Примјена [уреди]
Два молекула млијечне киселина могу полимеризовати у лактид, тј. циклични лактон. Након тога различити катализатори могу полимеризовати лактиде у полилактиде, који добијају значај зато што су биоразградиви полиестери.
Млијечна киселина се може користити и као мономер за производњу полилактатне киселине, која се може користити као биоразградива пластика.
Млијечна киселина добија на значају и у индустрији детерџената због својих добрих својстава, као и због тога што је природан састојак који не загађује околину.
Налажење [уреди]
Млијечна киселина се може наћи и у млијечним производима као што је јогурт, кефир и неким врстама сирева и хљебова. Такође се може наћи у неким врстама вина.
Спољашње везе [уреди]
- Corn Plastic to the Rescue
- Lactic acid: a safe and natural ingredient
- Lactic Acid: Information and Resources
- Lactic Acid Is Not Muscles' Foe, It's Fuel
 |
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
