Млијечна киселина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Млечна киселина
Структурна формула
Лопта и-штап модел
IUPAC име
Идентификација
CAS регистарски број 50-21-5
D/L: [50-21-5]
L: [79-33-4]
D: [10326-41-7]
ChemSpider[1] 96860
АТЦ G01AD01,QP53AG02
СМИЛЕС
Својства
Молекулска формула C3H6O3
Моларна маса 90.08 g/mol
Тачка топљења

L: 53 °C
D: 53 °C
D/L: 16.8 °C

Тачка кључања

122 °C @ 12 mmHg

pKa 3.86 at 25 °C
Сродна једињења
Други анјони лактат
Сродна карбоксилна киселина сирћетна киселина
гликолна киселина
пропионска киселина
3-хидроксипропионска киселина
малеинска киселина
бутерна киселина
хидроксибутерна киселина
Сродна једињења 1-пропанол
2-пропанол
пропионалдехид
акролеин
натријум лактат



Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Infobox references

Млечна киселина (IUPAC назив 2-хидрокси пропанска киселина, структурна формула CH3-CH(OH)-COOH) је хемијско једињење које се ствара путем неколико биохемијских процеса. Први ју је изоловао шведски хемичар Карл Вилхелм Шиле 1780. године. По структури је карбоксилна киселина која осим што садржи карбоксилну групу (-COOH), такође садржи и хидроксилну групу (-OH) и то на атому угљеника који је суседан карбоксилној групи. Због тога се млечна киселина сврстава и у групу алфа хидроксилних киселина (AHA).

У раствору може да изгуби протон из карбоксилне групе при чему остаје лактатни јон CH3CH(OH)COO. Раствара се у води или алкохолу и спада у хигроскопне супстанце. Молекул млечне киселине је хиралан и може да има два оптичка изомера (L и D облик) при чему је биолошки значајан L облик.

Добијање[уреди]

У организму животиња L лактат се добија од пирувата (пирогрожђане киселине) уз помоћ ензима дехидрогеназе лактата, у процесу ферментације током нормалног метаболизма или вежбања. Тај процес нарочито долази до изражаја током физичких напора или вежбања тј. у недостатку кисеоника, и долази до повећања концентрације лактата.

У индустрији млечна киселина се добија ферментацијом шећера у присуству бактерије Lactobaccilus.

(+) млечна киселина настаје при контракцији мишића и већим физичким напорима, а
(-) облик се добија врењем у присуству одређених бактерија.

Примена[уреди]

Два молекула млечне киселине могу да се полимеризују у лактид, тј. циклични лактон. Након тога различити катализатори могу да полимеризују лактиде у полилактиде, који су значајни по свом биоразградивом својству.

Млечна киселина се може користити и као мономер за производњу полилактатне киселине, која се може користити као биоразградива пластика.

Млечна киселина је значајна и у индустрији детерџената због својих добрих својстава, као и због тога што је природан састојак који не загађује околину.

Налажење[уреди]

Млечна киселина се може наћи и у млечним производима као што је јогурт, кефир и неким врстама сирева, хлебова као и у напитку комбуха. Такође се може наћи у неким врстама вина.

Референце[уреди]

  1. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Млијечна киселина


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).