Сахароза

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сахароза
Опште
Сахароза
Остала имена	Шећер, Saccharose
Молекулска формула	C12H22O11
	OC1C(OC(CO)C(O)C1O) OC2(CO)OC(CO)C(O)C2O
Моларна маса	342,34 g/mol
Изглед	бели прашак (кристал)
[57-50-01]
Особине
Густина и фаза	1,587 g/cm3, solid
Растворљивост у води	200 g/100 ml (?°C)
Тачка топљења	186°C (? K)
Тачка кључања	распада се
специфична ротација [α]D	+66,47°
Индекс преламања	1,5376
Структура
Molecular shape	?
Кристална структура	моноклинична хемиедарска
Диполни момент	? D
Hazards
External MSDS
Main hazards	Combustible
NFPA 704	Шаблон:NFPA 704
Тачка паљења	N/A
R: ? S: ?
RTECS number	WN6500000
Supplementary data page
Структура и особине	n, εr, итд.
Thermodynamic data	Phase behaviour Solid, liquid, gas
Спектроскопски подаци	UV, IR, NMR, MS
Сродна једињења
Other anions	?
Other cations	?
Except where noted otherwise, data are given for materials in their standard state (at 25°C, 100 kPa) Infobox disclaimer and references

Сахароза (уобичајено име: шећер) је дисахарид молекулске формуле C₁₂H₂₂O₁₁. Систематско име је β-D-фруктофуранозил α-D-глукопиранозид. Најпознатија је као намирница у људској исхрани.

Садржај 1 Опис 2 Комерцијална производња и употреба 3 Шећер као намирница 3.1 У исхрани људи 4 Литература 5 Спољашње везе

[уреди] Опис

Чиста сахароза се најчешће добија као фини, кристални прашак без боје и мириса, угодног слатког укуса. Крупни кристали се могу добити кристализацијом на дрвеном штапићу, концу и сл. што се продаје као посластица позната под именом 'камена бомбона'.

Растворљивост чисте сахарозе
Температура (C)	g сахарозе/g воде
50	2,59
55	2,73
60	2,89
65	3,06
70	3,25
75	3,46
80	3,69
85	3,94
90	4,20

Као и у другим угљеним хидратима, код сахарозе је однос водоника према кисеонику 2:1. Сахароза се састоји од два моносахарида α-глукозе и фруктозе спојених гликозидном везом између угљеника 1 глукозне и угљеника 2 фруктозне јединице.

Сахароза се топи и распада на 186°C образујући карамел а сагоревањем ствара угљендиоксид и воду.

[уреди] Комерцијална производња и употреба

Сахароза је најуобичајенији заслађивач намирница у индустријском свету мада се често замењује другим заслађивачима као што је фруктозни сируп.

Сахароза је неизбежни додатак намирницама због слаткости и због својих функционалних особина; сахароза је важна за структуру многих намирница укључујући кекс, колаче, сладолед, торте...

[уреди] Шећер као намирница

Људи, заправо већина других сисара - осим оних из породице мачака - су склони да конзумирају храну заслађену сахарозом чак и када нису гладни.

[уреди] У исхрани људи

Сахароза је намирница коју организам лако усваја и која за организам представња брзи извор енергије доводећи до наглог пораста концентрације глукозе у крви. Међутим, чиста сахароза се не сматра здравом намирницом али се толерише као додатак другим намирницама да их учини укуснијим.

Прекомерна употреба сахарозе повезана је са бројним здравственим проблемима. Најраспрострањенији је зубни каријес (кварење зуба) у којем бактерије у усној дупљи претварају шећере из намирница (наравно и сахарозу) у киселине које нападају зубну глеђ. Сахароза као чисти угљени хидрат има високу калоричну вредност (4 килокалорије по граму или 17 кЈ/g) па може да учини дијету хиперкалоричном чак и у минималним количинама доводећи до гојазности.

Брзина којом сахароза диже садржај глукозе у крви може да изазове озбиљне проблеме код особа које имају поремећен метаболизам глукозе, рецимо код дијабетичара. Сахароза може да доведе до метаболичког синдрома.

[уреди] Литература

Yudkin, J.; Edelman, J., Hough, L. (1973). Sugar - Chemical, Biological and Nutritional Aspects of Sucrose. The Butterworth Group. ISBN 0-408-70172-2.

[уреди] Спољашње везе

• Computational Chemistry Wiki
• Nomenclature of Carbohydrates