Оброчни крст
Оброк или оброчни крст је камени крст на светом месту (оброчишту) посвећен неком од хришћанских светаца од којег породица или мештани траже заштиту. Оброци се углавном могу наћи на просторима где су живели или и данас живе Шопи. Реч оброк на шоповском језику значи завет - породица се постављањем оброчног камена заветује и захваљује свецу који треба да је штити.
Своје порекло оброци воде још из паганских времена, када је приношење жртава био начин да се добије заштита божанских сила. Из те паганске традиције овај обред је наставио да живи и даље, овог пута у виду обожавања и тражења заштите од хришћанских светаца.[1]
На западној страни оброка је уклесано име свеца, имена оних који подижу крст, година постављања крста а на већини крстова су иницијали ИС ХС и НИ КА. Орнаментику чине јабуке, крст у стилизованом орнаменту цвета или сунца, кипариси као симболи вечног живота.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Гласник Етнографског музеја књ. 73/2009; стране 303, 304.[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (2. фебруар 2017)
Литература[уреди | уреди извор]
- Игов, Сретен (2013). Оброчните крЪстове : култово знамение. Димитровград: Народна библиотека.
- Sikimić, Biljana (2007). Kurban in the Balkans. Belgrade: Institute for Balkan Studies of SASA, Special Editions 98. pp. 209-230
